Vesti
Zamenik pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana Milan Dakić posetio je juče Prihvatni centar za izbeglice u Subotici. Cilj posete bio je sticanje uvida u način rada ovog centra, uslove boravka i mogućnosti ostvarivanja i zaštite ljudskih prava njegovih korisnica i korisnika, kao i u probleme sa kojima se njegovo osoblje i korisnici suočavaju. U razgovoru s predstavnicima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije posebna pažnja posvećena je načinu uključivanja dece u obrazovni sistem i realizovanju nastave u prihvatnom centru.
U Prihvatnom centru u Subotici privremeno su smeštene izbeglice i migranti iz bliskoistočnih zemalja, na putu ka zemljama Evropske Unije. Međutim, zbog pooštravanja uslova za ulazak u Evropsku Uniju osoba sa ratom zahvaćenih područja, korisnici ovog centra se u njemu sve duže zadržavaju dok pokušavaju da nađu načina da nastave svoj put.
Snežana Knežević i Janoš Oros, zamenici Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za ravnopravnost polova i zaštitu prava nacionalnih manjina, razgovarali su juče sa Draganom Marčelom, sekretarom Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine, Anišoarom Caran, koordinatorkom za obrazovanje i Laviniom Tapalaga, pravnom saradnicom o radu Nacionalnog saveta, kao i o problemima sa kojima se Savet suočava u oblastima od vitalnog interesa za očuvanje rumunskog nacionalnog identiteta i kulture.
U razgovoru, koji je održan u prostorijama rumunskog nacionalnog saveta, predstavnicima Pokrajinskog ombudsmana je ukazano na probleme koje postoje u oblasti službene upotrebe jezika, finansiranja rada nacionalnog saveta, diskriminacije u slučaju rumunske verske zajednice, odgovarajućoj zastupljenosti i poznavanju jezika pripadnika manjina u pokrajinskim organima, u osposobljavanju kadrova i njihovom zapošljavanju, primeni zakona, kao i u sve nižem kvalitetu zakonskih rešenja.
Zamenicu Knežević je posebno interesovala zastupljenost žena, kao i pozicije koje žene zauzimaju u nacionalnom savetu, njegovim organima i institucijama čiji je Savet osnivač. Imajući u vidu činjenicu da će se ove godine organizovati izbori za nacionalne savete, zamenicu za ravnopravnost polova je interesovalo da li će, i u kojoj meri, žene biti uključene u aktivnosti oko organizovanja izbora.
Tokom razgovora identifikovane su i oblasti moguće saradnje dve institucije – prva se odnosi na edukaciju o ljudskim i pravima nacionalnih manjina u jedinicama lokalne samouprave u kojima žive pripadnici rumunske nacionalne manjine, a druga na signalizovanje povreda ljudskih prava pripadnika rumunske zajednice do kojih je došlo u radu pokrajinskih organa uprave, javnih preduzeća i ustanova koja vrše upravna i javna ovlašćenja.
Profesor dr Zoran Pavlović, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, primio je danas prvu grupu studenata Pravnog fakulteta za pravosuđe i privredu iz Novog Sada, koji će, u idućih pet radnih dana, u instituciji ombudsmana obavljati praktičnu nastavu.
Tokom praktične nastave studenti će biti u prilici da teorijsko znanje stečeno na fakultetu upotpune uvidom u praktičan rad institucije ombudsmana.
Zaposleni u ombudsmanu upoznaće studente sa Pokrajinskom skupštinskom odlukom o Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu, sa organizacijom institucije, njenim nadležnostima, konkretnim postupanjem po pritužbama, istraživanjima, saradnjom sa nevladinim organizacijama i institucijama koja se bave zaštitom ljudskih prava, kao i sa odnosom institucije i medija.
Tokom izvođenja praktične nastave mentor studentima će biti Aniko Širkova, zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana.
Porodica deli sudbinu društva. Periodi kriza, naročito tako dugotrajnih kriza, kao u slučaju naše zemlje, direktno se odražavaju na funkcionisanje porodice. Borba za oskudne resurse, kakvo je zaposlenje, odražava se i na odnose unutar porodice, u kojoj onda, umesto odnosa zasnovanih na uzajamnom poštovanju i ravnopravnom dostojanstvu, umesto sigurnog utočišta i prostora dobrobiti (ekonomske, socijalne, kulturne, lične…), porodica postaje nesigurno i nebezbedno mesto u kom jačaju autoritarni obrasci u odnosima u čijoj je osnovi neravnopravna raspodela moći. Široko rasprostranjeno nasilje u porodici i u društvu najbolje ilustruje navedeno. Podaci koje Pokrajinski zaštitnik građana već 10 godina prikuplja od institucija nadležnih za postupanje u slučajevima porodičnog nasilja, potvrđuju, iz godine u godinu, da su žene i deca u 90 odsto slučajeva žrtve. Nastojanja države i institucija da rešavaju problem nasilja u porodici, primetna su, ali daleko od toga da daju zadovoljavajuće rezultate. Na osnovu podataka institucija, Pokrajinski ombudsman uočio je da sam početak primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici doprineo vidljivosti i zaštiti žena žrtava nasilja u porodici, a da su deca ona koja su nevidljiva i nezaštićena. Istovremeno, u postupcima Pokrajinskog ombudsmana u vezi sa zaštitom dece od vršnjačkog nasilja, najčešće budu utvrđeni propusti u postupanju nadležnih organa, a neretko se dešava da roditelji, nezadovoljni i razočarani u institucije, objave slučaj u medijima, čime sami doprinose daljem riziku deteta od nasilja i izlažu ga retraumatizaciji.
U društvenim okolnostima u kojima vlada nesigurnost, a sam sistem nije krojen po meri porodice, ova važna društvena zajednica izložena je i drugim rizicima, počev od teškoća u vezi sa zadovoljavanjem osnovnih egzistencijalnih potreba svojih članova, preko problema u ostvarivanju prava na kvalitetnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje i rad, pa sve do toga da i zaposleni roditelji teško uspevaju da usklade svoje porodične i profesionalne obaveze, a mladi odrasli članovi odlažu zasnivanje svoje porodice. Izazovi su utoliko veći ukoliko je reč o samohranim i jednoroditeljskim porodicama, staračkim domaćinstvima, materijalno i socijalno ugroženim porodicama, migrantskim i izbegličkim porodicama.
Danas je u našem društvu posebna pažnja posvećena demografskom padu stanovništva, a država je prošle godine usvojila nov Zakon o podršci porodici sa decom. Usklađivanje rada i roditeljstva, odnosno porodičnog i profesionalnog života, bilo je polazna osnova za donošenje ovog zakona, jer se bez sistemske podrške roditeljima ne može očekivati povećanje nataliteta. Kao najznačajnija novina zakona ističe se uvođenje novog prava na ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta, koje će omogućiti većem broju žena da po prvi put ostvare prava na finansijsku podršku u periodu po rođenju deteta. Međutim, povremena i jednokratna novčana sredstva nisu dovoljne, potrebne su korenite promene u svim segmentima društvenog života usmerene na osnaživanje roditelja i radno sposobnih članova porodice. Neke od mera koje bi tome doprinele su uvođenje fleksibilnog radnog vremena, pružanje podrške roditeljima u obezbeđivanju odgovarajuće nege i zdravog razvoja njihove dece, otvaranje većeg broja predškolskih ustanova i programa za rad s decom i podršku porodici, promovisanje većeg stepena uključivanja očeva u brigu o deci i ravnopravnog učešća muškaraca i žena u porodičnim obavezama, uključujući i brigu o starijim članovima porodice, kao i jačanje kapaciteta institucija za zaštitu dece od neadekvatnog roditeljskog staranja.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 1993. godine rezoluciju kojom je 15. maj proglasila Svetskim danom porodice. Od tog dana, širom sveta ovaj datum se obeležava s ciljem da se ukaže na značaj i poveća znanje o socijalnim, ekonomskim i demografskim procesima koji utiču na porodicu i porodične vrednosti.
U organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana juče je u Novom Sadu održan redovan sastanak mreže „Život bez nasilja“ na kome se razgovaralo o realizaciji aktivnosti koje su dogovorene krajem 2017. godine, kao i o daljim aktivnostima i efikasnijoj saradnji članica Mreže.
U svojoj pozdravnoj reči, pokrajinski zaštitnik građana prof. dr Zoran Pavlović naglasio je važnost multisektorskog pristupa u prevenciji nasilja i potrebu da zajedničko učešće svih relevantnih aktera u sprečavanju i zaštiti od nasilja u porodici bude vidljivije.
Na sastanku je dogovoreno da u rad Mreže treba uključiti i novinare i raditi na jačanju kapaciteta studenata i studentkinja žurnalistike, kako bi se izveštavanje o nasilju u porodici odvijalo u skladu sa etičkim kodeksom i u cilju što potpunijeg informisanja javnosti o radu Mreže. Uz to, zaključeno je da je potrebno da se osobama s oštećenjem sluha učine dostupnijim informacije o radu Mreže, da se izgradi efikasan i pouzdan sistem evidentiranja slučajeva nasilja u porodici, da se organizuju dodatne i kontinuirane edukacije za pripadnike sudske vlasti, a predložen je i dodatni rad na jačanju multisektorske saradnje i organizovanje okruglog stola o radu Mreže.
Sa ciljem da se organizuju susreti sa predstavnicima lokalnih institucija i ojačaju strukture koje postupaju u slučajevima nasilja, predloženo je da naredni sastanak Koordinacionog tima mreže „Život bez nasilja“ bude održan izvan Novog Sada, u jedinicama lokalne samouprave koje nemaju lokane ombudsmane.
Redovnom sastanku mreže „Život bez nasilja“, uz pokrajinskog ombudsmana prof. dr Zorana Pavlovića, zamenicu pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova Snežanu Knežević i saradnice ove institucije, prisustvovali su: Sonja Gavrilović iz Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu; Mirjana Antić iz Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama; Sonja Mihajlović i Vesna Vlaisavljević iz Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i rodnu ravnopravnost; Gorana Kukobat i Vojin Jovančević iz Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine – nacionalne zajednice; Biljana Delić iz Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i Radmila Stikić iz Pokrajinskog sekretarijata za finansije kao i Marina Vukotić i Anđelija Djolović iz Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu, Katarina Krajnović iz Zavoda za ravnopravnost polova, Ana Tomanova Makanova iz Odbora za ravnopravnost i kao gost sudija Olivera Pejak Prokeš iz Apelacionog suda u Novom Sadu.
