Please select your page

Vesti

Međunarodni dan maternjeg jezikaDan maternjeg jezika, koji se obelažava 21. februara, međunarodnim praznikom proglašen je 1999. godine na predlog UNESKO-a. Generalna skupština UN potvrdila ga je pozivajući se na tradiciju obeležavanja Praznika za maternji jezik koji se od 1952. godine slavio u Bangladešu, nakon što je nekoliko bangladeških studenata izgubilo živote u sukobima sa policijom tadašnjeg Istočnog Pakistana, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.

Upotreba i negovanje maternjeg jezika jedno je od ključnih prava iz korpusa kulturnih prava koje određuju Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina i Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima.

Nacionalne zajednice u Srbiji uživaju kulturnu autonomiju koja podrazumeva i ostvarivanje niza drugih prava u vezi sa upotrebom maternjeg jezika: pravo na službenu upotrebu jezika i pisma, pravo na obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku, kao i prava u oblasti kulture značajnih za očuvanje i negovanje njihove tradicije i identiteta.

Pravo na upotrebu maternjeg jezika je jedno od osnovnih ljudskih prava. Maternji jezik je deo kulturnog identiteta naroda, predstavlja značajan element nacionalnog identiteta. Vojvodina kao jedan od etnički najšarolikijih regiona u našoj zemlji i Evropi čini sve da nas ta raznolikost ne udaljava, nego motiviše na zbližavanje i bolje upoznavanje.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman se u svom radu zalaže za poštovanje ljudskih i manjinskih prava i bori protiv diskriminacije svake vrste, pa tako i protiv diskriminacije ljudi na osnovu jezičke pripadnosti. Očuvanje maternjeg jezika služi očuvanju vlastitog identiteta, zato je važna i njegova javna i službena upotreba, kao i zastupljenost u oblasti obrazovanja i javnog informisanja. Stoga je posebno bitna dosledna primena propisa koji obezbeđuju efikasno ostvarivanje ovog ustavom zagarantovanog prava.


Svetski dan socijalne pravdeLjudsko  dostojanstvo, vrednost čoveka kao ljudskog bića, u osnovi je koncepta ljudskih prava i suštinski je povezana s težnjom ka socijalnoj pravdi. Nepovredivost ljudskog dostojanstva preduslov je razvijanja i osnaživanja ličnog integriteta svih, bez obzira na godine, pol, seksualno opredeljenje, nacionalnu i versku pripadnost, fizičke i mentalne sposobnosti.

Siromaštvo i svi oblici neravnopravnosti u društvu najveće su pretnje dostizanju socijalne pravde, ličnom razvoju, održivosti ljudskog razvoja, mira i sigurnosti. Prema podacima Međunarodne organizacije rada, preko 60 odsto svih radnika nema ugovor o radu, kontinuirano opada broj radnika zaposlenih na neodređeno, dok raste broj onih koji ostaju bez posla. Prema procenama ove organizacije, do 2030. godine treba stvoriti 600 miliona novih radnih mesta da bi se ispratio rast radno sposobnog stanovništva. Zbog toga, jednak i kvalitetan pristup obrazovanju i radu, zdravstvenim i socijalnim uslugama, kulturnim sadržajima, zdravoj životnoj sredini i prirodnim resursima, prioriteti su za donosioce odluka i socijalno odgovornu državu, kao i globalno društvo i zajednicu. Sve veći jaz u raspodeli društvenih i materijalnih dobara, mora biti i poziv građanima i građankama na solidarnost, međusobno uvažavanje i podršku.

Preopoznajući potrebu za rešavanje problema siromaštva, nezaposlenosti, isključenosti,

Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2007. godine proglasila je 20. februar za Svetski dan socijalne pravde.


Polaznici visokih studija bezbednosti u poseti Pokrajinskom ombudsmanuPolaznici devete klase Visokih studija bezbednosti i odbrane posetili su, u utorak 18. februara 2020. godine, Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana. Pokrajinski ombudsman prof. dr Zoran Pavlović upoznao je polaznike sa ulogom, ovlašćenjima i načinom postupanja ovog organa u zaštiti i unapređenja ljudskih i manjinskih prava.

Visoke studije bezbednosti i odbrane predstavljaju organizacijsku celinu u Školi nacionalne odbrane Univerziteta odbrane u Beogradu, u kojoj se jednom godišnje realizuje najviši nivo usavršavanja oficira i državnih službenika Ministarstva odbrane. Polaznici Visokih studija bezbednosti i odbrane su visoki funkcioneri drugih ministarstava i agencija Vlade Republike Srbije, Narodne skupštine Republike Srbije i drugih država iz regiona.

Osnovni cilj Visokih studija bezbednosti i odbrane je obrazovanje i priprema polaznika iz Republike Srbije i zemalja regiona za preuzimanje visokih dužnosti u sistemu nacionalne bezbednosti. U 9. klasi Visokih studija bezbednosti i odbrane su sem polaznika iz Republike Srbije i ove godine polaznici iz drugih država, i to iz Bosne i Hercegovine i Demokratske Narodne Republike Alžir.

Polaznici visokih studija bezbednosti u poseti ombudsmanu


Nedavanje izdrzavanja i drustvena solidarnost

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman organizovao je juče  u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine okrugli sto pod nazivom „Nedavanje izdržavanja i društvena solidarnost“.

Okrugli sto je organizovan kako bi se sagledalo ostvarivanje prava na izdržavanje i ispunjavanje ove obaveze sa različitih, pravnih aspekta, kao i da se kroz diskusiju i razmenu mišljenja formulišu preporuke za unapređenje postojećeg stanja u ovoj oblasti.

Prof. dr Zoran Pavlović je u svom obraćanju istakao da se Pokrajinski ombudsman tokom prethodnih godina bavio pitanjem nedavanja izdržavanja, jer je to oblik društvene odgovornosti i brige za decu i nikako nije samo porodična stvar. Suzana Radaković, sudija Višeg suda u Zrenjaninu, govorila je o građanskopravnom aspektu izdržavanja sa primerima iz sudske prakse. Učesnike okruglog stola bliže je sa  postupkom izvršenja radi  naplate alimentacije upoznala Tatjana Pakledinac, sudija i predsednik Izvršnog odeljenja Osnovnog suda u Novom Sadu. Kako izgleda rad na predmetima u ovoj oblasti, iz ugla advokatske prakse, izložila je Zora Radomirović-Etorre, advokat iz Novog Sada, koja je prezentovala slučaj u kome je obveznik plaćanja izdržavanja uspešno izbegavao obavezu izdržavanja maloletnog deteta čitavih osam godina. Dr Nada Padejski Šekerović, rukovoditeljka „Sigurne ženske kuće“ u Novom Sadu, osvrnula se na žrtve nasilja u porodici koje su smeštene u sigurne ženske kuće i koje trpe više oblika nasilja, uključujući i ekonomsko. Briga o deci predstavlja javni tj. društveni interes, a nedavanje izdržavanja  povlači porodičnopravne posledice,  istakla  je doc. dr Melanija Jančić sa Fakulteta za evropske pravno-političke studije.  Nedavanje izdržavanja spada u grubo zanemarivanje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, što za posledicu može da ima lišenje roditeljskog prava, navela je dr Jančić. Olivera Pejak Prokeš, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu, osvrnula se na predlog Komisije za izradu Građanskog zakonika iz 2011. godine, kojim je predviđeno osnivanje Alimentacionog fonda iz kojeg bi se vršila isplata dosuđenog izdržavanja deci umesto nesavesnog roditelja-dužnika koji ne ispunjava svoju obavezu plaćanja alimentacije.

U zaključnom razmatranju, pokrajinski ombudsman je podsetio da razgovor o nedavanju izdržavanja mora da obuhvati i sve vulnerabilne kategorije stanovništva, odnosno da i drugi (pored dece) kojima je iz različitih razloga potrebno tuđe izdržavanje, posebno starija lica, ne smeju biti zaboravljeni. Kako bi se problem nedavanja izdržavanja i nedelotvoran sistem izvršenja sudskih odluka o izdržavanju rešio, neophodno je razmatranje izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Porodičnog i Krivičnog zakonika.

 Pokrajinski ombudsman je ukazao na potrebu da se osnuje alimentacioni fond, iz koga bi  primaoci izdržavanja, pod određenim uslovima, dobili sredstva za izdržavanje iz za te svrhe osnovanog fonda, a država bi  se naknadno od nesavesnog davaoca izdržavanja regresirala. Za kraj, prof. dr Zoran Pavlović naglasio je da je ova tema izuzetno važna za čitavo društvo, i da je današnjim skupom otvoren samo deo teme, te da će Pokrajinski ombudmsan i u narednom periodu nastojati da da svoj doprinos u pronalaženju prihvatljivog rešenja.

Nedavanje izdržavanja i društvena solidarnost

Nedavanje izdržavanja i društvena solidarnost


Studenti u poseti Pokrajinskom ombudsmanu 2020Prva grupa studenata sa Fakulteta za pravne i poslovne studije dr „Lazar Vrkatić” započela je danas petodnevnu praktičnu nastavu u instituciji Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana. 

Zaposleni u ombudsmanu upoznaće studente sa Pokrajinskom skupštinskom odlukom o Pokrajinskom zaštitniku građana, sa organizacijom institucije, njenim nadležnostima, konkretnim postupanjem po pritužbama, istraživanjima, saradnjom sa nevladinim organizacijama i institucijama koja se bave zaštitom ljudskih prava, kao i sa odnosom institucije i medija.

Tokom izvođenja praktične nastave mentor studentima će biti Aniko Širkova, zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana.