Највећи број ученика ромске националности постиже добар успех у нижим разредима основне школе. У петом и шестом разреду долази до промена у образовним постигнућима, па расте број ученика са лошим резултатима и великим бројем изостанака – истакнуто је на скупу у Новом Саду на којем су представљени резултати истраживања Заштитника грађана Новог Сада „Образовање деце ромске националности на територији града Новог Сада“.
Представљајући резултате истраживања, председница Удружења „Ромена“ Љиљана Михајловић навела је два разлога којима се може објаснити слабији успех ромских ученика – први је слабија сарадња школе са родитељима ученика, други је сложеност самог градива.
У основношколско образовање на територији града Новог Сада укључено је 1099 ученика ромске националности, којима у савладавању језика и лакшој интеграцији у школску заједницу помажу четири педагошка асистента. Највећи број ромских ученика имају основне школе које се налазе у близини ромских насеља Адице, Велики рит, Бангладеш и Шангај. Највећи проценат ученика ромске националности похађа ОШ „Вељко Влаховић“ (34 % од укупног броја ученика), док у осталим школама тај проценат опада.
Према резултатима истраживања, 9% ученика ромске националности на крају другог полугодишта 2018/2019 године није оцењено због оправданог, односно, неоправданог изостајање са наставе. Када се проценат неоцењених ученика ромске националности упореди са процентом неоцењених ученика друге или других националности лако се уочава надзаступљеност ромских ученика. У укупном броју ученика, Роми учествују са 6,0 %, а у укупном броју неоцењених ученика њихов постотак је неколико пута већи и износи 21%.
Интересантан је и истраживачки налаз који говори да су девојчице у укупном броју ромских ученика заступљене са 49%, а у укупној неоцењености са 58 %. Овај податак, по речима Љиљане Михајловић, можемо повезати са и изазовима са којима се суочавају ученици/е ромске националности, али и са традиционалним обрасцима понашања унутар ромске заједнице, као што су раније напуштање образовања ради удаје, улоге девојчица у чувању млађе деце у породици или у обављања кућних послова.
Три четвртине ученика ромске националности (76%) који су обухваћени истраживањем долазило је из породица које су користиле новчану социјалну помоћ и међу тим ученицима је три пута већи проценат (12,3%) оних који нису оцењени у односу на ученике из породица које нису користиле ову врсту помоћи (3,9%).
Када се упореде подаци о броју ученика ромске националности који су школовање започели 2011/12 године са бројем ученика који су 2018/19 години завршили осми разред долазимо до поражавајућег податка да основну школу заврши само 63,4% ученика ромске националности.
Било би веома корисно, нагласила је Љиљана Михајловић, када би се пратило школовање једне генерација ученика, јер би се тада прецизније утврдили и разлози ранијег напуштања школе, али и дефинисале мере подршке које су потребне да би спречило осипање ученика.
На потребу да се пажљивије прате процеси школовања упућују и појаве сегрегације, јер родитељи уписују своју децу у удаљеније и школе у којима има мање ученика ромске националности, под изговором да се у тим школама ученицима омогућује квалитетнија настава.
Учеснике скупа поздравио је проф. др Зоран Павловић, Покрајински омбудсман који је нагласио важност сарадње родитеља, школе и институција социјалну заштите. Он је указао и на потребу да негујемо заједничке вредности, да се пажљивије односимо према осетљивим друштвеним групама и инсистирамо на равноправности свих чланова друштва, а чему образовне активности доприносе у значајној мери.
Скупом је модерирао Милан Дакић, заменик покрајинског омбудсмана за права детета, који је и овом приликом истакао важност инклузије са становишта остваривања, заштите и унапређења права детета. Примером укључивања деце миграната у редован образовни систем и њихове успешне интеграције у вршњачке групе деце опште популације у Војводини, илустровао је ефикасност остваривања свих аспеката инклузивног образовања. Милан Дакић нагласио је да ћемо једино заједничким деловањем свих друштвено - одговорних актера, уз промовисање и развијање позитивних ставова према инклузији, допринети унапређењу положаја деце ромске националности, те приоритетима и изазовима у погледу њиховог укључивања у образовни систем.
На скупу је било речи и о мерама које потребно предузети да би унапредило образовање припадника ромске мањине. Потребно је систематски прикупљати и анализирати податке о образовању Рома, подстицати веће учешће ромске деце у наставним, ваннаставним, спортским, културним, рекреативним и другим активностима у заједници и вршњачкој групи, треба унапредити систем ране идентификације ученика под ризиком од напуштања образовања, са планом мера за спречавање осипања како на нивоу школе, тако и за појединачног ученика; треба унапредити сарадњу са родитељима и радити на стручном усавршавању запослених у образовању.
Посебно је апострофирана улога града Новог Сада у пружању подршке образовању ромских ученика и који, у сарадњи са школама и школским управама, мора трагати за решењима како би се смањила оптерећеност појединих школа, а ученици уписивали у друге школе.
Скуп је одржан у оквиру Фестивала права детета чији иницијатор је Покрајински заштитник грађана – омбудсман.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је ученицима Карловачке гимназије јуче одржао интерактивно предавање о људским правима и правима детета под називом „Час људских права“.
То је била прилика да заменик покрајинског заштитника грађана за права детета Милан Дакић разговара са ученицима и упозна их с појмом, значајем и развојем људских права кроз историју, те нормативним, институционалним и функционалним механизмима њиховог остваривања, заштите и унапређења, а посебно је било речи о раду институције омбудсмана у области заштите права детета.
Ученици су кроз илустративне примере упознати са четири основна принципа Конвенције УН о правима детета, након чега су они сами покренули конкретне теме и проблеме са којима се суочавају у свакодневном животу, те износили сопствена гледишта и могућа решења за унапређење дечијих права.
Око 80 ученика Гимназије узело је активно учешће у овој активности коју је организовао Покрајински заштитник грађана - омбудсман у оквиру Фестивала права детета.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман, као координатор мреже „Живот без насиља“, одржао је јуче трећи састанак покрајинског Координационог тима.
Повод састанка био је договор о активностима које ће спровести покрајинске институције у оквиру традиционалног обележавања светске кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, која почиње 25. новембра на Међународни дан борбе против насиља над женама а завршава се 10. децембра на Дан људских права.
Покрајински омбудсман ће обележити овогодишњу кампању организовањем предавања на тему родне равноправности за ученике који су смештени у дому ученика средњих школа „Бранково коло“ у Новом Саду, пригодним активностима у Средњобанатском округу, као и традиционалним одржавањем годишње конференције Мреже, под називом „Заједно против насиља – напредак, препреке и изазови“, која ће се одржати 2. децембра у Новом Саду.
На састанку је договорена заједничка конференција за штампу Одбора за равноправност полова Скупштине АП Војводине и других покрајинских родних механизама поводом почетка кампање, а разматрано је и питање наставка рада на започетој изради стратешког плана мреже „Живот без насиља“
Имунизација, као превентивна мера заштите особа, нарочито деце, од заразних болести давањем вакцина сматра се једном од најважнијих јавно здравствених мера чије спровођење има приоритет у односу на спровођење свих других мера у области здравствене заштите Вакцинацијом деце обезбеђује се њихова заштита од последица заразних и потенцијално смртоносних болести. Истовремено, важно је знати да вакцинисане особе не само да штите себе од заразних болести, него спречавају ширење болести унутар заједнице, те се само високим процентом вакцинисаних обезбеђује колективни имунитет. Дугогодишњи висок обухват вакцинама доприноси томе да се неке заразне болести искорене или сведу на ретку појаву.
Република Србија је још у 19. веку прихватила вакцинацију као најбржу, најефикаснију и најекономичнију меру превенције против заразних болести и донела законску обавезу вакцинисања деце.
Упркос томе, последњих година суочавамо се с чињеницом да је дошло до пада поверења у комплетан систем имунизације. То је резултирало тиме да болести које се могу спречити вакцином и даље представљају претњу широм света, што доказује и појава епидемије малих богиња у појединим европским заемљама, укључујући и Републику Србију. Бројне су предрасуде о вакцинацији које се опажају у јавности, од најучесталијег страха појединих родитеља да ММР вакцина изазива аутизам; до тога да вакцинисане особе не морају да се плаше и брину што постоје невакцинисани људи, јер су заштићени вакцинацијом; да постоји велики ризик од најгорих компликација након вакцинације; сумње у безбедност састава вакцине; да је право да се одбије вакцина људско право гарантовано Уставом и Законом о правима пацијената; те да постоји скривени интерес фармацеутских компанија у производњи вакцина и слично.
С циљем да се јавност информише о важности имунизације и да се укаже на последице одбијања вакцинације деце, са жељом да се уклоне предрасуде и неповерења у погледу неопходности и безбедности вакцинације и да се ублажи негативан утицај гласина и дезинформација на спровођење имунизације, Институт за јавно здравље Војводине организовао је трибину „Имунизација и права детета“.
Трибина је одржана у среду, 6. новембра 2019. године, у Великој сали Културног центра Новог Сада, у оквиру Фестивала права детета чији иницијатор је Покрајински заштитник грађана – омбудсман. Овом приликом су компетентни стручњаци, изнели научно-засноване чињенице о савременој имунизацији и, свако из свог угла и на основу искуства, указали на праксу кршења дечијих права у случају одбијања имунизације од стране родитеља. Посебно је истакнут значај сарадње и заједничког деловања на интензивној промоцији имунизације деце.
На почетку Скупа, присутнима се обратио проф. Др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман, а говорници на трибини били су:
Доц. др Миољуб Ристић, епидемиолог, Медицински факултет у Новом Саду, Институт за јавно здравље Војводине;
Проф. др Марко Шкорић, социолог, Филозофски факултет у Новом Саду;
Милан Дакић, дипл. правник, заменик Покрајинског заштитника грађана за права детета;
Др Весна Вулековић, педијатар, начелница Службе за здравствену заштиту деце Дома здравља „Нови Сад“;
Мирјана Пилиповић Којић, социјални радник – супервизор, Центар за социјални рад Града Новог Сада;
Доц. др Снежана Укропина, спец. социјалне медицине, Медицински факултет у Новом Саду, Институт за јавно здравље Војводине
У организацији Европског омбудсман института (ЕОИ), у Аустрији је 4. новембра 2019. године у Парламенту Тиролске регије у Инсбруку одржана годишња Међународна конференција ЕОИ о људским правима, која овог пута у фокус ставља два питања: како омбудсмани и заштитници грађана могу да допринесу јачању демократије (заштита људских и грађанских права, слобода говора и слобода медија као нужне претпоставке за формирање политичке воље), те јавну контролу и транспарентност рада невладиних организација и организација за заштиту људских права. На позив генералног секретара ЕОИ, Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана је на конференцији представљао Јанош Орос, заменик покрајинског омбудсмана, а Заштитника грађана града Новог Сада заштитница Марина Попов Иветић.
