Please select your page

Konferencija Mreže "Život bez nasilja" - 2019Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman organizovao je juče  14. po redu godišnju konferenciju mreže „Život bez nasilja“  pod nazivom „Zajedno protiv nasilja – napredak, prepreke, izazovi“. Pozdravljajući učesnike konferencije prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, je činjenicu da  konferenciji iz godine u godinu prisustvuje sve veći broj učesnika protumačio kao izraz spremnosti društva da svakom građaninu i građanki omogući dostojanstven život bez nasilja. On je naglasio da je svako nasilje upereno prema ženama atak na ženin život, telo, svest i volju, koji uključuje radnje kojima se krše fundamentalna prava žene, a pre svega njeno pravo na život, slobodu i autonomiju. Po njegovim rečima, svaka vrsta nasilja vređa ljudsko dostojanstvo - kako onoga ko ga trpi, tako i onoga ko ga vrši – i zato otpor nasilju ne može da bude sveden na pojedinačna napor, nego mora biti plod kolektivnog nastojanja da se izgradi društvo u kome će svako nasilje biti sankcionisano, nasilnici stigmatizovani, a žrtve efikasno zaštićene. 

Ispred Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost učesnicima konferencije se obratila Ljiljana  Lončar, koja je ukazala na sve ono što je Republika Srbija, u okviru borbe protiv nasilja, uradila na normativnom i institucionalnom planu, što govori o postojanim i kontinuiranim naporima da se opozove rodna asimetrija, a odnosi u društvu grade na stvarnoj, a ne deklarativnoj, jednakosti muškaraca i žena. 

Prezentujući  rezultate istraživanja „Društveni i institucionalni odgovor na femicid u Srbiji“,  prof. dr Slobodanka Konstatinović Vilić i  prof. dr Nevena Petrušić  istakle su da su motivi za nasilje ljubomora, ljutnja i gnev zbog prekida emotivne  veze, mržnja, netrpeljivost i osveta prema žrtvi, kao i prikrivanje drugog krivičnog dela (silovanje, obljuba), a njegovi najčešći uzroci su napuštanje partnera, agresivno ponašanje počinioca, ali i neblagovremene intervencije institucija. Istaknuto je i da drugostepeni sudovi u većini slučajeva nasilja u porodici smanjuju kazne u odnosu na one koje su izrekli prvostepeni sudovi. 

Projekat centra „Ujedinjeno za zaustavljanje nasilja nad ženama“ predstavila je Slavica Vasić iz Romskog ženskog centra „Bibija“, koja je istakla da je cilj navedenog projekta razvoj mera za smanjenje diskriminacije i nasilja nad Romkinjama, ali i osnaživanje Romkinja. Potreba za osnaživanjem Romkinja proizilazi iz poražavajuće činjenice da je  92% Romkinja doživelo neku vrstu fizičkog ili seksualnog nasilja. Ukazujući na problem maloletničkih brakova naglasila je da maloletnički brakovi nisu deo romske tradicije koje bi trebalo tolerisati, nego da je u pitanja zloupotreba dece čije obrazovanje treba podržati i uspostaviti mehanizme za koordinisano i efektivno postupanje nadležnih ustanova kako bi se maloletnički brakovi suzbijali i prevenirali.

Jasmina Nikolić iz Viktimološkog društva Srbije govorila je o rezultatima istraživanja „Stereotipi i predrasude kao prepreka jednakom pristupu svim žrtvama rodno baziranog nasilja“. Rezultati govore da su kod ispitanika-predstavnika institucija prisutni tradicionalni rodni stereotipi, izražena patrijarhalna rodna socijalizacija i nedovoljno znanje o rodno zasnovanom nasilju.

Veoma zapaženo izlaganje na konferenciji je imala dr Nada Padejski Šekerović, rukovoditeljka Sigurne kuće u Novom Sadu, koja je istakla da je psihološka pomoć žrtvama od velikog značaja, ali da je, isto tako, značajan i rad sa počiniocima nasilja, budući da se čak 80% onih kojih su prošli obuku više ne vraćaju nasilničkom ponašanju.

Pravni fakultet Univerziteta Union, pored Fakulteta političkih nauka iz Beograda, jedini je fakultet koji je doneo Pravilnik  o zabrani seksualnog uznemiravanja, a kršenje njegovih odredaba predstavlja, po rečima prof. dr Slađane Jovanović, profesorke ovog fakulteta težu radny povredu i počinilac može biti sankcionisan prestankom radnog odnosa. Ovaj interni akt donet jer je prema navodima studenata njih 80% prisustvovalo razgovoru u kome su profesori govorili o seksualnim temama, a što su studenti  smatrali seksualnim uznemiravanjem.

U drugom delu, rad konferencije nastavljen je u tematskim grupama koje su se bavile pitanjima femicida izvan fokusa, procene rizika i radom grupa za koordinaciju i saradnju. Kada je u pitanju femicid istaknuto je  da pažnja mora biti fokusirana i na nepartnerske femicide (ubistva starica, devojčica, žena opasnih zanimanja i dr.), koji u ukupnoj strukturi čine jednu trećinu femicida i koji zaslužuju iscrpnu analizu. Procena rizika mora se vršiti uvek kada se prijavi nasilje u porodici ili kada postoji sumnja da se nasilje vrši, njome moraju biti obuhvaćeni i maloletni članovi porodice, dok su institucije i profesionalci dužni da razmenjuju informacije i sarađuju u procesu pružanje zaštite žrtvama nasilja u porodici, zaključci su grupe koja se bavila ovim pitanjem. Evidentno je da je kroz grupe za koordinaciju i saradnju  međusektorska saradnja uspostavljena i da je ona dobra, ali da je neophodna dalja edukacija profesionalaca u ovoj oblasti, a kao najvažnija potreba u  borbi protiv nasilja istaknuto je kadrovsko ojačavanje nadležnih organa i ustanova.

Zaključujući konferenciju pokrajinski ombudsman prof. dr Zoran Pavlović naglasio je da sistem mora reagovati ako želimo da žene prijavljuju nasilnike. Prijavljivanje nasilnika je posebno delikatan trenutak, jer nakon njega često sledi eskalacija nasilja, pa i onog sa najdrastičnijim, tragičnim posledicama. Govoreći o ulozi medija ukazao je na potrebu edukacije novinara, jer je uloga medija kao ''duvača u pištaljku'' veoma važna, zato što skreću pažnju na nasilje nad ženama i zato što mogu da mobilišu javnost i vrše pritisak na institucije da energično deluju protiv nasilnika. Pokrajinski zaštitnik građana je rad nevladinih organizacija koje se bave nasiljem nad ženama ocenio kao veoma važan. Te nevladine organizacije moraju da se osnaže, da se materijalno i kadrovski ojačaju. Treba podržati njihove napore da se povezuju i umrežavaju, jer na taj način uvećavaju svoje kapacitete, a borbu protiv nasilja i diskriminacije čine efikasnijom i uspešnijom.

Konferencija Mreže "Život bez nasilja" - 2019Konferencija Mreže "Život bez nasilja" - 2019

Konferencija Mreže "Život bez nasilja" - 2019

Konferencija Mreže "Život bez nasilja" - 2019

Konferencija Mreže "Život bez nasilja" - 2019

 


Okrugli sto u Zrenjaninu „Koordinacija i saradnja – ključ u borbi protiv nasilja“Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i Srednjobanatski upravni okrug organizovali su danas u Zrenjaninu okrugli sto pod nazivom „Koordinacija i saradnja – ključ u borbi protiv nasilja“.

Okruglom stolu su, pored zamenice pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova Snežane Knežević, načelnice Srednjobanatskog okruga Snežane Vučurović i pomoćnice pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Svetlane Selaković, prisustvovali predstavnici/ce svih relevantnih ustanova/organa/organizacija koje se bave nasiljom u porodici u Srednjobanatskom okrugu: centara za socijalni rad, policijske uprave, zaštitnika građana Žitišta i Zrenjanina, osnovnog javnog tužilaštva, lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, opštinske uprave, nevladinih organizacija...

Cilj održavanja okruglog stola je koordinacija i razmena iskustava između svih nadležnih institucija sa područja okruga, a za mesto sastanka odabran je upravo Zrenjanin, jer je „zrenjaninski model“ borbe protiv nasilja u porodici poslužio kao primer kako se na pravi način postaviti prema ovom ozbiljnom društvenom problemu. Svi učesnici/ce su istakli da je saradnja institucija u borbi protiv nasilja u ovom okrugu veoma dobra, ali da je svakako treba dodatno ojačati. Kao problem je identifikovana nedovoljna spremnost žena da nasilje prijave, te je potrebno ulagati dodatne napore u ekonomsko osnaživanje i informisanje žena o njihovim pravima. Istaknut je i značaj medijskog izveštavanja o nasilju nad ženama i nasilju u porodici, koje mora biti činjenično potkrepljeno a ne senzacionalističko.

Okrugli sto je održan u okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koja se obeležava radi podizanja svesti i ukazivanja na problem nasilja nad ženama.


Promocija monografske studije - Nasilje i mi - mediji o nasilju nad ženamaZamenica pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za ravnopravnost polova Snežana Knežević  učestvovala je juče na promociji monografske studije dr Zorice Mršević “Nasilje i mi – mediji o nasilju nad ženama”, koja  je održana u Institutu društvenih nauka u Beogradu.

U svom izlaganju zamenica pokrajinskog ombudsmana  je istakla da je sa stanovišta rodne ravnopravnosti analiza  medijskog izveštavanja o nasilju nad ženama veoma važna zbog popravljanja položaja žena u društvu uopšte.  Ona  je takođe navela da dr Mršević ima diferenciran odnos prema medijskom izveštavanju, kritikuje ga kada reprodukuje predrasude i obara medijske standarde, ali i  ukazuje na pozitivne primere, naročito onda kada mediji preuzimaju na sebe ulogu „duvača u pištaljku“  i skreću pažnju na nasilje nad ženama. Po njenim rečima, monografska studija “Nasilje i mi – mediji o nasilju nad ženama” predstavlja podsticajnu zbirku analiza medijskog izveštavanja o nasilju nad ženama, veoma korisnu za ljude koji rade u medijima, jer u  autorki  imaju saveznicu  u  beskompromisnoj  borbi  protiv svih vidova nasilja.

Promociji monografske studije prisustvovao je i pokrajinski  ombudsman prof.dr Zoran Pavlović.

Promocija monografske studije - Nasilje i mi - mediji o nasilju nad ženama


Zoran Pavlovic - Konferencija o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanjaPokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović učestvovao je juče u radu konferencije „Evropski dan zaštite dece od seksulanog iskorišćavanja i zlostavljanja“, koju je Centar za prava deteta organizovao u Beogradu.

U svom obraćanju učesnicima konferencije prof. dr Pavlović je naglasio da je tema seksualnog zloupotreba dece izašla izvan usko specijalizovanog diskursa i postala tema o kojoj se govori kako u okviru porodice i škole, tako i na nivou strateških opredeljenja društva.

Pavlović je podsetio da su izmene Krivičnog zakonika RS (septembar 2009) kojima je inkriminisano i samo posedovanje dečije pornografije i hapšenje velikog broja osumnjičenih za navedeno krivično delo uzburkale javnost i otvorila brojna pitanja: Ko i zašto seksualno zlostavlja decu? Kako se boriti protiv toga? Kako zaštiti svoje dete? Kako kreirati funkcionalan sistem krivično pravne zaštite dece i efektivnih mera kažnjavanja zlostavljača?

Činjenica da se, kada govorimo o seksualnom iskorišćavanju i zlostavljanju dece, susrećemo sa pojmovima epidemije i ekspanzije jasno ukazuje na neefikasnost društvenog reagovanja na ovaj problem. Brojni naučni radovi i istraživanja na temu seksualne zloupotrebe dece sigurno su dali, naglasio je pokrajinski ombudsman, vredne uvide i značajne rezultate. Međutim, treba istaći i da to obilje literature stvara utisak da ova oblast pre liči na neuređen konglomerat različitih teorija i nalaza, nego na polje koje odlikuje sistematičnost, koherentnost i usmerenost ka cilju.

Pošto seksualno iskorišćavanje i zlostavljanje dece predstavlja teško kršenje prava deteta i ima dugotrajne posledice na njegov život i razvoj, potrebno je da se celo društvo angažuje kako bi se pomenuta krivična dela sprečila. U tom cilju potrebno je da deca budu informisana o svojim pravima i svesna rizika od seksualne eksploatacije i seksualnog zlostavljanja, kao i da znaju kako da se zaštite i kome treba da se obrate. Pored toga, potrebno je kreirati programe za podršku žrtvama i njihovim porodicama, ali i kreirati pravosudni sistem koji će biti prilagođen potrebama deteta.

Cilj konferencije je da se obeleži Evropski dan zaštite dece od seksualnog iskorišćvanja i zlostavljanja kroz podsticanje otvorene diskusije o prevenciji ovih krivičnih dela, zaštitu dece žrtava i eliminisanja njihove stigmatizacije, kao i jačanju participacije dece i promovisanju međunarodne podrške.

Konferencija je deo aktivnosti u okviru projekta „Jačanje mehanizama za prevenciju i zaštitu dece od seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja na internetu“, koju Centar za prava deteta realizuje uz podršku Saveta Evrope.


Festival prava deteta u KikindiU petak je u Kikindi, u svečanoj sali Skupštine Grada, organizovana "Simulacija rada ombudsmana" koju je organizovao lokalni ombudsman Grada Kikinde Milan Novaković i na taj način pridružio se aktivnostima Festivala prava deteta. Realizaciji ove aktivnosti prisustvovali su i zamenik pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za prava deteta Milan Dakić i lokalni ombudsman opštine Žitište Aleksa Kuzman.

Učešćem u radionici, učenici Ekonomsko – trgovinske škole u Kikindi imali su priliku da se kroz primere iz prakse, na jedan kreativan, zanimljiv i, prema mišljenju lokalnog ombudsmana, koristan način, upoznaju s institucijom zaštitnika građana, pre svega s nadležnostima i postupkom po pritužbama građana.

Istog dana je zamenik pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za prava deteta Milan Dakić, u okviru Festivala prava deteta, uručio liflet-pismo načelnici Službe za ginekologiju i akušerstvo Opšte bolnice Kikinda dr Draginji Zorić, kako bi ono dalje bilo distribuirano trudnicama i porodiljama u ovoj ustanovi.

Pismo je osmišljeno u toku Kampanje "Pozitivno roditeljstvo – dar za ceo život", kada je UNICEF zajedno sa svojim partnerima obeležavao jun kao mesec podrške podsticajnom roditeljstvu i pozitivnim roditeljskim praksama. Imajući u vidu značaj i ulogu roditelja u razvoju deteta, cilj Pokrajinskog ombudsmana bio je da ovim pismom, od prvog dana rođenja deteta, roditeljima omogući dostupnost osnovnim informacijama o pravima deteta i ključnim uslovima za kvalitetan celovit razvoj deteta.

Festival prava deteta organizovan je na inicijativu Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, a u čast obeležavanja tridesetogodišnjice od usvajanja Konvencije o pravima deteta.