Овогодишњи низ пријема грађанки и грађана у малим војвођанким местима од стране институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана започет је јуче у Сланкаменачким Виноградима и Марадику. Заменица за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић је том приликом, осим са грађанима, разговарала и са представницима месне заједнице, односно запосленима у месним канцеларијама, а потом је посетила и одељења у локалним школама у којима се настава одвија на неком од језика националних мањина у службеној употреби у АП Војводини.
„Када се гасе државне институције, село умире,” одговорио је на питање у вези са функционисањем органа управе и инфраструктуре у овом месту Паја Ђармотски, матичар и шеф Месне канцеларије у Сланкаменачким Виноградима. Уз проблеме услед удаљености, односно лоше саобраћајне повезаности са околним административним центрима, у местима попут Сланкаменачких Винограда, које је првобитно било викенд-насеље окружено воћњацима, тешко је доћи чак и до прецизних демографских податка. Осим што је и пошта недавно затворена, услуге здравствене заштите у овом месту, у ком је скоро две трећине становништва старије од 65 година, практично су недоступне. Лекар опште праксе из Дома здравља у Крчедину, који дежура једном недељно по сат времена, мештанима само доноси рецепте који су унапред „поручени” телефоном. Прегледи се обављају у Крчедину и због тога што просторија која служи као амбуланта у Сланкаменачким Виноградима нема чак ни текућу воду, а последњи тзв. базар здравља у овом месту одржан је још у августу 2014. године. Трећи велики проблем, чијих размера и последица, по мишљењу Ђармотског, грађани нису у потпуности свесни, представља водоснабдевање и контрола исправности воде из бунара и извора из којих се мештани снабдевају водом за пиће, наводњавање воћњака и прераду воћа. Са друге стране, мештани са поносом причају о годишњој манифестацији Пударски дани, јединој пригоди када у село долази већи број људи из других места, као и о својој школи, заправо истуреном одељењу основне школе у Крчедину, а коју на словачком језику у три разреда похађа укупно шест ђака.
Мештани Марадика имају сличне проблеме, иако је њихово место знатно веће од Сланкаменачких Винограда и налази се ближе главном путу, истичу чланови Савета месне заједнице на челу са његовим председником Јовицом Ратковићем. Осим на проблеме у вези са остваривањем права у области социјалне заштите и пензијско-инвалидског осигурања, грађани су се жалили на немогућност располагања средствима из месног самодоприноса у складу са потребама локалне заједнице. Чланови Савета Месне заједнице такође тврде да грађани немају могућност коришћења ресурса заједнице који су својевремено изграђени из средстава самодоприноса, попут марадичког акумулационог језера. Уз запуштене и неуређене атарске путеве, грађани негодују и због тога што надлежна инспекција, по њиховим речима, произвољно, селективно и арбитрерно поступа у случајевима пријава грађана у вези са немогућношћу наводњавања обрадивих површина на прописани начин. По пријему грађана, заменица Вукашиновић посетила је и новоотворено комбиновано одељење на мађарском језику у марадичкој основној школи. Очекује се да ће ово одељење наредних година имати све више ђака, уместо да, као што су то до сада био обичај, деца нижешколског узраста која наставу похађају на мађарском језику свакодневно путују у Нови Сад.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман ће у оквиру својих надлежности и овлашћења покренути поступке и испитати наводе грађана у овим и свим другим местима која институција буде посетила. Следећи пријем грађана одржаће се у среду, 17. фебруара у Купусини и Свилојеву.
Активности Покрајинског заштитника грађана-омбудсмана које ова институција реализује ради стицања увида у искуства и изазове са којима се у раду срећу заводи за културу националних мањина у АП Војводини настављене су током претходне недеље.
Заменица Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић посетила је у петак заводе за културу војвођанских Мађара у Сенти и војвођанских Хрвата у Суботици.
На састанцима је било речи о изворима и начинима њиховог финансирања, сарадњи завода са релевантним органима управе и установама у земљи и иностранству, програмима, пројектима и активностима ових установа. Будући да је упознавање са радом, искуствима и изазовима са којима се заводи за културу националних мањина срећу у свом раду започето крајем претходне године слањем кратког упитника, на састанцима са директорима завода разјашњени су подаци и допуњене информације које је Покрајински заштитник грађана прикупио на овај начин.
Заменица Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић посетила је данас Завод за културу војвођанских Румуна у Зрењанину.
Састанак са директором Завода Тодором Урсуом једна је од активности институције током које се стиче увид искуства и изазове са којима се у раду срећу заводи за културу војвођанских Мађара, Словака, Русина, Румуна и Хрвата.
На састанку су размотрене активности Завода, као и извори и начин њиховог финансирања. Посебна пажња посвећена је сарадњи Завода са релевантним органима управе и установама у земљи и иностранству, која се остварује путем планирања и спровођења разних програма и пројеката и током које се Завод сусреће за разним изазовима и проблемима. Према речима директора Урсуа, у наредном периоду очекује се пресељење у нови простор, а просторије у којима се Завод тренутно налази постаће централна библиотека ове установе. Од бројнх активности, међу којима је највише манифестација, истраживачких и издавачких пројеката, нарочито занимљиво је било чути искуство у вези са отварањем сеоских библиотека којима је Завод донирао књиге и публикације на румунском језику.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман посетиће и остале заводе за културу националних мањина у АП Војводини, након чега ће сачинити информацију у вези са доприносом ових завода остваривању и унапређењу права припадника и припадница националних мањина у области културе.
Дечји бракови представљају проблем који се тиче целог друштва и о којем се мало говори а последице су велике, пре свега за младе јер се искључују из образовног система, а тако смањују своје касније шансе за запошљавање и обезбеђивање услова за живот. Поред тога, јавља се проблем трговине људима и сексуалне експоатације, речено је на округлом столу „Локална мрежа подршке усмерена на превенцију дечјих бракова” као део пројекта СТОП дечјим браковима у Србији, који фондација Ана и Владе Дивац реализује уз подршку Амбасаде Канаде у Републици Србији.
Малолетнички брак често може да доведе до прекида школовања девојчице. У заједницама у којима је ова пракса распрострањена, удаја девојчице представља део друштвених норми и ставова које осликавају малу вредност људских права девојчица. Малолетнички бракови доводе девојчице у опасност од ране и нежељене трудноће, што изазива последице опасне по живот, речено је, између осталог, на скупу.
Искуство Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у поступању у случајевима раног ступања у брак је релативно скромно јер је веома мало притужби, што је донекле разумљиво ако имамо на уму информисаност самих припадника/припадница група у којима је овај проблем најизраженији, њихову невидљивост и рањивост, али и предрасуде и стереотипе оних који би требало да им помогну у остваривању људских права, рекла је између осталог заменица за равноправност полова Даница Тодоров. Навела је неколико примера поступања омбудсмана у којима је запажено да институције које треба да поступају како би заштитиле девојчице и дечаке од присилног ступања у брак сматрају да су рани бракови у ромској заједници део обичјаног прва и да држава не може и не треба да се меша. Осим поступања у појединачним случајевима, пред све институције се поставља питање како да делују превентивно на подизању свести у самој заједници, у друштву, али и у органима управе и подизању нивоа знања државних службеника.
Образовање је једна од најефикаснијих стратегија за заштиту деце од брака због чега је подстицање образовања деце из рањивих и ромских породица пут којим би требало да се иде. Охрабрење за овакве иницијативе можемо пронаћи у активностима Покрајинског секретаријата за образовање који реализовао седмогодишњи пројекат „Инклузија ромских ученика у средње школе на територији АП Војводине” током којег је осипање, тј. исписивање ученика из школе било релативно мало, а мање код девојчица у односу на дечаке (4,40% исписаних девојчица, а 5,59% исписаних дечака). То што дете прекида школовање, за систем би требало да буде један од сигнала, а ми смо сведоци да они који су надлежни, не предузимају мере да децу задрже у школама и да им пружају подршку током школовања. Када девојчице могу да остану у школи онда је могуће променити и ставове о њиховим могућностима унутар заједнице, рекла је заменица Тодоров.
Иако постоје програми усмерени на квалитетно одрастање деце, а у оквиру њих и програм подршке осетљивим породицама, мере социјалне политике, а нарочито оне на локалном нивоу треба да се баве и јачањем институција на локалном нивоу, али и повезивањем институција и организација које се баве здравственим и социјалним питањима, превенцијом, јачањем подршке која укључује и цивилни сектор. Ромски координатори, педагошки асистенти и ромски здравствени медијатори могли би бити део коалиције организација и институција чије је успостављање циљ пројекта СТОП дечијим браковима у Србији. Коалиција организација и институција омогућила би размену информација међу чланицама и заједничко деловање у акцијама заговарања и пружања подршке превенције дечјих бракова у Србији закључено је на округлом столу у којем су учествовали представници Покрајинског секретаријата за привреду, запошљавање и равноправност полова, Канцеларије за инклузију Рома и организација цивилног друштва Дуга, Едукативни центар Рома и Новосадски хуманитарни центар.
Према подацима УНИЦЕФ-а и Републичког завода за статистику из 2014. године око 4 процента младих жена старости од 15 до 19 година су тренутно удате или су у ванбрачној заједници, а тај показатељ расте на 9 процената код жена из најсиромашнијих домаћинстава. Међу женама старости 20–49 година, 7 процената се удало пре навршене 18. године живота. Међу младим женама старости 15–19 година из ромских насеља, 43 процента су тренутно удате, али тај показатељ расте на 52 процента код жена из најсиромашнијих домаћинстава и са основним образовањем. Пре навршене 15. године удало се 17 процената девојака и жена узраста 15–49 година, док се 57 процената жена старости 20–49 година удало пре навршене 18. године.
Фотографија / Photo: http://www.unfpa.org/news/top-10-myths-about-child-marriage
Култура националних мањина се не може свести само на неговање и проширивање „културних манифестација”, јер је култура нешто шире и дубље од тога и обухвата, поред уметности и литературе, животне стилове, начине заједничког живота, системе вредности, традиције и веровања – истакнуто је на јучерашњем представљању зборника Национални савети националних мањина и култура 2 у Заводу за културу Војводине.
И у овом, другом по реду зборнику, исти уређивачки тим – Ева Вукашиновић, Мирослав Кевежди и Душко Радосављевић – бави се питањима од великог значаја за живот националних мањина у Србији.
Тематски репертоар зборника – политичка култура националних мањина, улога националних савета у интегративној мањинској политици, политичко представљање и сразмерна заступљеност мањина, културно наслеђе националних мањина, департизација националних савета, медији националних мањина, али и друге – интересантан је како за оне који се практично баве мањинском политиком, тако и за оне који проблемима мањинских политика приступају на академски начин. Интересантности доприноси и чињеница да аутори прилога – правници, политиколози, етнолози, филозофи, историчари, психолози, лингвисти - мањинским проблемима прилазе из различитих професионалних позиција, а што, онда, омогућује нијансиранији, сложенији и дубљи увид у мањинско питање од онога који нам посредују медији. Амбиција приређивача зборника није била да се само опишу проблеми, а чланови националних савета упознају са темама које утичу на функционисање културних система националних мањина, него и да у виду препорука допринесу решавању проблема и унапређењу њиховог рада.
Треба, напокон, имати у виду и чињеницу да се поменути зборник појављује у време израде акционог плана за остваривање права националних мањина; дакле, у право време, како је то нагласила Ева Вукашиновић. Обраћајући се присутнима, Вукашиновић је истакла да је институција покрајинског омбудсмана имала примедбе на скоро сва поглавља акционог плана. Она је нагласила да се не можемо похвалити ни правним прописима, најпре зато што нису усклађени, а потом и зато што се не примењују у пракси. Прилику да се у Србији конституише нова мањинска политика треба, по њеним речима, тражити у промени устава. Постоји, међутим, и један ограничавајући елемент који ће утицати на конституисање те нове мањинске политике, а то је уставна дефиниција државе.
Зборником „Национални савети националних мањина и култура 2” успешна сарадња Завода за културуВојводине и Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана се, на задовољство читалаца, наставља. У овом зборнику читаоци су, по речима Алпара Лошонца, добили књигу која није апологетска, која не нуди брзо и олако решавање проблема, али зато садржи низ подстицајних момената за промишљање мањинског питања.
