Људи су данас више повезани, али то не значи да је више разумевања. Иако живимо у модерном и, наизглед, толерантном друштву, дискриминација, расизам, насиље, тероризам и сви остали видови нетолеранције никада нису били већи. Међународни дан толеранције требало би да нас подсећа да смо сви једнаки као људска бића и да једни према другима треба да се односимо са поштовањем, рекла је између осталог заменица за равноправност полова Даница Тодоров на округлом столу у Житишту „Градимо толеранцију, уважавамо различитост, осудимо насиље и мржњу” који је организовао заштитник грађана ове општине Алекса Кузман.

Толеранција је много више од пасивног прихватања „других”. Она доноси обавезе да се делује, мора да се учи, негује и брани кроз образовање, укључивање и стварање могућности за све људе без обзира на њихову различитост. Ово значи изградњу друштава заснованих на поштовању људских права, где су страх, неповерење и маргинализација замењени плурализмом, учешћем и поштовањем различитости. Данас више него икада морамо тежити ненасилним решењима заснованим на толеранцији и узајамном поштовању у циљу очувања историјског и културног наслеђа свих људи. Едукација води толеранцији, а толеранција води животу у заједници у којој се различитости прожимају на такав начин да изграђују поверење и заједништво. Међународни дан толеранције све људе света подсећа да је поштовање и уважавање разлика услов мира, стабилности и напретка народа и држава. Ако желимо да живимо у складној заједници, неоходно је да поштујемо и уважавамо не само оне који су нам слични, него и оне који се од нас разликују по својим идејама, ставовима, оне који су друге нације, вере, сексуалног опредељења, или који говоре другим језиком, рекла је између осталог Даница Тодоров.

На округлом столу у Житишту посвећеном Међународном дану толеранције и превенцији родно заснованог насиља говорила је и председница Зрењанинског едукативног центра Радослава Аралица, а о активностима Дома здравља у заштити жена од насиља др Тамара Драшковић. О заштити особа са инвалидитетом, посебно деце, говорила је директорка Центра за социјални рад Јелена Иванчевић, о толеранцији у школи, Зорица Шево, а члан Општинског већа за спорт и омладину Миленко Милаковић о толеранцији у спорту.

Јуче, на Међународни дан толеранције, у Бачкој Тополи је, по трећи пут, организована конференција локалних омбудсмана. Тема конференције „Улога омбудсмана у заштити права запослених” није случајно одабрана, јер се заштитници грађана у свом раду суочавају са великим бројем притужби због кршења права из радних односа. Проблем је, међутим, у томе што су у заштити права запослених могућности омбудсмана ограничене. Па, ипак, иако повреде права из области радних односа нису у његовој директној надлежности, Покрајински заштитник грађана – омбудсман, по речима Анико Мушкиње Хајнрих, поступа и по овим притужбама, нарочито у случајевима када је послодавац орган управе.

Поред заштитника грађана, велику улогу у заштити права запослених могу имати, тамо где су организоване, и службе правне помоћи. Значај ових служби расте, што је економска ситуација у друштву неповољнија. Сиромаштво, страх, те необавештеност о властитим правима негативно, по речима учесника конференције, утичу на заштиту права запослених. У првом случају, беспарица је један од кључних разлога због којег се запослени не одлучују на покретање радног спора, у другом случају запослени пристају на кршење права због страха од губитка запослења, док у трећем случају ефикасна заштита изостаје, зато што запослени недовољно познају властита права.

Расправа у великој већници Скупштине општине Бачка Топола је показала да су заштитници грађана упознати са проблемима у остваривању права запослених, те да су, упркос ограниченим надлежностима, спремни да њихова права штите. Ако се у процесима транзиције кршење права запослених нормализује, тиме што се претвара у њен саставни и нужни моменат, онда спремност заштитника грађана да права штите треба разумети и као отпор транзицији.

По завршетку конференције, покрајински и локални заштитници грађана присуствовали су додели признања за толеранцију. Ове године вредна признања Фондације “Плави Дунав” додељена су заштитнику грађана Србије Саши Јанковићу, председници организације за подршку женама са инвалидитетом „Из круга Војводина” Свјетлани Тимотић и Хуманитарној организацији „Царитас” из Суботице. 

Јуче је у Палати Србија у Београду одржана конфренција „Системи подршке за унапређење образовања Рома и Ромкиња”. Конференцију је у организовао Инструмент ЕУ за техничку помоћ и размену информација (ТАИЕX) у сарадњи са Владом Републике Србије.

Током отварања конференције присутнима су се обратили Зорана Михајловић, потпредседница Владе Републике Србије, Срђан Вербић, министар просвете, науке и технолошког развоја, Лука Бјанкони, шеф политичког сектора Делегације ЕУ у Републици Србији, Сузана Пауновић, директорка Канцеларија за људска и мањинска права Владе Републике Србије, као и Витомир Михајловић, председник Националног савета ромске националне мањине.

Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана на конференцији представљала је сарадница Анкица Драгин, која је током дискусије изнела искуства институције у вези са положајем координатора за ромска питања у локалним самоуправа, а која се односе на њихово - до сада искључиво неформално - стручно образовање и радно оспособљавање. Указујући на то да су препоруке Покрајинског заштитника грађана - омбудсманау вези са положајем координатора за ромска питања, који су кључна карика у ланцу размене информација, обезбеђивања подршке и сарадње између ромске заједнице са једне,и органа управе, установа и служби са друге стране, Драгин је апеловала на надлежне у области образовања да осмисле начин на који би координатори за ромска питања могли да стекну формално образовање за обављање овог посла и о томе од надлежних органа добију валидну потврду која ће бити призната и на тржишту рада.

„Уз то, у нови регистар занимања, који је у нашој земљи тренутно у припреми, потребно је уврстити и одговарајуће занимање које одговара врсти посла коју обављају координатори за ромска питања. Тиме би се не само отворио простор за њихово запошљавање, него би се и млади Роми и Ромкиње мотивисали да наставе школовање и да се више залажу за своја лична и колективна права своје заједнице,” закључила је Драгин.

Конференција „Системи подршке за унапређење образовања Рома и Ромкиња” бавила се активистичким аспектима промовисања обазовања међу Ромима и Ромкињама, као и међународном и домаћом праксом у области образовања као алата за социјално укључивање. Учеснице и учесници конференције - представнице и представници државних органа, образовних установа, међународних и домаћих организација, независних институција за заштиту људских права, као и ромске активисткиње и активисти из земље и иностранства - разматрали су на које се начине у будућности Ромима и Ромкињама може пружити најефикаснија, најсврсисходнија и недискриминишућа подршка у области образовања.