Анико Ширкова, заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, разговарала је јуче са Милошем Јанковићем, замеником Заштитника грађана о наставку сарадње две институције. На састанку, који је одржан у просторијама републичког Заштитника грађана, било је речи о потписивању новог Меморандума о сарадњи, заједничким посетама установама у којима бораве лица лишена слободе, формирању комисије за избор удружења за сарадњу у обављању послова у оквиру Националног механизма за превенцију тортуре, организовању семинара и спровођењу обуке у погледу остваривања права и унапређења положаја лица лишених слободе. Осим ових, у разговору су дотакнута и методолошка питања писања извештаја о посетама установама, као и сарадње у поступању Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана по појединачним представкама лица лишених слободе.
У циљу ефикасније сарадње у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре републички Заштитник грађана и Покрајински омбудсман закључили су, у децембру 2011. године, Меморандум о сарадњи, којим је договорено учешће Покрајинског омбудсмана у посетама мониторинг тима установама на територији АП Војводине, а у којима су смештена лица лишена слободе, сачињавању извештаја, препорука, мишљења и других аката.
Тортура (мучење) представља веома озбиљно кршење људских права и у већини земаља је законом забрањена и кажњива. Стога је, у циљу њене превенције, веома важно да представници две поменуте институције врше континуирани мониторинг установа у којима се налазе лица лишена слободе.
Обавештавамо физичка лица којима је вршено умањење нето прихода, сходно одредбама Закона о умањењу нето прихода лица у јавном сектору по основу примања која су исплаћена у једном обрачунском периоду, а односе се на примања за више обрачунских периода, да могу поднети захтев надлежној организационој јединици Пореске управе, у циљу вршења повраћаја плаћене разлике за уплату нето прихода, односно обуставе поступка утврђивања тзв. солидарног пореза, на основу Закључка Владе Републике Србије.
Захтев за повраћај средстава односно обуставу поступка утврђивања тзв. солидарног пореза подноси се надлежној организационој јединици према месту пребивалишта односно боравишта физичког лица. Захтев могу поднети физичка лица којима је вршено умањење нето прихода, сходно одредбама Закона о умањењу нето прихода лица у јавном сектору по основу примања која су исплаћена у једном обрачунском периоду, а односе се на примања за више обрачунских периода.
Уз захтев је потребно приложити на увид веродостојну документацију - обрачун примања за сваки обрачунски период – исплатни лист или одговарајући уговор за обрачун примања који се односе на више обрачунских периода, односно други акт исплатиоца прихода којим се доказује исплата прихода обрачунатих за већи број месеци а извршених у једном месецу.
На основу поднетог захтева и спроведеног поступка, Пореска управа доноси решење о повраћају плаћене разлике за уплату нето прихода на текући рачун подносиоца, односно обуставу поступка утврђивања тзв. солидарног пореза.
--------
Преузето са www.poreskauprava.gov.rs
Нацрт Закона о финансијској подршци породици са децом ускоро ће се наћи пред Народном скупштином Републике Србије. Покрајински заштитник грађана - омбудсман је тим поводом Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упутио коментаре на Нацрт полазећи од вишегодишњег искуства институције у поступању поводом великог броја притужби које се односе на остваривање права у области подршке породици, социјалне и породичне заштите.
Заменице покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Даница Тодоров, задужена за област равноправности полова, Марија Кордић, задужена за област заштите права детета и Анико Ширкова, новоизабрана заменица за област општих надлежности, разговарале су данас у Скупштини АП Војводине са покрајинским посланицама - чланицама Женске парламентарне мреже о садржају и значају овог Закона и о коментарима са демографског, радноправног и социјалног аспекта. Покрајинске посланице упознате су са тиме да Нацрт Закона о финансијској подршци породици са децом уводи промене и исправља одредбе због којих се у пракси наилазило на тешкоће и у круг особа које остварују право на финансијску подршку уводи нове категорије корисника, као што су носиоци пољопривредног газдинства ии лица која су обављала привремене и повремене послове. Тиме се исказује системско опредељење да се овим законом потпуно уреди област социјалне и популационе политике, али и да се имају у виду демографске потребе друштва.
Усклађивање рада и родитељства, односно породичног и професионалног живота је од посебне важности, јер без системске подршке родитељима не може да се очекује повећање наталитета. Жене су у посебно неповољном положају, јер се, поред професионалних обавеза, оне и даље у великом проценту старају о домаћинству, деци и старијим члановима породице. Међутим, појединим решењима која Нацрт предвиђа посебно би биле погођене породиље предузетнице, породиље које су чланице пољопривредног газдинства, као и нарочито рањиве друштвене групе, попут сеоских жена и деце из породица лошијег социјалног статуса. Уз то, коментари Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана указују и на низ решења у Нацрту, чија би примена ове и неке друге категорије грађанки и грађана могле довести у неравноправан или неповољан положај, а што представља институционалну дискриминацију.
Завод за културу Војводине у сарадњи са Покрајинским заштитником грађана - омбудсманом издао је зборник посвећен националним саветима националних мањина и култури.
Зборник „Национални савети националних мањина и култура 2” представља наставак успешне сарадње Завода за културу Војводине и Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана којом се стручњаци и стручњакиње у области права националних мањина баве актуелним питањима везаним за политички и правни положај националних савета националних мањина, као и функционисањем мањинских културних система.
У зборнику су заступљени радови петнаест аутора и ауторки у којима су обрађене теме у области мултикултурализма, политичке представљености и сразмерне заступљености националних мањина и политичке културе националних савета националних мањина. Уз питања потребе за де-партизацијом националних савета и унапређивања транспарентности њиховог рада, у зборнику се налазе и радови који разматрају будућност медија на језицима националних мањина, стање службене вишејезичности у Србији, формирање базе података о културним садржајима националних мањина, питања промене имиџа Рома, као и активизам женских ромских организација у Војводини и примере русинских задруга.
На наведена питања одговарају др Алпар Лошонц, др Душко Радосављевић, др Дубравка Валић, др Катинка Беретка, др Весна Марјановић, др Свенка Савић, др Зоран Таировић, др Јанко Рамач, мр Вероника Митро, мр Снежана Илић, мгр.арт. Милина Склабински, Ненад Ђурђевић, Ксенија Марковић, Нина Јанић и Јелена Перковић. Зборник су уредили др Душко Радосављевић, Мирослав Кевежди и Ева Вукашиновић.
Извор: https://www.facebook.com/groups/nevladine/
Сеоске жене широм света, па тако и у Србији имају важну улогу у развоју сеоских подручја, али су изложене различитим облицима дискриминације. Жене које живе на селу су врло разнородна друштвена група, али им је заједничко да ни у друштву, ни у локалној заједници нису у довољној мери препознате, а послови које свакодневно обављају су потцењени и непризнати. Жене које живе на селу изложене су појачаном ризику од сиромашења, имају мање изгледа да се запосле, а услуге здравствене и социјалне заштите су недовољно доступне. Уз скромне могућности за сопствено и образовање деце, постојећа инфраструктура у селима је лошија од оне у граду. Ова запажања само су груба слика ситуације на селу и положаја жена које тамо живе, изнешена на округлом столу Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана о унапређењу положаја жена ангажованих у области пољопривреде који је одржан у Новом Саду. У уводном обраћању заменица за равноправност полова Даница Тодоров је, између осталог указала на положај жена - пољопривредница, било да су власнице, односно носитељке пољопривредног газдинства, било да у њему раде као „помажући чланови домаћинства”. У поступању по притужбама грађанки и грађана уочено је неколико проблема, између осталог, промене у вези са уписом газдинства у пољопривредни регистар које могу да произведу негативе ефекте у остваривању права пољопривредница. У посебно неповољном положају налазе се пољопривреднице - труднице и породиље због тога што не остварују право на новчану накнаду за време породиљског одсуства јер у правном систему нису препознате као запослене особе или предузетнице. Због тога се на њих не примењују прописи који се односе на остваривање права на финансијску подршку породици са децом, пре свега права на новчану накнаду за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета. Покрајински заштитник грађана - омбудсман сматра да је овакво решење неправично и да доводи у неравноправан положај жене са села које су носитељке пољопривредног газдинства, уједно и пореске обвезнице, или на њему раде као помажући чланови. Женама, односно породицама које имају децу потребна је подршка државе, имајући у виду економску цену родитељства и мере које се спроводе како би се подстицало рађање са једне стране, а са друге стране мере које се спроводе како би се оживело село и подстакао рурални развој.
Самостални стручни сарадник у Покрајинском секретаријату за здравство, социјалну политику и демографију и члан радне групе за измену Закона о финансијској подршци породици са децом Ђорђе Ракочевић обавестио је скуп да је секретаријат предложио увођење одредбе која би обезбедила изједначавање носитељки или чланица пољопривредног газдинства са осталим трудницама и породиљама у погледу остваривања права на накнаду зараде за време породиљског, односно одсуства ради неге детета.
Учеснице и учесници округлог стола нагласили су да је тема важна и да је потребно смањити раскорак између прописа и праксе у области родне равноправности, што би утицало и на побољшање положаја жена које су ангажоване у пољопривреди, али и жена које живе на селу, како младих тако и оних старијих, али и због тога да спровођење програма на покрајинском нивоу у области равноправности полова добије ширу подршку. Осим на нерегулисан статус помажућих чланова домаћинства међу којима жене чине изразиту већину, народна посланица Нада Лазић је упозорила на тежак положај надничара и надничарки који раде у пољопривреди за бедне наднице, непријављени, а тако и неплаћених доприноса за социјално и здравствено осигурање. Директорка Покрајинског завода за равноправност полова Весна Шијачки подсетила је на то да се положајем и активностима жена које живе на селу овај завод бави од 2007. године, као и да други покрајински органи, пре свега Покрајински секретаријат за привреду, запошљавање и равноправност полова спроводи различите програме како би подржао ову групу маргинализованих жена, између осталих и програм куповине куће на селу за брачне парове са децом који треба да допринесе оживљавању села.
У дискусији је указано на значај и улогу које имају жене на селу, као и на потребу мултисекторског приступа руралном развоју који подразумева очување и развој људских ресурса, инфраструктуре и заштите животне средине.
На округлом столу се окупило око 20 представница и представника надлежних покрајинских органа и организација, као и организација цивилног друштва, академске заједнице и медија, а говориле су професорка емерита Свенка Савић и проф. др Слободанка Марков из Центра за родне студије Универзитета у Новом Саду. Новинарка мр Сандра Иршевић представила је своје истраживање о положају жена на селу, а о искуствима у пружању подршке женама у сеоским срединама говорили су Радислав Јованов и мр Јелена Несторов Битај из Задружног савеза Војводине, као и Љупка Бојовић Цвејић из Гаранцијског Фонда АП Војводине.
