Институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана данас је у Скупштини АП Војводине била домаћин завршне конференције у оквиру пројекта „Родна равноправност и смањење ризика од катастрофа”, а који је током 2015. године реализован уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women).

Конференцију је у име Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана отворила Даница Тодоров, заменица за равноправност полова. Захваљујући се свим учесницама и учесницима пројекта на дорпиносу његовој реализацији, заменица Тодоров истакла је да се улога жена и мушкараца у ванредним ситуацијама разликује, о чему сведочи и искуство из прошлогодишњих поплава. Жене су у таквим ситуацијама невидљиве, у позадини, док их медији код нас, али и у свету, по правилу представљају као жртве, а не као особе које активно доприносе животу локалне заједнице након катастрофа. Овим пројектом желели смо да укључимо локалне самоуправе, као и локалне организације, нарочито удружења жена, у поступке родно осетљиве процене ризика и планирања у циљу смањења утицаја елементарних непогода и других катастрофа на локалну заједницу. Један од циљева био је и укључивање жена у процесе доношења одлука на локалном нивоу јер женско знање и искуство на квалитативно другачији начин доприноси свим активностима заједнице, укључујући и ванредне ситуације и активности којима се смањују ризици од катастрофа.

Помоћник начелника Сектора за ванредне ситуације у Министарству унутрашњих послова Републике Србије Иван Барас осврнуо се на законодавне промене и сарадњу са локалним самоуправама. Преко 95 одсто катастрофа у свету данас последица су климатских промена. Више од 1,5 милијарде људи је у последњих неколико година на неки начин било погођено катастрофама. Утицај катастрофа на економију и социјалну сферу друштава које су оне задесиле је изузетно погубан, те је стога планирање стратегија за смањење ризика од настанка катастрофа, као и санирања њихових последица од изузетног значаја. Због њиховог специфичног животног искуства, УН посебну пажњу посвећује укључивању жена, али и особа са инвалидитетом и старијих особа у процесе делотворног планирања смањења ризика од катастрофа и унапређење услова живота након њих. У Србији је Закон о ванредним ситуацијама донет 2009. године, али се он показао као недоречен и неадекватан, те је стога у току израда новог закона који ће се бавити поступањем у ванредним ситуацијама и смањењем ризика од катастрофа, а који је писан уважавајући препоруке УН у овој области. Неке од тих препорука односе се на родно осетљиво планирање и партиципацију жена и других рањивих група у активностима превенције настанка или санирања последица ванредних ситуација.

Искуства Покрајинског штаба за ванредне ситуације у вези са прошлогодишњим поплавама са присутнима је поделио командант штаба и потпредседник Владе АПВ Мирослав Васин, наглашавајући да је тренутна избегличка криза додатно актуелизовала како питање ванредних ситуација, тако и питање родне равноправности у том контексту. Штаб за ванредне ситуације такође настоји да сагледа овакве ситуације са аспекта родне равноправности, а што се током прошлогодишњих поплава показало и у подацима и анализама државних органа. У једном моменту, када је постојала опасност да се река Сава излије у Сремској Митровици, цела болница у том граду је у року од неколико сати, ноћу евакуисана и пресељена у Нови Сад. На овом примеру се видело колико је важно у стратешке документе у области ванредних ситуација уврстити и родну перспективу због тога што преко 80 одсто особља у тој установи чине жене. Да то није учињено, не само да би последице трпели пацијенти и особље болнице, него би и материјална штета у виду оштећења или уништења опреме и објеката била веома велика. Прошлогодишње поплаве показале су и то колико значајну улогу у ванредним ситуацијама имају и организације цивилног друштва и друге групе у заједници које већином чине жене. Пример за то су екипе Црвеног крста и удружења жена, нарочито приликом потпуне евакуације сремског села Јамена. Ни евакуација болнице, ни активности у Јамени не би биле спроведене на тако делотворан начин да није било прибраних, посвећених, стручних и добро организованих жена, истакао је Васин. Исто се показало и када је почела избегличка криза, нарочито када су велике групе избеглица почеле да пистижу у Кањижу, што је била веома ризична ситуација са родног аспека, нарочито по питању здравља и безбедности новопридошлих жена. Инцидената или неке друге врсте ексцесних, хитних ситуација није било захваљујући, између осталог, и чињеницишто је током планирања активности за ове ситуације у обзир узета и родна перспектива, закључио је потпредседник Васин.

Сарадница у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману Андријана Човић представила је активности и резултате пројекта „Родна равноправност и смањење ризика од катастрофа”. Један од основних задатака пројекта био је едукација и укључивање што више актера из локаних заједница у пројектне активности како би оне биле што специфичније, а резултати што примењивији у свакодневном животу. Најзначајнија искуства овог пројекта су да су обавезе локалне самоуправе у склопу реаговања у ванредним ситуацијама бројне, али и да је потребно обезбедити боље институционалне, техничке, кадровске и финансијске капацитете. Жене у том контексту представљају значајан људски потенцијал који је до сада углавном остајао недовољно искоришћен. Фокус групе са представницама и представницама јединица локалне самоуправе, удружења жена и других група у локалној заједници потврдиле су да се искуства, знање и потребе жена у ванредним ситуацијама у потпуности занемарују, чиме се пропушта прилика да се у ситуацији када је сваки допринос добродошао искористи један значајан друштвени ресурс. Запажања учесница и учесника пројекта, њихова искуства, као и подаци прикупљени од јединица локалних самоуправа и препоруке за унапређење ситуације на терену објављени су у посебној публикацији. 

Милица Тодоровић, заменица председника Скупштине Града Панчева, представила је активности на увођењу родне перспективе у управљање ризицима у овом граду, а које су произашле из пројекта који је био повод данашњем окупљању. У Панчеву је родна перспектива већ уврштена у стратешки документ града који се односи на ванредне ситуације, а за ту намену издвојена су и одређена средства у буџету Града. Након што је представила поступак и резултате родно осетљиве анализе стања на територији Града Панчева са аспекта смањења ризика од катастрофа, Тодоровић је истакла да је, захваљујући овом пројекту, у Панчеву уочено колико организација рада у локалној самоуправи уме да буде неправедна према појединим друштвеним групама, попут жена, старијих особа, особа које живе у самачким домаћинствима и других.

„Тога најчешће нисмо ни свесни док год нам на то не укаже неко кога доживљавамо као ауторитет,” рекла је Тодоровић наводећи институцију, односно заменицу Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана као пример. 

Током дискусије, Оливера Јелкић, адвокаткиња из Лаћарка која води два удружења грађана, нагласила је да јој је семинар у оквиру овог пројекта помогао да систематизује искуства и знања која су у удружењу стечена током прошлогодишњих поплава, када су његове чланице и чланови увидели колики је значај родне перспективе у спровођењу активности у заједници у случају ванредних ситуација. Иван Барас из Сектора за ванредне ситуације МУП-а истакао је чињеницу да жене чине већину запослених и у овом сектору јер су се, између осталог,оне показале прибранијима и много ефикаснијима када треба спроводити активности у хитним ситуацијама. Овај сектор је у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији на неколико језика у службеној употреби у 100.000 примерака штампао „Породични приручник за понашање у ванредним ситуацијама”, те је овом приликом Барас позвао локалне самоуправе да грађанке и грађане упућују на овај приручник. Мира Јовановић, патронажна сестра из Долова, која је у пројекту учествовала у својству активне појединке из своје локалне заједнице, изразила је своје задовољство семинарима у оквиру овог пројекта јер се на њима по први пут срела не само са темама у вези са ванредним ситуацијама, него и у вези са родном равноправношћу, а нарочито у вези са тим где и на који начин тражити информације и подршку. Гордана Достанић, одборница у скупштини Града Сремске Митровице, која живи у Салашима Ноћајским на мачванској страни територије овог града, указала је на формалне и административне препреке спровођењу активности у ванредним ситуацијама и отежаних могућности њихове реализације због нејасноћа у вези са територијалном надлежношћу одговорних републичких и покрајинских органа.

Као особа која долази из научне сфере, стручна консултанткиња на пројекту„Родна равноправност и смањење ризика од катастрофа” др Весела Радовић скуп је закључила констатацијом да је развој система поступања у ванредним ситуацијама дугорочан процес у ком је искуство локалних заједница драгоцено на путу заједничког учења. У ванредним ситуацијама свуда у свету све почиње и почива на локалном нивоу, те стога и успех мера у оваквим ситуацијама у највећој мери зависи од онога што чине локалне заједнице, самим тим и жене, а не само од надлежних органа на регионалном и државном нивоу.

Пројекат „Родна равноправност и смањење ризика од катастрофа” реализован је с циљем повећања знања и капацитета локалних самоуправа и удружења грађана (пре свега женских организација цивилног друштва и удружења жена) за укључивање родне перспективе у документа и програме који се односе на ванредне ситуације и на одрживи развој уопште.