U Temišvaru je 14. aprila održana konferencija pod nazivom: „Žene u vandrednim situacijama - Evropska iskustva, rešenja i regionalne perspektive” na inicijativu Ane Tomanove Makanove, potpredsednice Skupštine AP Vojvodine i potpredsednice Skupštine evropskih regiona, najveće regionalne mreže u Evropi koja okuplja više od 200 članica. Na skupu je učestvovala i zamenica za ravnopravnost polova u Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu Danica Todorov, a  predstavila je rezultate projekta „Rodna ravnopravnost i vanredne situacije” čiju realizaciju je podržala Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena.

Konferencija je organizovana u okviru redovnih plenarnih zasedanja Komiteta Skupštine evropskih regiona posvećenih komunikaciji i aktivnostima u kriznim vremenima. Polazeći od navedene teme, ideja je bila da predstavnici regiona na jednom mestu kroz stručnu analizu, dijalog, razmenu mišljenja i iskustava, sagledaju ulogu i položaj žena u kriznim situacijama, posledice, kao i značaj aktivnog učešća žena u kreiranju politika u kriznim situacijama, istakla je organizatorka skupa Ana Tomanova Makanova, koja je kao potpredsednica Skupštine evropskih regija zadužena za jednake mogućnosti. 

Potreba za uključivanjem rodne ravnopravnosti u politike upravljanja rizicima je proizašla iz prepoznavanja činjenice da žene nisu samo jedna od najugroženijih grupa koje pogađaju prirodne i antropogene katastrofe, nego njihove kapacitete i veštine treba imati u vidu i prilikom kreiranja procena i planova, u preventivnim aktivnostima, ali i nakon nastanka katastrofe. One imaju posledice na celu zajednicu, ali je njihov uticaj na žene i decu veći, jer infrastrukturne teškoće, premeštanje i izolacija, nedostatak porodične i društvene podrške zbog odsustva muškaraca, padaju na teret žena, naglašeno je na skupu.

U formalnom smislu, rodne uloge se ogledaju u zastupljenosti žena na rukovodećim mestima u upravljanju vanrednim situacijama, odnosno nevidljivosti njihovog doprinosa. Istraživanje Pokrajinskog ombudsmana je pokazalo da u lokalnim štabovima za vanredne situacije ima 20 odsto žena, ali je njihov doprinos nevidljiv, rekla je zamenica Todorov i naglasila da žene sagledavaju rizike u svojoj zajednici koje muškarci ne vide, kao i da sistem zaštite nije prilagođen potrebama žena koje ostaju same s decom i drugim članovima porodice o kojima se staraju. Rodno uslovljene razlike najviše se ispoljavaju u načinu informisanja o vanrednoj situaciji, ali i veštinama koje su najpotrebnije tokom vanredne situacije. Ženske organizacije treba da budu prepoznate u lokalnim dokumentima i angažovane u jedinicama zaštite i spasavanja – što bi doprinelo spremnosti lokalnih zajednica za reagovanje u vanrednim situacijama. Lokalnim samoupravama je preporučeno da uključe građane i građanke u sve, a posebno u fazu prevencije i kreiranja lokalnih politika, analiziraju lokalnekapacitetei ranjivosti stanovništva, povećaju znanje i veštine članica ženskih udruženja za učešće u upravljanju rizicima i uspostave jedinice civilne zaštite opšte namene u kojima će žene biti ravnopravno zastupljene, rekla je, između ostalog Danica Todorov na konferenciji u Temišvaru.

Predstavnice/predstavnici evropskih regiona predstavile su na skupu postojeće stanje u oblasti rodne ravnopravnosti sa akcentom na krizne situacije, svoje regionalne strategije i akcione planove, a usvojeni su zaključci čiji je smisao da pomognu regionima da što bolje pristupe proceni rizika istovremeno primenjujući principe rodne ravnopravnosti. Na stručnom skupu su govorile predstavnice Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost, regije Vesterboten iz Švedske i regije Alba Julia iz Rumunije.

Posete ustanovama socijalne zaštite u kojima borave starija lica, koje se sprovode u cilju sticanja uvida u mogućnosti ostvarivanja i zaštite ljudskih prava njihovih korisnica i korisnika, kao i ukazivanja ovim ustanovama na načine njihovog unapređenja, jedna su od aktivnosti Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u oblasti opštih nadležnosti institucije. Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Aniko Širkova i saradnica Jagoda Vještica posetile su danas prvu u ovogodišnjem nizu ustanova ovog tipa čiji rad Pokrajinski ombudsman prati već godinama - Gerontološki centar u Rumi.

Najznačajnije promene u centru tiču se infrastrukture i opreme u centru. Uz obnovljeni asfaltni put u dvorištu, u zgradi doma funkcioniše i novi veliki lift za prevoz ležećih korisnika, koji njime mogu da budu prevezeni zajedno sa krevetom. Centar je nedavno pribavio i 33 nova specijalna kreveta za nepokretne korisnike, a nove prostorije dobile su i frizerka, psiholog i služba računovodstva. Višemilionska sredstva za obnovu centra obezđena su, uz ona iz sopstvenog budžeta, i od strane Minsitarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju. U domu rade dva stalno zaposlena lekara koji se, zajedno sa ukupno 91 zaposlenim, staraju o zdravstvenom stanju i dobrobiti 281 korisnika, a redovne preglede u ovoj ustanovi obavljaju i lekari specijalisti, poput psihijatra, fizijatra, interniste i stomatologa.    

Primena nove standardizacije prilikom prijema korisnika u centar počela je pre desetak dana, a uvidom u nasumično izabrani dosije korisnika zamenica Širkova konstatovala je da se dokumentacija o korisnicima, njihovom zdravstvenom i opštem stanju, kao i o drugim aspektima njihovog života u domu i van njega, vodi uredno i u skladu sa propisima. Korisnicima ni na koji način nije ograničena sloboda kretanja, a fizičkom sputavanju uznemirenih korisnika se u ovom domu ne pribegava. Osim fizičkih aktivnosti u terapijske svrhe u najsavremenije opremljenoj sali za fizikalnu i kineziterapiju, korisnicima su svakodnevno dostupne i razne društvene aktivnosti, radna terapija i razni kreativni sadržaji: od ekološke i glumačke sekcije do ručnog rada. 

Dodelom zahvalnica, danas je u holu vlade APV Vojvodine, na svečan način obeležena desetogodišnjica postojanja i rada Kancelarije za inkulziju Roma, kao i Međunarodni dan Roma.

Za doprinos integraciji i unapređenju položaja Roma u AP Vojvodini, zahvalnica je dodeljena i Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu.

Kancelarija za inkluziju Roma osnovana je 2006. godine sa ciljem da unapredi položaj Roma u oblastima obrazovanja, zapošljavanja, zdravstva, stanovanja, ljudskih i manjinskih prava, kao i za stvaranje uslova za uključivanju Roma u sve sfere društvenog, javnog i političkog života. 

Građanke i građani Djurđeva i Budisave juče su imali priliku da razgovaraju sa zamenicom pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Evom Vukašinović, da podnesu pritužbu instituciji ili da dobiju pravni savet u vezi sa ostvarivanjem, zaštitom i unapređenjem svojih prava.

Po rečima predsednice Saveta MZ Djurđevo, Leone Vislavski, u ovom mestu, poznatom po tome što u njemu živi veliki broj pripadnica i pripadnika rusinske nacionalne manjine, nema masovnijeg odseljavanja, odnosno iseljavanja stanovnika u inostranstvo, ali se broj stanovnika iz godine u godinu smanjuje. Poseta osnovnoj školi potvrdila je da se to posebno negativno odražava na formiranje odeljenja na rusinskom nastavnom jeziku, a situacija je slična i u vezi sa nastavom na mađarskom jeziku u Budisavi.

Većina pritužbi građana Djurđeva odnosila se na oblast službene upotrebe jezika i na srazmernu zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u organima uprave. Naime, građani su se žalili na to da službenici lokalne samouprave u Žablju ne govore rusinski, što predstavlja problem starijim sugrađanima, ali i upravi prilikom obavljanja poslova matičarske službe ukoliko želi da postupa u skladu sa propisima. U Djurđevu je potrebno nadomestiti i višejezičnu tablu sa nazivom naseljenog mesta koja se nalazila na ulazu u ovo mesto iz pravca Žablja, a koja je tokom jesenjih poljoprivrednih radova prvobitno srušena, a potom i odneta sa lica mesta. Građani su Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu podneli još i pritužbe u vezi sa sprovođenjem postupka eksproprijacije poljoprivrednog zemljišta, kao i u vezi sa građanima nerazumljivim načinom informisanja javnosti o organizovanju usluge odnošenja smeća i njene naplate.  

„Ne izgleda tako na prvi pogled, ali i kod nas ima baš dosta siromašnih. U našem mestu je siromaštvo na prvi pogled nevidljivo,” odgovorio je na pitanje o životu u Budisavi sekretar ove mesne zajednice Laslo Rajšli, a nakon što se dvoje njegovih sugrađana zamenici Vukašinović požalilo na to da zbog svog izuzetno narušenog zdravlja ne mogu da se zaposle, niti da nađu neki drugi način da zarade za život, budući da nijedno od njih ne ispunjava uslove za penziju. Nakon iskustva sa čitavim nizom organa uprave, zdravstvenih i socijalnih službi i ustanova, ovaj bračni par u pedesetim godinama života bio je iskreno iznenađen saznanjem da institucija Pokrajinskog ombudsmana može da se obrati nadležnim organima i službama kako bi utvrdila da li su iscrpljene sve zakonske mogućnosti za ostvarivanje njihovih prava. Razgovor se završio sledećim rečima:

„Kad odem negdi, a oni mi kažu 'Razumemo, ali...', odma' znam da tu ništ' neće biti. Znate, ljudi više nikom' ne veruju, naročito ne u to da 'oće da im pomognu.  Hvala vam što ste nas saslušali. To zdrav' puno znači, kad nas gledate k'o ljude. ”

Uvezi sa navodima i pritužbama građana u ovim i drugim mestima koja institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana bude posetilabiće pokrenuti postupci u okviru nadležnosti i ovlašćenja institucije. Prijemi građana nastaviće se i narednih meseci i biće blagovremeno najavljeni.  

Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Aniko Širkova posetila je danas Prihvatni centar za izbeglice u Adaševcima kraj Šida. Centar je sa radom počeo 1. marta ove godine i treći je objekat na teritoriji Opštine Šid u kom su smeštene izbeglice i migranti iz bliskoističnih zemalja, azijskih i afričkih zemalja na putu ka zemljama Evropske Unije. Cilj posete bio je da se stekne uvid u način rada centra, uslove boravka i mogućnosti ostvarivanja i zaštite ljudskih prava njegovih korisnica i korisnika, kao i u probleme sa kojima se njegovo osoblje i korisnici suočavaju.

Prihvatni centar u Adaševcima zamišljen je kao mesto na kom će se izbeglice i migranti privremeno zadržavati. Međutim, sa pooštravanjem uslova za ulazak u Evropsku Uniju osoba sa ratom zahvaćenih područja na Bliskom Istoku i u Aziji, korisnici ovog centra se u njemu sve duže zadržavaju dok pokušavaju da nađu načina da nastave svoj put. Ovaj centar se nalazi u šumarku pokraj autoputa i udaljen je od naseljenih mesta i granice. Uprkos tome, bezbednost korisnika je na zadovoljavajućem nivou, kao i uslovi smeštaja, ishrane, održavanja lične higijene, pružanje elementarnih zdravstvenih usluga i komunikacije putem telefona i interneta. Iako se broj izbeglica i migranata gotovo desetostruko smanjio u odnosu na vreme kada je otvoren, ovaj centar nije pogodan za duži boravak porodica sa puno dece i starijih maloletnika, koja, prema rečima uprave i osoblja, čine oko 40 posto njegovih korisnika.

Uz Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, finansijku, materijalnu i logističku podršku Centru, daju i brojne međunarodne i domaće humanitarne organizacije, dok je saradnja sa nadležnim organima i službama - policijom, centrom za socijalni rad i domom zdravlja - ocenjena kao dobra, a naročito cenjene su aktivnosti volonterki i volontera u kutku za decu i roditelje. Stanovništvo Šida i okolnih mesta se prema izbeglicama i migrantima odnosi blagonaklono i trudi se da u skladu sa svojim mogućnostima pomogne korisnicima ovog centra, ali i onima smeštenim u tzv. Sivu kuću u Šidu i centru Principovac na samoj granici sa Hrvatskom. Uprava centra u Adaševcima, kao i predstavnici UNHCR-a, smatraju da je, imajući u vidu otežane uslove za njihov ulazak izbeglica i migranata u Evropsku Uniju, kao i činjenicu da odredbe Zakona o azilu i Zakona o strancima nisu u potpunosti primenjive u kontekstu novonastale situacije, najvažnije to da se što skorijim usvajanjem odgovarajućeg podzakonskog ili drugog akta i mera korisnicima ovog i sličnih centara omogući legalno zadržavanje ili boravak na teritoriji Republike Srbije duži od 72 sata.

Detaljniji izveštaj Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana o poseti Prihvatnom centru u Adaševcima biće sačinjen i objavljen naknadno.