Заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за равноправност полова Снежана Кнежевић  учествовала је јуче на промоцији монографске студије др Зорице Мршевић “Насиље и ми – медији о насиљу над женама”, која  је одржана у Институту друштвених наука у Београду.

У свом излагању заменица покрајинског омбудсмана  је истакла да је са становишта родне равноправности анализа  медијског извештавања о насиљу над женама веома важна због поправљања положаја жена у друштву уопште.  Она  је такође навела да др Мршевић има диференциран однос према медијском извештавању, критикује га када репродукује предрасуде и обара медијске стандарде, али и  указује на позитивне примере, нарочито онда када медији преузимају на себе улогу „дувача у пиштаљку“  и скрећу пажњу на насиље над женама. По њеним речима, монографска студија “Насиље и ми – медији о насиљу над женама” представља подстицајну збирку анализа медијског извештавања о насиљу над женама, веома корисну за људе који раде у медијима, јер у  ауторки  имају савезницу  у  бескомпромисној  борби  против свих видова насиља.

Промоцији монографске студије присуствовао је и покрајински  омбудсман проф.др Зоран Павловић.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић учествовао је јуче у раду конференције „Европски дан заштите деце од сексуланог искоришћавања и злостављања“, коју је Центар за права детета организовао у Београду.

У свом обраћању учесницима конференције проф. др Павловић је нагласио да је тема сексуалног злоупотреба деце изашла изван уско специјализованог дискурса и постала тема о којој се говори како у оквиру породице и школе, тако и на нивоу стратешких опредељења друштва.

Павловић је подсетио да су измене Кривичног законика РС (септембар 2009) којима је инкриминисано и само поседовање дечије порнографије и хапшење великог броја осумњичених за наведено кривично дело узбуркале јавност и отворила бројна питања: Ко и зашто сексуално злоставља децу? Како се борити против тога? Како заштити своје дете? Како креирати функционалан систем кривично правне заштите деце и ефективних мера кажњавања злостављача?

Чињеница да се, када говоримо о сексуалном искоришћавању и злостављању деце, сусрећемо са појмовима епидемије и експанзије јасно указује на неефикасност друштвеног реаговања на овај проблем. Бројни научни радови и истраживања на тему сексуалне злоупотребе деце сигурно су дали, нагласио је покрајински омбудсман, вредне увиде и значајне резултате. Међутим, треба истаћи и да то обиље литературе ствара утисак да ова област пре личи на неуређен конгломерат различитих теорија и налаза, него на поље које одликује систематичност, кохерентност и усмереност ка циљу.

Пошто сексуално искоришћавање и злостављање деце представља тешко кршење права детета и има дуготрајне последице на његов живот и развој, потребно је да се цело друштво ангажује како би се поменута кривична дела спречила. У том циљу потребно је да деца буду информисана о својим правима и свесна ризика од сексуалне експлоатације и сексуалног злостављања, као и да знају како да се заштите и коме треба да се обрате. Поред тога, потребно је креирати програме за подршку жртвама и њиховим породицама, али и креирати правосудни систем који ће бити прилагођен потребама детета.

Циљ конференције је да се обележи Европски дан заштите деце од сексуалног искоришћвања и злостављања кроз подстицање отворене дискусије о превенцији ових кривичних дела, заштиту деце жртава и елиминисања њихове стигматизације, као и јачању партиципације деце и промовисању међународне подршке.

Конференција је део активности у оквиру пројекта „Јачање механизама за превенцију и заштиту деце од сексуалног злостављања и искоришћавања на интернету“, коју Центар за права детета реализује уз подршку Савета Европе.

У петак је у Кикинди, у свечаној сали Скупштине Града, организована "Симулација рада омбудсмана" коју је организовао локални омбудсман Града Кикинде Милан Новаковић и на тај начин придружио се активностима Фестивала права детета. Реализацији ове активности присуствовали су и заменик покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за права детета Милан Дакић и локални омбудсман општине Житиште Алекса Кузман.

Учешћем у радионици, ученици Економско – трговинске школе у Кикинди имали су прилику да се кроз примере из праксе, на један креативан, занимљив и, према мишљењу локалног омбудсмана, користан начин, упознају с институцијом заштитника грађана, пре свега с надлежностима и поступком по притужбама грађана.

Истог дана је заменик покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за права детета Милан Дакић, у оквиру Фестивала права детета, уручио лифлет-писмо начелници Службе за гинекологију и акушерство Опште болнице Кикинда др Драгињи Зорић, како би оно даље било дистрибуирано трудницама и породиљама у овој установи.

Писмо је осмишљено у току Кампање "Позитивно родитељство – дар за цео живот", када је УНИЦЕФ заједно са својим партнерима обележавао јун као месец подршке подстицајном родитељству и позитивним родитељским праксама. Имајући у виду значај и улогу родитеља у развоју детета, циљ Покрајинског омбудсмана био је да овим писмом, од првог дана рођења детета, родитељима омогући доступност основним информацијама о правима детета и кључним условима за квалитетан целовит развој детета.

Фестивал права детета организован је на иницијативу Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, а у част обележавања тридесетогодишњице од усвајања Конвенције о правима детета.

Највећи број ученика ромске националности постиже добар успех у нижим разредима основне школе. У петом и шестом разреду долази до промена у образовним постигнућима, па расте број ученика са лошим резултатима и великим бројем изостанака – истакнуто је на скупу у Новом Саду на којем су представљени резултати истраживања Заштитника грађана Новог Сада „Образовање деце ромске националности на територији града Новог Сада“.

Представљајући резултате истраживања, председница Удружења „Ромена“ Љиљана Михајловић навела је два разлога којима се може објаснити слабији успех ромских ученика – први је слабија сарадња школе са родитељима ученика,  други је сложеност самог градива.

У основношколско образовање на територији града Новог Сада укључено је 1099 ученика ромске националности, којима у савладавању језика и лакшој интеграцији у школску заједницу помажу четири педагошка асистента. Највећи број ромских ученика имају основне школе које се налазе у близини ромских насеља Адице, Велики рит, Бангладеш и Шангај.  Највећи проценат ученика ромске националности похађа ОШ „Вељко Влаховић“ (34 % од укупног броја ученика), док у осталим школама тај проценат опада.

Према резултатима истраживања, 9% ученика ромске националности на крају другог полугодишта 2018/2019 године није оцењено због оправданог, односно, неоправданог изостајање са наставе. Када се проценат неоцењених ученика ромске националности упореди са процентом неоцењених ученика друге или других националности лако се уочава надзаступљеност ромских ученика. У укупном броју ученика, Роми учествују са 6,0 %, а у укупном броју неоцењених ученика њихов постотак је неколико пута већи и износи 21%. 

Интересантан је и истраживачки налаз који говори да су девојчице у укупном броју ромских ученика заступљене са 49%, а у укупној неоцењености са 58 %. Овај податак, по речима Љиљане Михајловић, можемо повезати са и изазовима са којима се суочавају ученици/е ромске националности, али и са традиционалним обрасцима понашања унутар ромске заједнице, као што су раније напуштање образовања ради удаје, улоге девојчица у чувању млађе деце у породици или у обављања кућних послова.

Три четвртине ученика ромске националности (76%) који су обухваћени истраживањем долазило је из породица које су користиле новчану социјалну помоћ и међу тим ученицима је три пута већи проценат (12,3%) оних који нису оцењени у односу на ученике из породица које нису користиле ову врсту помоћи (3,9%).

Када се упореде подаци о броју ученика ромске националности који су школовање започели 2011/12 године са бројем ученика који су 2018/19 години  завршили осми разред долазимо до поражавајућег податка да основну школу заврши само 63,4% ученика ромске националности.

Било би веома корисно, нагласила је Љиљана Михајловић, када би се пратило школовање једне генерација ученика, јер би се тада прецизније утврдили и разлози ранијег напуштања школе, али и дефинисале мере подршке које су потребне да би спречило осипање ученика.

На потребу да се пажљивије прате процеси школовања упућују и појаве сегрегације,  јер родитељи уписују своју децу у удаљеније и школе у којима има мање ученика ромске националности, под изговором да се у тим школама ученицима омогућује квалитетнија настава.

Учеснике скупа поздравио је проф. др Зоран Павловић, Покрајински омбудсман који је нагласио важност сарадње родитеља, школе и институција социјалну заштите. Он је указао и на потребу да негујемо заједничке вредности, да се пажљивије односимо према осетљивим друштвеним групама и инсистирамо на равноправности свих чланова друштва, а чему образовне активности доприносе у значајној мери.

Скупом је модерирао Милан Дакић, заменик покрајинског омбудсмана за права детета, који је и овом приликом истакао важност инклузије са становишта остваривања, заштите и унапређења права детета. Примером укључивања деце миграната у редован образовни систем и њихове успешне интеграције у вршњачке групе деце опште популације у Војводини, илустровао је ефикасност остваривања свих аспеката инклузивног образовања. Милан Дакић нагласио је да ћемо једино заједничким деловањем свих друштвено - одговорних актера, уз промовисање и развијање позитивних ставова према инклузији, допринети унапређењу положаја деце ромске националности, те приоритетима и изазовима у погледу њиховог укључивања  у образовни систем.

На скупу је било речи и о мерама које потребно предузети да би унапредило образовање припадника ромске мањине. Потребно је систематски прикупљати и анализирати податке о образовању Рома, подстицати веће учешће ромске деце у наставним, ваннаставним, спортским, културним, рекреативним и другим активностима у заједници и вршњачкој групи, треба унапредити систем ране идентификације ученика под ризиком од напуштања образовања, са планом мера за спречавање осипања како на нивоу школе, тако и за појединачног ученика;  треба унапредити сарадњу са родитељима и радити на стручном усавршавању запослених у образовању.

Посебно је апострофирана улога града Новог Сада у пружању подршке образовању ромских ученика и који, у сарадњи са школама и школским управама, мора трагати за решењима како би се смањила оптерећеност појединих школа, а ученици уписивали у друге школе.

Скуп је одржан у оквиру Фестивала права детета чији иницијатор је Покрајински заштитник грађана – омбудсман.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман је ученицима Карловачке гимназије јуче одржао интерактивно предавање о људским правима и правима детета под називом „Час људских права“.

То је била прилика да заменик покрајинског заштитника грађана за права детета Милан Дакић разговара са ученицима и упозна их с појмом, значајем и развојем људских права кроз историју, те нормативним, институционалним и функционалним механизмима њиховог остваривања, заштите и унапређења, а посебно је било речи о раду институције омбудсмана у области заштите права детета.

Ученици су кроз илустративне примере упознати са четири основна принципа Конвенције УН о правима детета, након чега су они сами покренули конкретне теме и проблеме са којима се суочавају у свакодневном животу, те износили сопствена гледишта и могућа решења за унапређење дечијих права.

Око 80 ученика Гимназије узело је активно учешће у овој активности коју је организовао Покрајински заштитник грађана - омбудсман  у оквиру Фестивала права детета.