Please select your page

Obrazovanje Roma u Novom SaduNajveći broj učenika romske nacionalnosti postiže dobar uspeh u nižim razredima osnovne škole. U petom i šestom razredu dolazi do promena u obrazovnim postignućima, pa raste broj učenika sa lošim rezultatima i velikim brojem izostanaka – istaknuto je na skupu u Novom Sadu na kojem su predstavljeni rezultati istraživanja Zaštitnika građana Novog Sada „Obrazovanje dece romske nacionalnosti na teritoriji grada Novog Sada“.

Predstavljajući rezultate istraživanja, predsednica Udruženja „Romena“ Ljiljana Mihajlović navela je dva razloga kojima se može objasniti slabiji uspeh romskih učenika – prvi je slabija saradnja škole sa roditeljima učenika,  drugi je složenost samog gradiva.

U osnovnoškolsko obrazovanje na teritoriji grada Novog Sada uključeno je 1099 učenika romske nacionalnosti, kojima u savladavanju jezika i lakšoj integraciji u školsku zajednicu pomažu četiri pedagoška asistenta. Najveći broj romskih učenika imaju osnovne škole koje se nalaze u blizini romskih naselja Adice, Veliki rit, Bangladeš i Šangaj.  Najveći procenat učenika romske nacionalnosti pohađa OŠ „Veljko Vlahović“ (34 % od ukupnog broja učenika), dok u ostalim školama taj procenat opada.

Prema rezultatima istraživanja, 9% učenika romske nacionalnosti na kraju drugog polugodišta 2018/2019 godine nije ocenjeno zbog opravdanog, odnosno, neopravdanog izostajanje sa nastave. Kada se procenat neocenjenih učenika romske nacionalnosti uporedi sa procentom neocenjenih učenika druge ili drugih nacionalnosti lako se uočava nadzastupljenost romskih učenika. U ukupnom broju učenika, Romi učestvuju sa 6,0 %, a u ukupnom broju neocenjenih učenika njihov postotak je nekoliko puta veći i iznosi 21%. 

Interesantan je i istraživački nalaz koji govori da su devojčice u ukupnom broju romskih učenika zastupljene sa 49%, a u ukupnoj neocenjenosti sa 58 %. Ovaj podatak, po rečima Ljiljane Mihajlović, možemo povezati sa i izazovima sa kojima se suočavaju učenici/e romske nacionalnosti, ali i sa tradicionalnim obrascima ponašanja unutar romske zajednice, kao što su ranije napuštanje obrazovanja radi udaje, uloge devojčica u čuvanju mlađe dece u porodici ili u obavljanja kućnih poslova.

Tri četvrtine učenika romske nacionalnosti (76%) koji su obuhvaćeni istraživanjem dolazilo je iz porodica koje su koristile novčanu socijalnu pomoć i među tim učenicima je tri puta veći procenat (12,3%) onih koji nisu ocenjeni u odnosu na učenike iz porodica koje nisu koristile ovu vrstu pomoći (3,9%).

Kada se uporede podaci o broju učenika romske nacionalnosti koji su školovanje započeli 2011/12 godine sa brojem učenika koji su 2018/19 godini  završili osmi razred dolazimo do poražavajućeg podatka da osnovnu školu završi samo 63,4% učenika romske nacionalnosti.

Bilo bi veoma korisno, naglasila je Ljiljana Mihajlović, kada bi se pratilo školovanje jedne generacija učenika, jer bi se tada preciznije utvrdili i razlozi ranijeg napuštanja škole, ali i definisale mere podrške koje su potrebne da bi sprečilo osipanje učenika.

Na potrebu da se pažljivije prate procesi školovanja upućuju i pojave segregacije,  jer roditelji upisuju svoju decu u udaljenije i škole u kojima ima manje učenika romske nacionalnosti, pod izgovorom da se u tim školama učenicima omogućuje kvalitetnija nastava.

Učesnike skupa pozdravio je prof. dr Zoran Pavlović, Pokrajinski ombudsman koji je naglasio važnost saradnje roditelja, škole i institucija socijalnu zaštite. On je ukazao i na potrebu da negujemo zajedničke vrednosti, da se pažljivije odnosimo prema osetljivim društvenim grupama i insistiramo na ravnopravnosti svih članova društva, a čemu obrazovne aktivnosti doprinose u značajnoj meri.

Skupom je moderirao Milan Dakić, zamenik pokrajinskog ombudsmana za prava deteta, koji je i ovom prilikom istakao važnost inkluzije sa stanovišta ostvarivanja, zaštite i unapređenja prava deteta. Primerom uključivanja dece migranata u redovan obrazovni sistem i njihove uspešne integracije u vršnjačke grupe dece opšte populacije u Vojvodini, ilustrovao je efikasnost ostvarivanja svih aspekata inkluzivnog obrazovanja. Milan Dakić naglasio je da ćemo jedino zajedničkim delovanjem svih društveno - odgovornih aktera, uz promovisanje i razvijanje pozitivnih stavova prema inkluziji, doprineti unapređenju položaja dece romske nacionalnosti, te prioritetima i izazovima u pogledu njihovog uključivanja  u obrazovni sistem.

Na skupu je bilo reči i o merama koje potrebno preduzeti da bi unapredilo obrazovanje pripadnika romske manjine. Potrebno je sistematski prikupljati i analizirati podatke o obrazovanju Roma, podsticati veće učešće romske dece u nastavnim, vannastavnim, sportskim, kulturnim, rekreativnim i drugim aktivnostima u zajednici i vršnjačkoj grupi, treba unaprediti sistem rane identifikacije učenika pod rizikom od napuštanja obrazovanja, sa planom mera za sprečavanje osipanja kako na nivou škole, tako i za pojedinačnog učenika;  treba unaprediti saradnju sa roditeljima i raditi na stručnom usavršavanju zaposlenih u obrazovanju.

Posebno je apostrofirana uloga grada Novog Sada u pružanju podrške obrazovanju romskih učenika i koji, u saradnji sa školama i školskim upravama, mora tragati za rešenjima kako bi se smanjila opterećenost pojedinih škola, a učenici upisivali u druge škole.

Skup je održan u okviru Festivala prava deteta čiji inicijator je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman.


Čas ljudskih prava u Karlovačkoj gimnazijiPokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je učenicima Karlovačke gimnazije juče održao interaktivno predavanje o ljudskim pravima i pravima deteta pod nazivom „Čas ljudskih prava“.

To je bila prilika da zamenik pokrajinskog zaštitnika građana za prava deteta Milan Dakić razgovara sa učenicima i upozna ih s pojmom, značajem i razvojem ljudskih prava kroz istoriju, te normativnim, institucionalnim i funkcionalnim mehanizmima njihovog ostvarivanja, zaštite i unapređenja, a posebno je bilo reči o radu institucije ombudsmana u oblasti zaštite prava deteta.

Učenici su kroz ilustrativne primere upoznati sa četiri osnovna principa Konvencije UN o pravima deteta, nakon čega su oni sami pokrenuli konkretne teme i probleme sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu, te iznosili sopstvena gledišta i moguća rešenja za unapređenje dečijih prava.

Oko 80 učenika Gimnazije uzelo je aktivno učešće u ovoj aktivnosti koju je organizovao Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman  u okviru Festivala prava deteta.


Sastanak koordinacionog tima mreže "Život bez nasilja"Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, kao koordinator mreže „Život bez nasilja“, održao  je  juče treći  sastanak pokrajinskog Koordinacionog tima.

Povod sastanka bio je dogovor o aktivnostima koje će sprovesti pokrajinske institucije  u okviru tradicionalnog obeležavanja svetske kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koja počinje 25. novembra na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama a završava se 10. decembra na Dan ljudskih prava.

Pokrajinski ombudsman će obeležiti ovogodišnju kampanju organizovanjem predavanja na temu rodne ravnopravnosti za učenike koji su smešteni u domu učenika srednjih škola „Brankovo kolo“ u Novom Sadu,  prigodnim aktivnostima  u Srednjobanatskom okrugu, kao i tradicionalnim održavanjem godišnje konferencije Mreže, pod nazivom „Zajedno protiv nasilja – napredak, prepreke i izazovi“, koja će se održati 2. decembra u Novom Sadu.

Na sastanku je dogovorena zajednička konferencija za štampu Odbora za ravnopravnost polova Skupštine AP Vojvodine i drugih  pokrajinskih rodnih mehanizama povodom početka kampanje, a razmatrano je i pitanje nastavka rada na započetoj izradi strateškog plana mreže „Život bez nasilja“

Sastanak koordinacionog tima mreže "Život bez nasilja"


Tribina - Imunizacija i prava detetaImunizacija, kao preventivna mera zaštite osoba, naročito dece, od zaraznih bolesti davanjem vakcina smatra se jednom od najvažnijih javno zdravstvenih mera čije sprovođenje ima prioritet u odnosu na sprovođenje svih drugih mera u oblasti zdravstvene zaštite   Vakcinacijom dece obezbeđuje se njihova zaštita od posledica zaraznih i potencijalno smrtonosnih bolesti. Istovremeno, važno je znati da vakcinisane osobe ne samo da štite sebe od zaraznih bolesti, nego sprečavaju širenje bolesti unutar zajednice, te se samo visokim procentom vakcinisanih obezbeđuje kolektivni imunitet. Dugogodišnji visok obuhvat vakcinama doprinosi tome da se neke zarazne bolesti iskorene ili svedu na retku pojavu.

Republika Srbija je još u 19. veku prihvatila vakcinaciju kao najbržu, najefikasniju i najekonomičniju meru prevencije protiv zaraznih bolesti i donela zakonsku obavezu vakcinisanja dece.

Uprkos tome, poslednjih godina suočavamo se s činjenicom da je došlo do pada poverenja u kompletan sistem imunizacije. To je rezultiralo time da bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom i dalje predstavljaju pretnju širom sveta, što dokazuje i  pojava epidemije malih boginja u pojedinim evropskim zaemljama, uključujući i Republiku Srbiju. Brojne su predrasude o vakcinaciji koje se opažaju u javnosti, od najučestalijeg straha pojedinih roditelja da MMR vakcina izaziva autizam; do toga da vakcinisane osobe ne moraju da se plaše i brinu što postoje nevakcinisani ljudi, jer su zaštićeni vakcinacijom; da postoji veliki rizik od najgorih komplikacija nakon vakcinacije; sumnje u bezbednost sastava vakcine; da je pravo da se odbije vakcina ljudsko pravo garantovano Ustavom i Zakonom o pravima pacijenata; te da postoji skriveni interes farmaceutskih kompanija u proizvodnji vakcina i slično.

S ciljem da se javnost informiše o važnosti imunizacije i da se ukaže na posledice odbijanja vakcinacije dece, sa željom da se uklone predrasude i nepoverenja u pogledu neophodnosti i bezbednosti vakcinacije i da se ublaži negativan uticaj glasina i dezinformacija na sprovođenje imunizacije, Institut za javno zdravlje Vojvodine organizovao je tribinu „Imunizacija i prava deteta“.

Tribina je održana u sredu, 6. novembra 2019. godine, u Velikoj sali Kulturnog centra Novog Sada, u okviru Festivala prava deteta čiji inicijator je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman. Ovom prilikom su kompetentni stručnjaci, izneli naučno-zasnovane činjenice o savremenoj imunizaciji i, svako iz svog ugla i na osnovu iskustva, ukazali na praksu kršenja dečijih prava u slučaju odbijanja imunizacije od strane roditelja. Posebno je istaknut značaj saradnje i zajedničkog delovanja na intenzivnoj promociji imunizacije dece.

Na početku Skupa, prisutnima se obratio prof. Dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, a govornici na tribini bili su:

Doc. dr Mioljub Ristić, epidemiolog, Medicinski fakultet u Novom Sadu, Institut za javno zdravlje Vojvodine;

Prof. dr Marko Škorić, sociolog, Filozofski fakultet u Novom Sadu;

Milan Dakić, dipl. pravnik, zamenik Pokrajinskog zaštitnika građana za prava deteta;

Dr Vesna Vuleković, pedijatar, načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu dece Doma zdravlja „Novi Sad“;

Mirjana Pilipović Kojić, socijalni radnik – supervizor, Centar za socijalni rad Grada Novog Sada;

Doc. dr Snežana Ukropina, spec. socijalne medicine, Medicinski fakultet u Novom Sadu, Institut za javno zdravlje Vojvodine

Tribina - Imunizacija i prava deteta


Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman na Međunarodnoj konferenciji EOI o ljudskim pravimaU organizaciji Evropskog ombudsman instituta (EOI), u Austriji je 4. novembra 2019. godine u Parlamentu Tirolske regije u Insbruku održana godišnja Međunarodna konferencija EOI o ljudskim pravima, koja ovog puta u fokus stavlja dva pitanja: kako ombudsmani i zaštitnici građana mogu da doprinesu jačanju demokratije (zaštita ljudskih i građanskih prava, sloboda govora i sloboda medija kao nužne pretpostavke za formiranje političke volje), te javnu kontrolu i transparentnost rada nevladinih organizacija i organizacija za zaštitu ljudskih prava. Na poziv generalnog sekretara EOI, Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana je na konferenciji predstavljao Janoš Oros, zamenik pokrajinskog ombudsmana, a Zaštitnika građana grada Novog Sada zaštitnica Marina Popov Ivetić.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman na Međunarodnoj konferenciji EOI o ljudskim pravima