Студенти и студенткиње треће године Правног факултета Универзитета у Новом Саду данас су, по другу годину заредом, отпочели са реализацијом практичне наставе у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману.
Практичну наставу у оквиру предмета Управно право у Покрајинском омбудсману овог семестра похађа десеторо студената са циљем да се упозна са надлежностима и делокругом рада институције, као и правним оквиром њеног поступања. Током једноседмичне праксе студенти ће имати прилику да се упознају и са поступком по притужбама грађана и грађанки, да присуствују раду стручне службе са странкама и да за потребе студија анализирају одабране случајеве, односно предмете по којима је Покрајински омбудсман поступао.
Анико Мушкиња Хајнрих, покрајински заштитник грађана – омбудсман, известила је у петак чланове Удружења локалних омбудсмана Србије (УЛОС) о раду округлог стола на тему „Проблеми у вршењу комуналних услуга у јединицама локалне самоуправе“, који је у другој половини новембра, уз подршку Мисије ОЕБС у Србији, у Новом Саду организовао Покрајински заштитник грађана - омбудсман. Поред ње, извештаје су поднели и Златко Маросиук и Весна Гојковић о учешћу локалних заштитника грађана у пројекту „Омбудсман као медијатор“, и Марко Томашевић о делу Нацрта закона о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи, који се односи на одредбе којима се регулише положај локалног заштитника грађана.
Радна група за израду нацрта прихватила је предлоге УЛОС-а да се у члану 97 речи „заштитник грађана“ замене речима „локални омбудсман“, а после речи „до“ додају речи „независно и самостално“, тако да ће, уколико републичка влада и посланици у Народној скупштини усвоје поменуте предлоге, први став члана 97 гласити: „У јединици локалне самоуправе може се установити локални омбудсман који је овлашћен да независно и самостално контролише поштовање права грађана, утврђује повреде учињене актима, радњама или нечињењем органа управе и јавних служби, ако се ради о повреди прописа и општих аката јединице локалне самоуправе.”
Поводом почетка светске кампање „16 дана активизма против насиља према женама“ и Међународног дана борбе против насиља према женама – 25. новембра је у Скупштини АП Војводине одржано јубиларно десето годишње окупљање представника и представница институција и установа чланица мреже „Живот без насиља“ којом руководи институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, која је и покренула њено формирање.
Тема овогодишње конференције била је умрежавање као механизам за успешно решавање случајева насиља у породици. У свом уводном обраћању покрајинска омбудсманка Анико Мушкиња Хајнрих истакла је да Покрајински омбудсман кроз свакодневни рад упозорава да је насиље у породици најраспротрањенији вид кршења људских права и да институције имају обавезу да предузмају све законом предвиђене мере како би жртве насиља и особе које су преживеле насиље биле заштићене. Општа распрострањеност овог облика насиља чини га глобалном појавом која захтева свеобухватан приступ на локалном, на националном и на међународном нивоу. Смисао формирања и рада мреже „Живот без насиља“ је да помогне добровољно повезивање свих институција које се сусрећу и према закону су обавезне да раде на решавању случајева насиља са крајњим циљем да се побољша приступ проблему насиља у породици, успостави партнерство и размењују добре праксе како би се побољшао квалитет услуга које институције дају грађанима/грађанкама, рекла је, између осталог Анико Мушкиња Хајнрих.
Имајући у виду велики број примљених притужби грађана који се односе на рад енергетских субјеката који врше делатност производње и дистрибуције топлотне енергије као и на вршење комуналне делатности управљања комуналним отпадом, односно на један њен сегмент - одржавање чистоће (сакупљање и одвожење смећа) Покрајински заштитник грађана - омбудсман спровео је истраживање са циљем да се добије целовита слика о стању у јединицама локалне самоуправе у АПВ.
Након сумирања резултата два спроведена истраживања показало се да је пракса у јединицама локалне самоуправе различита и неуједначена, те да има како добрих, тако и лоших примера. Покрајински омбудсман је проценио да би размена искустава могла да буде први корак у уједначавању добре праксе и због тога је организовао јуче, у Скупштини Војводине, панел на тему Проблеми у вршењу комуналних услуга у јединицама локалне самоуправе.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман је на данашњој конференцији за новинаре представио извештај о истраживању ове институције под називом „Четири године националних савета националних мањина”.
Говорећи о разлозима за спровођење истраживања и значају праћења рада националних савета националних мањина покрајинска омбудсманка, Анико Мушкиња Хајнрих је истакла да се одмах након конституисања националних савета 2010. године показало да примена Закона о националним саветима националних мањина неће бити једноставна. „Ту се омбудсман нашао у улози некога од кога су, пре свега, тражени савети, мишљења, појашњења у вези са појединим одредбама овог Закона, те је због тога је Покрајински заштитник грађана одмах на почетку одлучио да провери колико јединице локалне самоуправе схватају и разумеју овај Закон, а од националних савета националних мањина су прикупљенима подаци о њиховим надлежностима“ рекла је Мушкиња Хајнрих и додала да је период након тога проведен у сталној сарадњи са јединицама локалне самоуправе и националним саветима, како би се покушао пронаћи одговор на сва постављена питања. „Због тога смо, протеком четири године, одлучили да сумирамо целокупни рад националних савета и да нашој заједници пружимо свеобухватне податке које могу да користе сви“ закључила је омбудсманка.
