Please select your page

Svetski dan deteta obeležava se od 20. novembra 1989. godine, danom kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Konvenciju o pravima deteta, kao prvi međunarodni dokument u oblasti ljudskih prava koji se posebno bavi decom.

Svetski dan deteta posebna je prilika da se široj javnosti skrene pažnja na odgovornost koju društvo ima prema deci i značaju unapređenja sistema ostvarivanja i zaštite dečjih prava.  

Prava deteta poslednjih godina dobija značajnije mesto, pa je i u radu svih odgovornih institucija uočljiv pomak u nastojanju da se položaj dece unapredi i da im se pruži odgovarajuća podrška u cilju dostizanja njihovog optimalnog razvoja.

Međutim, iako su poslednjih godina u Republici Srbiji sprovedene značajne sistemske reformeu oblasti prava deteta, sa ciljem obezbeđivanja obrazovne, zdravstvene i socijalne zaštite dece, kao i u svim drugim oblastima života, njihova primena u praksiostaje nedosledna, nedovoljna i neadekvatna.

Budući da su u Republici Srbiji u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja preduzeti koraci na ostvarivanju prava na inkluzivno obrazovanje, posebno je važno da ono bude i praktično omogućeno. U prilog ovoj tvrdnji govori i najnovije istraživanje Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana o ostvarivanju prava deteta i učenika na ličnog pratioca na teritoriji AP Vojvodine. Rezultati pomenutog istraživanja ukazuju da je do juna 2015. godine u samo sedam jedinicalokalne samouprave u AP Vojvodini ovo pravo regulisano lokalnim odlukama o ostvarivanju prava u oblasti socijalne zaštite, a jedino šest jedinica lokalne samouprave donelo je i posebne pravilnikekojima se bliže uređuje isključivo pitanje angažovanja ličnih pratilaca. Navedeno implicira da sve ono što u vezi sa ostvarivanjem prava deteta i učenika na ličnog pratioca nije bliže uređeno zakonima i podzakonskim aktima u oblasti socijalne zaštite i obrazovanja, na lokalnom nivou dostupno je u onolikoj meri u kojoj to omogućavaju materijalni resursi jedinica lokalne samouprave, kao i domišljatost i upornost roditelja i staratelja dece kojoj je ova vrsta podrške potrebna.

U tom smislu, Pokrajinski zaštitnik građana skreće pažnju i na činjenicu da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u okviru Sektora za razvoj i visoko obrazovanje, formiralo Grupu za socijalnu inkluziju čiji je jedan od prioritetnih zadataka rad na izmeni Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku i izrada Pravilnika o pedagoškoj asisteniciji, kojim bi se preciznije regulisali uslovi i kriterijumi za njihovo angažovanje, kao i drugih pravilnika i uputstava koji će doprineti unapređivanju dostupnosti i kvaliteta vaspitanja i obrazovanja za svako dete i učenika.

Na kraju, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman želi da istakne da građanska zrelost društva počiva na njegovom odnosu prema deci, a primena propisa i kontinuirano uvažavanje  i unapređivanje njihovih prava omogućiće ostvarivanje najboljeg interesa dece, što je i interes celog društva.  


Pre 20 godina, Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu proglasila je 16. novembar Međunarodnim danom tolerancije.
 
Ustanovljavanjem dana tolerancije UNESCO je želeo da ohrabri i podstakne države članice na poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda. Potreba za sličnom vrstom ohrabrenja prisutna je i danas. Naročito u društvima koja su, kao naše, razdirana dugogodišnom krizom, u kojima socijalna polarizacija iz dana u dan postaje sve dublja, poverenje u institucije sve slabije, a put pravdi sve duži i neizvesniji. Zato i ne čude konstatacije da u društvu podrška konceptu tolerancije sve više bledi i slabi. Brojni primeri isključivosti, diskriminacije i nasilja ne samo da slabe, nego i menjaju značenje tolerancije  svodeći je na slabost, pupustljivost i nedostatak snažnih uverenja. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman stoga smatra potrebnim da naglasi da zahtev za tolerancijom nije nikakav znak slabosti i nedostatka uverenja. Upravo suprotno, on počiva na snažnom uverenju da su svi ljudi jednaki, da imaju jednaka prava, pa i pravo da, na vlastitu odgovornost, slede ona uverenja i načine života za koje većina nema razumevanja i smatra ih pogrešnim i štetnim.
 
Privržen doslednoj zaštiti ljudskih prava Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman će, kao što je to i do sada činio, nastojati da u okvirima svojih nadležnosti da svoj doprinos stvaranju društva u kome će tolerancija biti pravilo, a ne izuzetak.

Povodom 9. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman ukazuje na potrebu da se o nepravdi, povredama ljudskog dostojanstva, diskriminaciji, nasilju i kršenju ljudskih prava govori javno i sa jasnom osudom.

Zabrinjavajuće je da se danas, više od 70 godina nakon Kristalne noći, u kojoj su nacističke vlasti organizovale progon Jevreja kao uvod u holokaust, nacističke ideje obnavljaju i bivaju prihvaćene. Naročito zabrinjava to što se i mladi, usled dugogodišnje političke i ekonomske krize, opredeljuju za ove ideje tragajući za svojim identitetom.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman podseća na to da se otpornost na ideje nacizma i fašizma izgrađuje putem promovisanja temeljnih društvenih vrednosti. Dosledna primena zakona, efikasna i pravovremena reakcija državnih organa, kao i obrazovanje koje promoviše vrednosti zasnovane na ljudskim pravima, predstavljaju okosnicu nastojanja da se izgrade kapaciteti društva koje bi, umesto da je tek nenaklonjeno nacizmu i fašizmu, jasno i nedvosvmisleno osuđivalo svaku pojavu koja ukazuje na ove ideje. 


Na slobodu izražavanja unutar manjinskih zajednica utiče nekoliko faktora – brojnost, stručna osposobljenost novinara, uticaj medija iz matične države, kao i odsustvo kontrolnih mehanizama i sankcija – izjavila je Eva Vukašinović, zamenica za zaštitu prava nacionalnih manjina u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu. Ona je učestvujući na okruglom stolu, koji je Nezavisno društvo novinara Vojvodine danas organizovalo u Medija centru Vojvodine, izjavila da ponovno uvođenje televizijske pretplate neće negativno uticati na slobodu izražavanja pripadnika manjinskih zajednica. Negativne učinke treba, po njenom mišljenju,  očekivati u privatizaciji medija i projektnom finansiranju, koje je nedovoljno da pokrije sve troškove funkcionisanja medija. 
 
Okrugli sto u Medija centru Vojvodine organizovan je sa ciljem da podstakne pluralizaciju mišljenja unutar manjinskih zajednica i unapredi komunikaciju između manjinskog i većinskog društva.  
 

Jednak pristup pravdi jedno je od osnovnih ljudskih prava i od suštinskog je značaja za ostvarivanje prava građana i građanki pred sudom, organima uprave, organizacijama i ustanovama koje vrše javna ovlašćenja. Nepovoljan socijalni status pojedinki i pojedinaca može da utiče na ostvarivanje ovog prava. Zbog toga je važno da u svakoj državi, a naročito u onima koje su se ratifikovanjem međunarodnih dokumenata obavezale da će garantovati ostvarivanje, zaštitu i unapređenje ljudskih prava, postoji funkcionalan sistem besplatne pravne pomoći. Takav sistem pojedincima, koji inače u postupcima pred sudovima i drugim organima ne bi mogli da zaštite ili ostvare svoja prava ili na zakonu zasnovane interese, odnosno da ostvare pravo na jednak pristup pravdi i pravično suđenje, omogućuje ostvarivanje jednog od prava koje je u Republici Srbiji zajemčeno Ustavom i sadržano u još najmanje četiri međunarodna dokumenta, kao i u sedam zakona, jednoj republičkoj strategiji i jednoj pokrajinskoj odluci.

Uspostavljanje sistema besplatne pravne pomoći jedna je od obaveza i u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, naročito u okviru pregovaračkih poglavlja 23 i 24, a koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava, pravdu, slobodu i bezbednost. Posebna tema u okviru područja osnovnih prava biće pristup pravdi putem besplatne pravne pomoći.

Rad institucije Pokrajinskog zaštitnika građana -ombudsmanaveć godinama svedoči o sve izraženijoj potrebi građana za funkcionisanjem službi pravne pomoći u opštinskim i gradskim upravama. Sa povećanjem njihove svesti o sopstvenim pravima, ali i sa sve većim siromašenjem stanovništva, pravni saveti, pisanje podnesaka ili zastupanje, kako pred sudovima tako pred organima uprave, potrebno je sve širem krugu građana. Međutim, istraživanja institucije, sprovedena u tri navrata, pokazala su da o dostupnosti i pružanju usluga pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave (JLS) u AP Vojvodini ne postoje pouzdani i jasni podaci, niti makar približno ujednačena praksa.

Pružanje pravne pomoći organizovano je u 28 (62 odsto) JLS u Vojvodini. Ovu pomoć najčešće pružaju posebne službe pravne pomoći u JLS ili lice zaposleno u JLS koje u okviru jedne od organizacionih jedinica isključivo pruža pravnu pomoć građanima, odnosno lice kome, uz ostale dužnosti, u opis posla spada i pružanje pravne pomoći. Pravnu pomoć po osnovu ugovora sa JLS pružaju i članovi Advokatske komore, a u nekim JLS i opštinski javni pravobranilac ili svi zaposleni pravnici u JLS, a po osnovu rešenja, odnosno ovlašćenja načelnika opštinske uprave. Uprkos tome, najviše zabrinjava podatak da u više od trećine JLS u Vojvodini (njih 17) pružanje pravne pomoći nije organizovano, te se ona građanima uopšte ne pruža.

Pravo na besplatnu pravnu pomoć po pravilu imaju pripadnici socijalno ugroženih i marginalizovanih društvenih grupa, među koje, između ostalih, spadaju lica bez prihoda i imovine, primaoci socijalne novčane pomoći, stanovnici romskih neformalnih naselja, nezaposlena lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, primaoci minimalne zarade, kao i lica koja ispunjavaju uslove za oslobađanje od plaćanja troškova postupka. Institucija Pokrajinskog zaštitnika građana -ombudsmana posebno značajnim smatra to što novi Nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći predviđa i to da pravo na ovu vrstu pomoći u određenim postupcima, imaju i deca, mentalno nedovoljno razvijena ili duševno obolela lica, kao i lica koja ostvaruju pravnu zaštitu od porodičnog nasilja, torture ili trgovine ljudima. Izuzetno je važno da ovaj Zakon bude što pre usvojen i s obzirom na situaciju sa izbeglicama u Republici Srbiji, budući da predviđa i to da pravo na besplatnu pravnu pomoć mogu ostvarivati i izbegla, prognana i raseljena lica, kao i tražioci azila.  


Poslednja saopštenja


Brzi linkovi


Najčitanije vesti


Medijski kutak