Please select your page

Светски дан детета обележава се од 20. новембра 1989. године, даном када је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила Конвенцију о правима детета, као први међународни документ у области људских права који се посебно бави децом.

Светски дан детета посебна је прилика да се широј јавности скрене пажња на одговорност коју друштво има према деци и значају унапређења система остваривања и заштите дечјих права.  

Права детета последњих година добија значајније место, па је и у раду свих одговорних институција уочљив помак у настојању да се положај деце унапреди и да им се пружи одговарајућа подршка у циљу достизања њиховог оптималног развоја.

Међутим, иако су последњих година у Републици Србији спроведене значајне системске реформеу области права детета, са циљем обезбеђивања образовне, здравствене и социјалне заштите деце, као и у свим другим областима живота, њихова примена у праксиостаје недоследна, недовољна и неадекватна.

Будући да су у Републици Србији у складу са Законом о основама система образовања и васпитања предузети кораци на остваривању права на инклузивно образовање, посебно је важно да оно буде и практично омогућено. У прилог овој тврдњи говори и најновије истраживање Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана о остваривању права детета и ученика на личног пратиоца на територији АП Војводине. Резултати поменутог истраживања указују да је до јуна 2015. године у само седам јединицалокалне самоуправе у АП Војводини ово право регулисано локалним одлукама о остваривању права у области социјалне заштите, а једино шест јединица локалне самоуправе донело је и посебне правилникекојима се ближе уређује искључиво питање ангажовања личних пратилаца. Наведено имплицира да све оно што у вези са остваривањем права детета и ученика на личног пратиоца није ближе уређено законима и подзаконским актима у области социјалне заштите и образовања, на локалном нивоу доступно је у оноликој мери у којој то омогућавају материјални ресурси јединица локалне самоуправе, као и домишљатост и упорност родитеља и старатеља деце којој је ова врста подршке потребна.

У том смислу, Покрајински заштитник грађана скреће пажњу и на чињеницу да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја, у оквиру Сектора за развој и високо образовање, формирало Групу за социјалну инклузију чији је један од приоритетних задатака рад на измени Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику и израда Правилника о педагошкој асистеницији, којим би се прецизније регулисали услови и критеријуми за њихово ангажовање, као и других правилника и упутстава који ће допринети унапређивању доступности и квалитета васпитања и образовања за свако дете и ученика.

На крају, Покрајински заштитник грађана - омбудсман жели да истакне да грађанска зрелост друштва почива на његовом односу према деци, а примена прописа и континуирано уважавање  и унапређивање њихових права омогућиће остваривање најбољег интереса деце, што је и интерес целог друштва.  


Пре 20 година, Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу прогласила је 16. новембар Међународним даном толеранције.
 
Установљавањем дана толеранције UNESCO је желео да охрабри и подстакне државе чланице на поштовање људских права и основних слобода. Потреба за сличном врстом охрабрења присутна је и данас. Нарочито у друштвима која су, као наше, раздирана дугогодишном кризом, у којима социјална поларизација из дана у дан постаје све дубља, поверење у институције све слабије, а пут правди све дужи и неизвеснији. Зато и не чуде констатације да у друштву подршка концепту толеранције све више бледи и слаби. Бројни примери искључивости, дискриминације и насиља не само да слабе, него и мењају значење толеранције  сводећи је на слабост, пупустљивост и недостатак снажних уверења. Покрајински заштитник грађана – омбудсман стога сматра потребним да нагласи да захтев за толеранцијом није никакав знак слабости и недостатка уверења. Управо супротно, он почива на снажном уверењу да су сви људи једнаки, да имају једнака права, па и право да, на властиту одговорност, следе она уверења и начине живота за које већина нема разумевања и сматра их погрешним и штетним.
 
Привржен доследној заштити људских права Покрајински заштитник грађана – омбудсман ће, као што је то и до сада чинио, настојати да у оквирима својих надлежности да свој допринос стварању друштва у коме ће толеранција бити правило, а не изузетак.

Поводом 9. новембра, Међународног дана борбе против фашизма и антисемитизма, Покрајински заштитник грађана - омбудсман указује на потребу да се о неправди, повредама људског достојанства, дискриминацији, насиљу и кршењу људских права говори јавно и са јасном осудом.

Забрињавајуће је да се данас, више од 70 година након Кристалне ноћи, у којој су нацистичке власти организовале прогон Јевреја као увод у холокауст, нацистичке идеје обнављају и бивају прихваћене. Нарочито забрињава то што се и млади, услед дугогодишње политичке и економске кризе, опредељују за ове идеје трагајући за својим идентитетом.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман подсећа на то да се отпорност на идеје нацизма и фашизма изграђује путем промовисања темељних друштвених вредности. Доследна примена закона, ефикасна и правовремена реакција државних органа, као и образовање које промовише вредности засноване на људским правима, представљају окосницу настојања да се изграде капацитети друштва које би, уместо да је тек ненаклоњено нацизму и фашизму, јасно и недвосвмислено осуђивало сваку појаву која указује на ове идеје. 


На слободу изражавања унутар мањинских заједница утиче неколико фактора – бројност, стручна оспособљеност новинара, утицај медија из матичне државе, као и одсуство контролних механизама и санкција – изјавила је Ева Вукашиновић, заменица за заштиту права националних мањина у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману. Она је учествујући на округлом столу, који је Независно друштво новинара Војводине данас организовало у Медија центру Војводине, изјавила да поновно увођење телевизијске претплате неће негативно утицати на слободу изражавања припадника мањинских заједница. Негативне учинке треба, по њеном мишљењу,  очекивати у приватизацији медија и пројектном финансирању, које је недовољно да покрије све трошкове функционисања медија. 
 
Округли сто у Медија центру Војводине организован је са циљем да подстакне плурализацију мишљења унутар мањинских заједница и унапреди комуникацију између мањинског и већинског друштва.  
 

Једнак приступ правди једно је од основних људских права и од суштинског је значаја за остваривање права грађана и грађанки пред судом, органима управе, организацијама и установама које врше јавна овлашћења. Неповољан социјални статус појединки и појединаца може да утиче на остваривање овог права. Због тога је важно да у свакој држави, а нарочито у онима које су се ратификовањем међународних докумената обавезале да ће гарантовати остваривање, заштиту и унапређење људских права, постоји функционалан систем бесплатне правне помоћи. Такав систем појединцима, који иначе у поступцима пред судовима и другим органима не би могли да заштите или остваре своја права или на закону засноване интересе, односно да остваре право на једнак приступ правди и правично суђење, омогућује остваривање једног од права које је у Републици Србији зајемчено Уставом и садржано у још најмање четири међународна документа, као и у седам закона, једној републичкој стратегији и једној покрајинској одлуци.

Успостављање система бесплатне правне помоћи једна је од обавеза и у процесу придруживања Европској унији, нарочито у оквиру преговарачких поглавља 23 и 24, а која се односе на правосуђе и основна права, правду, слободу и безбедност. Посебна тема у оквиру подручја основних права биће приступ правди путем бесплатне правне помоћи.

Рад институције Покрајинског заштитника грађана -омбудсманавећ годинама сведочи о све израженијој потреби грађана за функционисањем служби правне помоћи у општинским и градским управама. Са повећањем њихове свести о сопственим правима, али и са све већим сиромашењем становништва, правни савети, писање поднесака или заступање, како пред судовима тако пред органима управе, потребно је све ширем кругу грађана. Међутим, истраживања институције, спроведена у три наврата, показала су да о доступности и пружању услуга правне помоћи у јединицама локалне самоуправе (ЈЛС) у АП Војводини не постоје поуздани и јасни подаци, нити макар приближно уједначена пракса.

Пружање правне помоћи организовано је у 28 (62 одсто) ЈЛС у Војводини. Ову помоћ најчешће пружају посебне службе правне помоћи у ЈЛС или лице запослено у ЈЛС које у оквиру једне од организационих јединица искључиво пружа правну помоћ грађанима, односно лице коме, уз остале дужности, у опис посла спада и пружање правне помоћи. Правну помоћ по основу уговора са ЈЛС пружају и чланови Адвокатске коморе, а у неким ЈЛС и општински јавни правобранилац или сви запослени правници у ЈЛС, а по основу решења, односно овлашћења начелника општинске управе. Упркос томе, највише забрињава податак да у више од трећине ЈЛС у Војводини (њих 17) пружање правне помоћи није организовано, те се она грађанима уопште не пружа.

Право на бесплатну правну помоћ по правилу имају припадници социјално угрожених и маргинализованих друштвених група, међу које, између осталих, спадају лица без прихода и имовине, примаоци социјалне новчане помоћи, становници ромских неформалних насеља, незапослена лица на евиденцији Националне службе за запошљавање, примаоци минималне зараде, као и лица која испуњавају услове за ослобађање од плаћања трошкова поступка. Институција Покрајинског заштитника грађана -омбудсмана посебно значајним сматра то што нови Нацрт Закона о бесплатној правној помоћи предвиђа и то да право на ову врсту помоћи у одређеним поступцима, имају и деца, ментално недовољно развијена или душевно оболела лица, као и лица која остварују правну заштиту од породичног насиља, тортуре или трговине људима. Изузетно је важно да овај Закон буде што пре усвојен и с обзиром на ситуацију са избеглицама у Републици Србији, будући да предвиђа и то да право на бесплатну правну помоћ могу остваривати и избегла, прогнана и расељена лица, као и тражиоци азила.  


Последња саопштења


Брзи линкови


Најчитаније вести


Медијски кутак