Please select your page

Osobe izložene torturi, mučenjui drugimoblicima nehumanog i nečovečnog postupanjažrtve su najgrubljeg kršenja osnovnih ljudskih prava. Zbog surovosti ovakvih postupaka ne iznenađuje to da se o njima nerado govori izvan stručnih krugova, jednako kao i o traumama žrtava i njihovih najbližih. Tortura i drugi vidovi nečovečnog ponašanja zastupljeniji su u društvima u kojima je smanjena svest pojedinaca o potrebama i pravima posebno ranjivih društvenih grupa. Sa druge strane, institucije za zaštitu ljudskih prava dužne su da ukazuju kako na prava osoba koje su pod naročitim rizikom da postanu žrtve torture i drugih vidova nehumanog ponašanja, tako i na manjkavosti sistema njihove zaštite, koji bi u sebi trebao da sadrži i mehanizme za prevenciju ove pojave.

Korisnice i korisnici ustanova socijalne zaštite su i osobe čije zdravstveno stanje je takvo da može dovesto do njihovog samopovređivanja ili povređivanja drugih lica u njihovom okruženju. Uprkos tome, ustanove socijalne zaštite u Republici Srbiji, odnosno Autonomnoj pokrajini Vojvodini još uvek nemaju poseban pravilnik za primenu mera fizičkog sputavanja i izolacije korisnika. Na ovu činjenicu, kao i na načine kako se u nedostatku prvilnika postupa u ovim ustanovama, institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana ukazala je još prošle godine u istraživanju „Primena mera fizičkog sputavanja i izolacije u ustanovama socijalne zaštite u AP Vojvodini”.

Rezultati istraživanja ukazuju na to da se restriktivnije mere fizičkog sputavanja i izolacije korisnika i korisnica retko primenjuju i to samo u slučaju osoba koje bi svojim ponašanjem mogle ugroziti sopstvenu ili bezbednost drugih lica. Međutim, u nedostatku pravilnika, postupak odlučivanja o primeni ovih mera, kao i način njihove primene, razlikuje se od ustanove do ustanove. Ovakvo stanje, odnosno nedovoljna pravna uređenost primene mera fizičkog sputavanja i izolacije u ustanovama socijalne zaštite, predstavlja ozbiljan problem zaposlenima u njima. Ove mere odnose se na situacije u kojima je, zbog bolešću uzrokovanog, nekontrolisanog i opasnog ponašanja korisnika, njihovu slobodu kretanja potrebno privremeno ograničiti u njihovom najboljem interesu, imajući u vidu kako ljudska prava samih korisnika nad kojima se odgovarajuća mera primenjuje, tako i bezbednost osoblja ustanove koje ove mere sprovodi. Osim što bi obezbedila obaveznost i jednooobraznost postupanja po odgovarajućim normama, direktori ustanova socijalne zaštite smatraju da bi odgovarajuća regulativa znatno smanjila i prostor za greške i arbitrarnosti.

Povodom 26. juna, Međunarodnog dana podrške žrtvama torture, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman poziva nadležne da, u saradnji sa stručnjacima u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite i ljudskih prava, u najskorije vreme izrade i usvoje odgovarajući pravilnik za primenu mera fizičkog sputavanja i izolacije korisnika u ustanovama socijalne zaštite, koji će ne samo unaprediti kvalitet usluga u ovim ustanovama, nego doprineti i prevenciji torture, mučenjai drugihoblika nehumanog i nečovečnog postupanja prema jednoj od najranjivijih društvenih grupa o čijim pravima i načinu života se u javnosti malo zna i govori.


Prema podacima institucija nadležnim za rešavanje problema nasilja u porodici, a koje Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman prikuplja već 10 godina, oko 20 odsto dece i mladih do 18 godina neposredno trpi nasilje od roditelja i/ili članova porodice, dok su u 80 odsto ukupnog broja slučajeva nasilja u porodici deca njegovi svedoci i uvek sekundarne žrtve.

Među pritužbama Ombudsmanu u oblasti zaštite prava deteta, u velikom broju slučajeva su i one u kojim se roditelji tokom i nakon razvoda braka spore oko starateljstva nad detetom. Otvoreni konflikti između bivših supružnika/partnera negativno se odražavaju na decu i time što tokom ovih postupaka potrebe dece podređuju svojim interesima,optužujući se međusobno i manupulišući kako detetovim položajem, tako i njegovim najboljim interesom i osećanjima.

Pokrajinski ombudsman svake godine zaprimi i nemali broj pritužbi u vezi sa slučajevima vršnjačkog nasilja, a u poslednje vreme povećao se i broj pritužbi roditelja koji ukazuju na to da su deca izložena nasilju od strane nastavnika i zaposlenih u vaspitno-obrazovnim ustanovama. U zaključcima istraživanja o sprečavanju nasilja u školama koje je Pokrajinski ombudsman sproveo 2012. godine, navodi se da, uprkos zakonodavnom okviru koji to predviđa, učenici ne uživaju odgovarajući stepen zaštite od nasilja, da su nedovoljno uključeni u vršnjačku podršku, a u svega 40 odsto škola tek deo zaposlenih je prošao obuku o vršnjačkom nasilju.

Deca su nažalost i najranjivija grupa korisnika interneta. U istraživanju Pokrajinskog ombudsmana „Eksploatacija dece na internetu”, sprovedenom 2012. godine u okviru istoimenog projekta, utvrđeno je da zaposleni u institucijama i ustanovama koje se bave decom nemaju dovoljno stručnog znanja u ovoj oblasti i ukazano je na potrebu za njihovom kontinuiranom obukom o nasilju nad decom putem informacionih i komunikacionih tehnologija.

Pokrajinski ombudsman ističe i posebno težak položaj dece migranata koja putuju bez pratnje, ili tokom puta bivaju odvojena od roditelja, staratelja ili druge osobe odgovorne za dete. Ova deca, kao i deca koja prose, deca ulice i deca iz siromašnih porodica posebno su ranjiva i pod većim su rizikom od seksualne i radne eksploatacije i drugih vrsta zloupotrebe i nasilja. Posebno je zabrinjavajuće to što su institucije,u kojimaova deca mogu da ostvare svoja prava u oblasti zdravstva, socijalne zaštite i obrazovanja, zavećinu njih nedostupni.Naime, ova deca vrlo često nemaju ni osnovna lična dokumenta,te tako u očima državnih institucija ona nemaju identitet i ne postoje.

U postupcima u kojima postoje saznanja o posrednom ili direktnom nasilju nad decom i prema njima, Pokrajinski ombudsman ukazuje nadležnima na potrebu za međuinstitucionalnom i međusektorskom saradnjom budući da ona u ovakvim slučajevima često izostaje. Potrebno je da obrazovne i ustanove zdravstvene, i socijalne zaštite, kao i pravosuđe u svim slučajevima nasilja nad decom i njihovog zanemarivanja ili zlostavljanja preduzmu neodložne mere, da obaveštavaju jedni druge o ovakvim slučajevima i da koordinirano postupaju, rukovodeći se svaki put najboljim interesom deteta. Mnogo više pažnje potrebno je posvetiti preventivnim merama, kao i stručno-psihološkoj podršci roditeljima i osobama odgovornima za dete.

Rezolucijom Ujedinjenih Nacija iz 1982. godine, 4. jun proglašen je za Međunarodni dan dece nevinih žrtava agresije. Svrha obeležavanja ovog dana je da se javnosti ukaže na patnju dece širom sveta uzrokovanu njihovim fizičkim, mentalnim i emocionalnim zlostavljanjem.


Odrastanje deteta u porodičnom okruženju u kojem se neguju ljubav i razumevanje neophodno za celokupan i skladan razvoj ličnosti deteta osnovna je poruka rezolucije Ujedinjenih nacija kojom je ustanovljen Međunarodni dan roditelja.

Danas je, međutim, veliki izazov za roditelje da usklade privatan i poslovni život, imajući u vidu savremene tokove poslovanja s jedne i uslove u kojima još vlada tradicionalno shvatanje rodnih uloga, s druge strane.  

Ovakve okolnosti se posebno negativno odražavaju na žene koje se u društvu prvenstveno vide kao majke i osobe koje brinu o deci i drugim članovima domaćinstva. Stereotipno shvatanje uloga muškaraca i žena utiče na neravnopravnu raspodelu odgovornosti između njih u porodici. Istovremeno, u poslovnom okruženju žena koja je i majka u većem je riziku od zastoja i nemogućnosti napredovanja na radnom mestu jer češće koristi bolovanje i odsustvuje s posla zbog obaveza prema deci. Dok je na porodiljskom odsustvu i odsustvu radi nege deteta, koje značajno češće koristi iako na odsustvo radi nege deteta pravo ima i muškarac, žena ostaje neocenjena, poslodavci je ređe ili uopšte ne pozivaju i ne upućuju na dodatne obuke što takođe utiče na mogućnost napredovanja, ali i na njeno samopouzdanje i motivaciju za rad. Naposletku, žene su spremnije da rade i za nižu platu i da se odriču razvoja svoje karijere kako bi odgovorile očekivanjima, a istovremeno obavljaju više sati neplaćenog kućnog rada.

Usklađivanje poslovnog i privatnog života je problem koji direktno pogađa pojedinke i pojedince sa roditeljskim obavezama, ali se odražava i na poslodavce i celokupno društvo. Država i poslodavci treba da prepoznaju ovaj problem i obezbede organizovanu podršku porodicama s decom, odnosno roditeljima, kako materijalnu, tako i razvijanjem različitih usluga, pre svega stručno-psiholoških. Reč je o uslugama koje bi olakšale teret koji porodice s decom imaju i koje bi smanjile psihološku i ekonomsku cenu roditeljstva.

Pokrajinski zaštitnk građana – ombudsman poziva nadležne i odgovorne na svim nivoima vlasti, kao i poslodavce da rade na stvaranju porodično odgovorne politike i da preduzimaju mere koje osiguravaju ravnopravnost prilikom zapošljavanja, ali i razvoj karijere bez obzira na roditeljstvo i pol. S tim u vezi, očeve je moguće podsticati i podržavati da koriste odsustvo s rada radi nege deteta, omogućiti prilagođavanje radnog vremena i uslova rada zaposlenima sa porodičnim obavezama, podsticati majke da ne odustaju od poslovnih ciljeva i razvoja karijere zbog porodičnih obaveza. Na taj način, kao društvo razmišljamo i o socijalnoj odgovornosti, te pružajući odgovarajuću podršku roditeljima, zajedno radimo na kreiranju i razvoju okruženja odgovornog prema deci.

Međunarodni dan roditelja ustanovljen je 2012. godine Rezolucijom Generalne skupštine UN u znak zahvalnosti roditeljima širom sveta za njihovu nesebičnu posvećenost deci i brigu o njima.


Povodom Međunarodnog dana nestale dece Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman skreće pažnju na neke od situacija koje predstavljaju rizik za otmicu ili nestanak dece, kao i na potrebu da nadležne institucije uvek i pravovremeno rešavaju ove probleme.

Imajući u vidu aktuelnu izbegličku krizu, posebno ukazujemo na činjenicu da je jedan broj dece migranata bez pratnje roditelja, staratelja ili poznate osobe, kao i da velik broj dece u toku migracionih kretanja bude razdvojen od roditelja, zbog čega su ova deca su u posebnom riziku od otmica i trgovine ljudima.

Duži niz godina u našoj zemlji aktuelan je i problem nestalih beba. Početkom godine održana je poslednja javna rasprava o Nacrtu zakona o postupku utvrđivanja činjenica o položaju novorođene dece za koju se sumnja da su nestala u našim porodilištima. Iako prolazi već treća godina otkako je  Evropski sud za ljudska prava naložio Republici Srbiji da uspostavi mehanizme za obezbeđenje pojedinačnog obeštećenja svim roditeljima koji su se našli u ovoj situaciji, rešenje ovih slučajeva se odlaže i neadekvatno rešava.

Pokrajinski ombudsman ukazuje i na slučajeve koji se, na prvi pogled, ne dovode u vezu s otmicom dece ali su često razlozi za prijavu nestanka deteta. Reč je o nezakonitoj promeni prebivališta deteta ili putovanja deteta u inostranstvo s jednim roditeljem bez saglasnosti drugog roditelja.

Naposletku, skrećemo pažnju i na novo rešenje iz Zakona o policiji, prema kome policija odmah po saznanju sprovodi mere traganja za licima čiji je nestanak prijavljen, što je važan korak ka uspostvljanju adekvatnije zaštite dece i lica za koja se sumnja da su nestala .

Pokrajinski ombudsman očekuje da će nadležni organi posvećeno raditi na rešavanju ovih problema za koje roditelji i javnost opravdano pokazuju veliko interesovanje, ali da će uložiti i više napora na stvaranju uslova da do ovakvih situacija što ređe dolazi.


Nasilje i diskriminacija najznačajniji su problemi LGBT osoba iako je došlo do određenih pomaka u statusu njihovih ljudskih prava, kao što je mogućnost okupljanja, odnosno održavanja Parade ponosa. Međutim, homofobijai transfobija još su izuzetnovisokiu Srbiji. Sva istraživanja potvrđuju da skoro dve trećine građana smatra daje homoseksualnostbolest, više od polovine da je tovelika opasnostza društvo, a petina ih poistovećuje s kriminalcima koje treba kažnjavati. U poređenju sa ranijim godinama, u istraživanju sprovedenom 2015. povećan je procenat građana koji ne podržavaju nasilje nad pripadnicima LGBT populacije, ali i dalje se oko 60 odsto njih ne slažusa tim da suhomoseksualcigrupakoja trpikršenjeosnovnihljudskihprava, uključujući pravona život, fizički ipsiho-socijalni integritet, na pravnu zaštitu, slobodu okupljanja, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje.

Uprkos tome što istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je LGBT populacija jedna od najugroženijih i najviše diskriminisanih društvenih grupa, njeni pripadnici i pripadnice nedovoljno koriste mogućnost zaštite posredstvom nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava. Povodom 17. maja, Međunarodnog dana protiv homofobije i transfobije, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman upozorava da ima primera diskriminacije ovih osoba i institucionalne diskriminacije na osnovu ličnog svojstva od strane organa uprave čija praksa dovodi do kršenja načela jednakosti, odnosno nejednakog postupanja u čijoj osnovi su predrasude i stereotipi. Zato je u društvu koje teško prihvata različitosti značajno što je doneta Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije i Akcioni plan koji omogućava realizaciju ciljeva i mera za sistemsku izgradnju institucionalnog i zakonodavnog okvira kao i mehanizama za borbu protiv diskriminacije.  

Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije obeležava se svake godine 17. maja, a treba da nas podseti i opomene da svakome pripadaju ljudska prava bez obzira na seksualnu orijentaciju. Njime se obeležava dan kada je 1990. godine Svetska zdravstvena organizacija homoseksualnost kao bolest uklonila iz Međunarodne klasifikacije bolesti.

Fotografija: Internet


Poslednja saopštenja


Brzi linkovi


Najčitanije vesti


Medijski kutak