Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је јуче у Сремским Карловцима конференцију под називом „Злочини из мржње / Hate crime“.

Најпре су се уводним речима присутнима обратили покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић, директор Карловачке гимназије – проф. Радован Ковачевић, директорица Виктимолошког друштва Србије Весна Николић Ристановић и повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић. Сви уводничари нагласили су да без оснаженог појединца и заједнице, уз институције система, не може бити заустављено насиље, па тиме ни злочини мржње. Осим њих, у раду конференције учествовали су правници, политиколози и стручњаци за кривично право, виктимологију, комуникологију и заштиту људских права. Поред поменутих учесника конференције, такође и гости конференције су били и професори и ученици треће године Карловачке гимназије.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман наставља са добром праксом која је установљена претходних година – и ове године у сусрет конференцији приређен је зборник под називом „Human Rights Protection“ односно „Заштита људских права“, који садржи радове 12 еминентних аутора из области заштите људских права.

У петак, 23. августа, успешно је завршена тродневна Школа људских права коју је у Вршцу организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман. Међу полазницима/цама ове, друге по реду летње школе, највише је било студената и студенткиња друштвених наука Универзитета у Новом Саду.

Тема овогодишње Школе људских права била је заштита од дискриминације, а полазници/це су слушали предавања о појму и облицима дискриминације, улози независних и уставно-судских институција у заштити од дискриминације, недискриминативним политикама у области заштите права националних мањина, деце и рода, као и о злочину из мржње.

Школу су отворили покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић и виши саветник за људска права и дискриминацију при Мисији ОЕБС-а у Србији, Џејмс Стокстил. Како је истакао покрајински омбудсман, тема дискриминације је увек актуелна, јер отпор овој пракси претвара концепт људских права у жив и динамичан концепт. Проф. др Павловић изразио је наду да ће након завршетка Школе полазници/це дати свој допринос у реализацији стварања бољег света, као амбасадори Покрајинског омбудсмана.

„Идеја да се одржи школа људских права је велика ствар за Србију, а посебно Војводину, због културне различитости која је карактеристична за њу. Толеранција нам није дата, него се о њој мора говорити и она се мора учити, па је зато неформално образовање, у које спада и ова школа, важно, јер нам помаже у борби против дискриминације“, истакао је представник Мисије ОЕБС-а у Србији Џејмс Стокстил.

Након отварања школе полазници/це су били у прилици да слушају предавање поверенице за заштиту равноправности Бранкице Јанковић, која је причала о улози институције Повереника у заштити од дискриминације. Повереница је представила и неколико типичних примера из праксе Повереника, као и специфичне проблеме са којима се сусрећу грађани и грађанке који припадају најчешће дискриминисаним друштвеним групама.

Након предавања поверенице, саветница у Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману Светлана Нешић Бајго одржала је радионицу о дискриминацији, предрасудама и стереотипима, у којој су полазници партиципирали у раду по групама, чији је циљ био повезивање учесника/ца кроз сличности и разлике између и унутар група.

Предавањем покрајинског омбудсмана проф. Павловића на тему „Дискриминација: јесмо ли посматрачи или учесници?“ започео је други дан Школе. Проф. др Павловић говорио је о антидискриминативној политици, њеним задацима и инструментима, као и о улози Покрајинског омбудсмана у заштити од дискриминације.

Теме предавања проф. др Тибора Варадија, академика САНУ и предавача на више угледних америчких универзитета (Корнел, Беркли...) су биле недискриминативне политике у области заштите права националних мањина. Следила су, затим, излагања др Зорице Мршевић, научне саветнице у Институту друштвених наука, и мр Светлане Јанковић, екперткиње за род и безбедност. Потпуковница у пензији Мр Светлана Јанковић, је полазнике/це упознала са својим искуством жене – једне од ретких жена са овим чином - на служби у Војсци Србије, док је др Мршевић говорила о недискриминативној политици у области рода.

Последње предавање другог дана било је посвећено дискриминацији деце и недискриминационим политикама у области права детета, о чему је изврсно говорио заменик Покрајинског омбудсмана за заштиту права детета Милан Дакић. Други дан завршен је интересантном радионицом коју је одржала Милена Стошић, специјална представница за омладину и безбедност у Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

Трећег дана Школе полазници/це су били у прилици да употпуне своје знање о насиљу мотивисаном предрасудама – злочинима из мржње, о чему је говорила саветница у Мисији ОЕБС-а у Србији Јелена Јокановић, која је између осталог истакла и да злочини из мржње угрожавају и општу безбедност, зато што имају способност да генеришу насиље, па је, стога, потребно да се посебно и додатно кажњавају.

Програм Школе завршен је предавањем судије Уставног суда проф. др Тамаша Корхеца, који је излагао на тему „Судска и уставно правна заштита од дискриминације“. Он је своје излагање илустровао и неким примерима из праксе Уставног суда.

Школу је својим обраћањем затворио Џозеф Мелот, заменик шефа Мисије ОЕБС-а у Србији, који је, заједно са покрајинским омбудсманом, полазницима/цама уручио сертификате, чиме је и званично завршена овогодишња Школа људских права.

Школа људских права је организована захваљујући разумевању и подршци Организације за европску безбедност и сарадњу, Мисија ОЕБС у Србији.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман учествовао је данас у раду округлог стола поводом реализације пројекта - Општи коментари 6 и 7 Комитета УН за права особа  са инвалидитетом - консултације са организацијама особа са инвалидитетом као  предуслов равноправног учешћа ових особа у друштву, који у оквиру конкурса “Спровођење антидискриминационих политика у Републици Србији за 2019. годину”  спроводи Национална организација особа с инвалидитетом Србије (НООИС), уз  финансијску подршку Канцеларије за људска и мањинска права.

Учесницима округлог стола у Новом Саду, који је окупио представнике градских и  покрајинских организација особа с инвалидитетом, представнике институција и  независних државних тела, представљени су и резултати анализе о спровођењу  препорука Комитета УН коју је НООИС урадио током 2018. године уз подршку  Канцеларије за људска и мањинска права.

Покрајински заштитник грађана проф. др Зоран Павловић је у свом обраћању  присутнима указао на чињеницу да је поштовање права особа са инвалидитетом од  суштинског значаја за побољшање њиховог положаја у друштву. Особе с  инвалидитетом су посебно осетљива група и суочавају се са многобројним проблемима  у свакодневном животу, укључујући социјалну невидљивост и изолацију,  неприступачност, како органа државне управе, тако и културних, здравствених и  институција социјалне заштите, затим тешкоће у остваривању права на материјалну  подршку, али и неинформисаност самих особа о својим правима и начинима њиховог остваривања. 

Омбудсман је и овом приликом истакао важност планирања и пружања адекватне интерсекторске подршке особама с инвалидитетом, како у погледу омогућавања  њиховог њиховог пуног учешћа у свим сферама живота, тако и с циљем поштовања и  унапређења права прописаних Конвенцијом о правима особа са инвалидитетом.

Експанзивни развој репродуктивне медицине омогућио је великом броју парова да постану родитељи, али је отворио питања људских права, као и  правна и етичка питања. Интерес који у јавности постоји за институт сурогат материнства сасвим је оправдан. Ако тај институт у наредном периоду буде легализован, ми ћемо морати да мењамо наше устаљене обрасце поимања света, наше разумевање родитељства, материнства, очинства и идентитета, изјавио је јуче проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман. Он је, отварајући стручни скуп под називом  „Сурогат  материнство – pro et contra“, поручио да промене пред којима се налазимо захтевају од нас да се према њима одредимо – и морално, и правно, и културно.  У случају сурогат материнства то значи одговор на питање да ли ће оно и даље бити забрањено, као што је то сада случај или ће, у случају прихватања оваквог нацрта Грађанског законика, бити легализовано.

На скупу који је одржан у Новом Саду и који је привукао велики број учесника, што само говори да у јавности постоји велико интересовање за ову тему, изнети су аргументи за и против сурогат материнства.

У свом излагању  проф. др  Гордана Ковачек Станић, професорка Правног факултета у Новом Саду, учеснике скупа је упознала са појмом сурогат материнства, облицима сурогат материнства (потпуна и непотпуна,  алтруистична и комерцијална, те сродничка, пријатељска и сурогација када између сурогат и намераване мајке не постоји никаква веза), предностима и недостацима сваког од тих облика, интересантним примерима, као и компаративном перспективом и увидом у законодавства која дозвољавају, односно не дозвољавају сурогат материнство.

Да ли ће се у Србији увести сурогат материнство то, по речима професорке Ковачек Станић, зависи од интереса које желимо да заштитимо. Интерес неплодног пара је да се остваре као родитељи, интерес сурогат мајке је алтруистички или комерцијални, а интерес детета је да буде рођено.

Заговорници сматрају да сурогација треба да буде дозвољена, јер свака забрана гура оне који желе децу изван границе земље, у илегалну сиву зону, у руке несавесних медицинских радника и криминала. По речима др Зорице Мршевић, научне саветнице у Институту друштвених наука у Београду, где год постоји потражња за одређеном врстом услуга, а њу није могуће задовољити на легалан начин, ту ће створити црно тржиште које ће ту потражњу задовољавати на илегалан начин.  Забрана ствара плодан амбијент за разне врсте уцена и злоупотреба, експлоатације, трговине телима, материцама, децом, за богаћење једних и сиромашење других. Људи који желе децу не залужују, нагласила је др Мршевић, да због жеље за потомством буду криминализовани и елиминисани из круга поштених грађана. У Србији рађање за другог мора бити дозвољено, као што је то случај и Русији, Украјини, Естонији, Грчкој, Словачкој, Пољској и неким другим земљама.  Сурогат материнство је вид солидарности међу женама и нико, поручила је др Зорица Мршевић, не може себи дати за право да другоме забрани да буде родитељ, ако је развојем био-медицине омогућено излечење неплодности.

У сурогацији и изнајмљивању утеруса нема, по речима проф. др Јована Бабића, професора Филозофског факултета у Београду, ничег неморалног; неморална је донација генетског материјала, зато што омогућује манипулацију. Професор Бабић сматра да није могуће да дете може  има две мајке и да мајком детета треба сматрати жену која је донирала јајну ћелију.

Противници сурогације сматрају да ће лагализацијом сурогат материнство бити компромитовано разним  злоупотребама и да ће тиме грађанима и грађанкама бити нанета велика штета. По речима Вање Мацановић, адвокаткиње и координаторке у Аутономном женском центру, у сурогат материнству свој интерес ће наћи разне агенције, гинеколошке клинике, насилни мужеви, макрои... Сурогација је велики бизнис и то је индустрија у којој има најмање алтруизма. У Србији, сматра Мацановић, сурогат мајке ће бити најсиромашније жене и прети опасност да се претворимо у рај сурогације и у велику фабрику беба. Мацановић је поставила питање какав је то уговор који ће се склапати између намераваних родитеља и сурогат мајке? Шта је предмет тог уговора? Шта ће се закупљивати, поклањати или продавати? Шта је ту и какав је ту интерес државе и колика је цена тог интереса? На питање да ли постоји право на родитељство, њен одговор је био да – Не постоји!

У Србији је забрањена сурогација и том забраном држава је, по речима др Мише Ђурковића, директора Института за европске студије,  исказала свој став према сурогацији. Легализацијом, сурогат материнство ће постати посао на коме се зарађује. Поред тога, легализацијом ће се отворити врата разним злоупотребама, а нечији ће животи, имајући у виду огромне социјалне разлике, бити претворени у пакао.  Др Ђурковић је подсетио да јавност није на  коректан начин упозната са сурогат материнством и поставио питање: Зашто се у овој земљи упорно настоји регулисати материја која је већ регулисана?

У свакодневној гинеколошкој пракси кандидати за сурогацију су, по речима проф. др Александре Трнинић Пјевић, жене са материчним проблемима, затим жене које болују од озбиљних и по живот опасних обољења (болести срца и бубрега), хроничних болести које захтевају терапију имуносупресивима, као и жене у чијим се случајевима методе вантелесне оплодње нису показале као  успешне. Када се сви ови подаци претворе у бројке у Србији, по речима Трнинић Пјевић, око 30 жена има чист медицински разлог за сурогацију, што значи да је постоје сасвим реалне, медицински индиковане потребе за сурогат мајком.

Постоји, такође, и потреба за отвореном комуникацијом на разним нивоима, као и између заговорника и противника сурогације. Проблем, по речима Светлане Јанковић, експерткиње за род и безбедност, није толико у доношењу закона којим би се легализовала сурогација, колико у примени тог закона, пошто живимо у друштву у коме се закони непрестано изигравају. 

У раду скупа је учествовао и проф. др Стаменко Шушак, кардиохирург из Клинике за кардиоваскуларну хиругију из Сремске Каменице.  Он је изјавио  да ће сурогат материнство пре или касније бити легализовано и у Србији и поставио важно питање: Да ли смемо све што можемо?

Да ли ће институт сурогат материнства бити легализован или не, о томе, по пречима проф. др Павловића, треба да одлуче доносиоци политичких одлука. Ма какву одлуку да донесу, они неће моћи да игноришу аргументе који су се чули и на скупу који је јуче, у организацији Покрајинског омбудсмана, одржан у Новом Саду.