Свој јучерашњи боравак у Сенти проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман, започео је посетом Општој болници Сента, а окончао га је разговором са представницима локалне самоуправе и цивилног друштва. У разговору су учествовали и представници локалних самоуправа из Аде и Кањиже, као и председник Удружења локалних омбудсмана Србије. Њихово присуство није било случајно, пошто је посета Сенти организована, како је нагласио покрајински омбудсман, са циљем да се иницира оснивање, ако не локалног омбудсмана у свакој од ове три општине, а онда барем заједничког омбудсмана, као и да се стекне увид у стање људских права и допринесе, у мери у којој је то могуће, њиховом унапређењу. Један од начина да се стандарди унапреде је едукација запослених у локалној самоуправи о људским правима. Спремност покрајинског омбудсмана да ту едукацију организује прихваћена је са задовољством.
Предлог о оснивању заједничког омбудсмана је оцењен као добар и интересантан. Пошто све три локалне самоуправе теже истом циљу, а тај циљ је, по речима председника Општине Сента Рудолфа Цегледија, што бољи живот грађана, онда идеја о оснивању заједничког омбудсмана доприноси реализацији тог циља. Проблем је, међутим, у томе што оснивање институције омбудсмана није само ствар добре воље, него је то и питање које задире у проблем расположивих ресурса, финансијских, просторних и других.
Идеја о оснивању омбудсмана је веома подстицајна и заслужује да се о њој разговара, оценио је Атила Бучу, председник Скупштине општине Ада. Он је позвао покрајинског омбудсмана да са својим заменицима и сарадницима посети Аду и упозна се са ситуацијом и у овој војвођанској локалној самоуправи.
Током боравка у Сенти, покрајински омбудсман, његови заменици и сарадници разговарали су са председником општине Рудолфом Цегледијем, начелницом општинске управе Едит Шарњаи Рожа, представницом општинског Савета за родну равноправност Маријом Пастор, директорицом центра за социјални рад Љубицом Николић Верикиос, директором болнице Михаљем Вашашом, директорицом Завода за културу војвођанских Мађара Мартином Голди и представницима удружења грађана Терезом Пејин (Пријатељи деце) и Арпадом Ђереом (Удружење слепих и слабовидих). У разговору је дотакнут низ тема: мањак запослених и осипање кадрова у болници и управи, насиље у породици, социјална изолација деце са сметњама у развоју, као и проблеми у вези са личним пратиоцем, затим помоћ породицама са великим бројем деце, студентске и ђачке стипендије, родна равноправност и финансирање грађанских удружења.
У Сенти је веома развијено цивилно друштво, али је та чињеница, мало коме позната изван Сенте. Мало коме је познат и податак да се сви запослени у општинској управи у комуникацији са грађанима служе са оба језика у службеној употреби. Интересантни су и подаци који се односе на родну структуру запослених у управи у којој већину чине жене (47 : 22). Све начелнице одељења су жене. Позитиван утисак, међутим, квари податак да међу члановима општинског већа нема жена. Болница у Сенти је једина двојезична болница у Војводини.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић и заменица Омбудсмана за равноправност полова Снежана Кнежевић, учествовали су у петак на радном састанку под називом „Примена Конвенције Уједињених нација о уклањању свих облика дискриминације жена (CEDAW) и Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља према женама (Истанбулска конвенција) у Србији“. Радни састанак, посвећен обавези извештавања о примени конвенција и стању женских људских права у Србији, организовале су чланице Мреже СОС Војводина уз подршку агенције УН Wомен{/л). Састанку су, уз организације цивилног друштва, присуствовали представници државних органа и институција које спроводе мере и политике у областима кључним за примену ове две конвенције у нашој земљи.
Комитет Уједињених нација за спречавање свих облика дискриминације жена у својим препорукама на извештаје Републике Србије из 2007. и 2013. године констатовао је да је комуникација између државних органа и цивилног друштва у досадашњем извештавању изостала или је била недовољна. Сходно томе, одржани састанак, између осталог, имао је за циљ да допринесе унапређивању комуникације између државних институција и цивилног сектора у поступку израде оваквих извештаја.
Република Србија усвојила је средином 2017. године четврти периодични извештај о примени CEDAW Конвенције и у фебруару 2018. године примила упитник Експертске групе за борбу против насиља над женама и насиља у породици (GREVIO) о примени Истанбулске конвенције. Организације цивилног друштва активно се укључују у даљи поступак извештавања међународним телима за праћење, пре свега израдом извештаја из сенке о примени конвенција.
Анико Ширкова, заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, посетила је данас Завод за трансфузију крви Војводине, како би се упознала са активностима и проблемима са којима се запослени у Заводу суочавају у свом раду.
Покрајински Завод за трансфузију крви спада међу овлашћене институције које ће прикупљати, тестирати, процесирати и дистрибуирати крв. У Заводу је израђен акциони план рада са добровољним даваоцима крви и одлазака на терен. Нови начин прикупљања неће, истакнуто је у разговору са Соњом Богдановић, директорицом Завода, довести до несташице крви. Проблеми који постоје односе се на питање умрежености Завода и општих болница у Војводини. Умрежавање је нужно како би Завод у сваком тренутку имао прецизан увид у то да ли здравствене установе располажу са потребним количинама крви.
Да би војвођански Завод за трансфузију крви успешно одговорио свим изазовима, до почетка примене закона – закон ће почети да се примењује од првог јануара 2019. године - потребно је обезбедити више медицинског и другог особља за рад на терену, као и више возила и опреме.
Анико Ширкова, заменица покрајинског заштитника грађана и Јагода Вјештица, саветница, обишле су црквени дом за одрасле и старе „Batthyaneum“, у Кањижи.
„Batthyaneum“ је почео са радом у децембру 2015. године и лиценциран је од стране Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику. Оснивач Дома је фондација Batthyaneum, а дом је име добио по др Batthyany Stratman Laslu.
У Дому тренутно борави 28 особа и о њиховој сигурности, здравственој заштити, психо-социјалним потребама, конфору и друштвеном животу брине десет запослених. У Дому постоји амбуланта, лифт који омогућује корисницима да се несметано крећу по свим нивоима зграде и мала капела, за задовољавање духовних потреба корисника дома. Специјалистички прегледи за кориснике организују се у Сенти и њих би, истичу у Дому, било знатно лакше организовати када би „Batthyaneum“ поседовао сопствено возило. Услуге неуропсихијатра се обезбеђују по потреби, односно једном у две недеље. Сарадња са Домом здравља у Кањижи се оцењује као веома добра, али не и сарадња са осталим приватним домовима.
Најстарији корисник услуга овог дома има 95 година. Једна трећима корисника је везана за кревет и туђу помоћ, док су остали покретни и полупокретни. Од тога да ли је корисницима потребна туђа помоћ зависи и цена услуга у „Batthyaneumu“ . Корисници услуга Дома нису само становници Кањиже, него и житељи осталих градова у Војводини. Актуелним и потенцијалним корисницима Дом нуди трајни, привремени или смештај на неколико дана.
Потребе за смештајем превазилазе могућности и садашње капацитете „Bathhyaneuma” и зато се започело са изградњом и додатног објекта, чији су смештајни капацитети пројектовани за 25 корисника.
Проблем који је у више наврата апострофиран у разговору са управом Дома се тиче едукације запослених, како у овој, тако и у другим установама истог или сличног карактера. Било би добро када би се надлежне институције позабавиле овим проблемом и организовале акредитовану, двојезичну обуку у Кањижи.
Покрајински заштитник грађана-омбудсман проф. др Зоран Павловић уручио је данас председнику Скупштине АП Војводине Иштвану Пастору Годишњи извештај о раду за 2017. годину.
На састанку је договорено да ће се, у складу са скупштинском процедуром и роковима, овај Извештај наћи пред посланицима покрајинског парламента на првом наредном заседању Скупштине АПВ.
Омбудсман Павловић је на састанку представио кључне елементе Извештаја о раду, нагласивши да је током 2017. године ова институција након неколико година паузе приступила организовању међународних научних конференција, а да је као иновација у раду уведена организација стручних скупова о актуелним темама и проблемима. Све ово је, нагласио је Павловић, снажно допринело повећању видљивости институције Омбудсмана код грађана и подизању квалитета рада.
Председник Пастор нагласио је добру сарадњу Омбудсмана и Скупштине АП Војводине, која је резултовала и семинаром о људским правима за покрајинске посланике, као и другим заједничким активностима.
У складу са Покрајинском скупштинском одлуком о Покрајинском заштитнику грађана-омбудсману, Покрајински омбудсман подноси Скупштини АПВ редован годишњи извештај о раду најкасније до 31. марта, а у којем се наводе подаци о активностима ове институције за претходну годину.
Извор: Скупштина Аутономне покрајине Војводине
