Вести
У сусрет Међународном дану особа са инвалидитетом Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да подсети јавност на неколико чињеница:
- Процењује се да особе са инвалидитетом чине око 15 одсто светске популације, док је у Србији тај проценат нешто мањи. Не постоје егзактни подаци, али се процењује да у Србији око 700.000 особа има неки облик инвалидитета;
- Особе са инвалидитетом се суочавају са бројним проблемима, пре свега са проблемом сиромаштва, незапослености, друштвене изолације и дискриминације. Проблеми постоје и у области образовања, примени основних института социјалне заштите, слободи кретања и приступачности зграда јавне власти, као и кретања унутар тих зграда, ограниченим капацитетима установа за смештај особа са инвалидитетом, као и проблемима у области здравствене заштите, а нарочито у заштити репродуктивних права жена са инвалидитетом;
- Када је репродуктивним правима жена се инвалидитетом реч, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је током године, у сарадњи и уз подршку ОЕБС-а, реализовао истраживање под називом „Репродуктивно здравље жена са инвалидитетом у АП Војводини“. Истраживањем је регистровано да систем не препознаје у довољној мери особе са инвалидитетом. Приступачност здравствених објеката је проблематична. Информације од значаја за репродуктивно здравље жена са инвалидитетом су присутне у већем броју домова здравља, али не и у одговарајућем формату (већи испис, поједностављене верзије, итд). Посебан проблем представља заштита права на приватност, јер жене са инвалидитетом у здравствене установе долазе уз помоћ пратиоца, који стиче увид у њихове приватне податке. Поред тога, постоје и комуникацијске баријере, јер се медицинско особље не обраћа непосредно жени, него њеном пратиоцу. Недостатају протоколи којима би се регулисао боравак персоналних асистената у болници док су жене са инвалидитетом на лечењу, а потребна је и обука лекара и медицинског особља о степенима, узроцима и облицима инвалидитета, као и правима жена са инвалидитетом;
- На законодавном плану у Србији су учињени значајни помаци. У пракси су, међутим, позитивни помаци спорији, због чега особе са инвалидитетом не могу на равноправан и активан начин учествовати у животу заједнице.
- Иако су суочене са бројним проблемима, особе са инвалидитетом се не обраћају у великом броју Покрајинском омбудсману.
Посвећен заштити људских права, Покрајински омбудсман изражава спремност да и убудуће предано ради на промоцији и заштити људских права особа са инвалидитетом. Поред тога, Покрајински омбудсман ће организацијом семинара, тренинга и обуке радити на упознавању особа са инвалидитетом са њиховим правима и инструментима заштите тих права.
Имајући у виду чињеницу да грађани нису у потпуности свесни свих тешкоћа и проблема са којима се суочавају особе са инвалидитетом, Покрајински омбудсман ће, нарочито у раду са младим људима, доприносити подизању нивоа свести о особама са инвалидитетом, њиховим правима и њиховим доприносом развоју друштва.
Свестан огромне моћи медија, Покрајински омбудсман апелује на запослене у медијима да у свом извештавању поштују урођено достојанство особа са инвалидитетом, њихову индивидуалну аутономију и право да одлучују о свом животу. По мишљењу Покрајинског омбудсмана, то је један од начина да се неутрализују и обеснаже стереотипи и предрасуде које прате особе са инвалидитетом.
Подсећајући на чињеницу да свако људско биће има право на достојанствен живот, Покрајински омбудсман апелује да се институт лишавања пословне способности у случају особа са инвалидитетом примењује обазриво и веома скрупулозно.
Покрајински омбудсман је изричит у становишту да инвалидитет није и да никад не може постати разлог за недостојанствен живот. Као делу људског рода, особама са инвалидитетом припадају сва људска права и основне слободе, без икакве дискриминације.
По дубоком уверењу Покрајинског омбудсмана, само доследно истрајавање на горе поменутом начелу омогућује особама са инвалидитетом да развију своје потенцијале, осећај достојанства и самовредности.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман и Средњобанатски управни округ организовали су данас у Зрењанину округли сто под називом „Координација и сарадња – кључ у борби против насиља“.
Округлом столу су, поред заменице покрајинског омбудсмана за равноправност полова Снежане Кнежевић, начелнице Средњобанатског округа Снежане Вучуровић и помоћнице покрајинског секретара за социјалну политику, демографију и равноправност полова Светлане Селаковић, присуствовали представници/це свих релевантних установа/органа/организација које се баве насиљом у породици у Средњобанатском округу: центара за социјални рад, полицијске управе, заштитника грађана Житишта и Зрењанина, основног јавног тужилаштва, локалних механизама за родну равноправност, општинске управе, невладиних организација...
Циљ одржавања округлог стола је координација и размена искустава између свих надлежних институција са подручја округа, а за место састанка одабран је управо Зрењанин, јер је „зрењанински модел“ борбе против насиља у породици послужио као пример како се на прави начин поставити према овом озбиљном друштвеном проблему. Сви учесници/це су истакли да је сарадња институција у борби против насиља у овом округу веома добра, али да је свакако треба додатно ојачати. Као проблем је идентификована недовољна спремност жена да насиље пријаве, те је потребно улагати додатне напоре у економско оснаживање и информисање жена о њиховим правима. Истакнут је и значај медијског извештавања о насиљу над женама и насиљу у породици, које мора бити чињенично поткрепљено а не сензационалистичко.
Округли сто је одржан у оквиру кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, која се обележава ради подизања свести и указивања на проблем насиља над женама.
„16 дана активизма против насиља над женама“ је светска кампања која почиње 25. новембра на Међународни дан борбе против насиља над женама и траје до 10. децембра, Међународног дана људских права. Обележава се у циљу скретања пажње јавности на чињеницу да су жене широм света свакодневно жртве различитих облика насиља.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман ће у оквиру ове кампање спровести активности како би допринео подизању друштвене свести о проблему насиља над женама, које је, упркос великим напорима државних институција и невладиних организација, и даље широко распрострањено. Прва активност Покрајинског омбудсмана у оквиру кампање биће округли сто на тему „Координација и сарадња – кључ у борби против насиља“, на којој ће учествовати представници институција надлежних за борбу против насиља у породици и над женама Средњобанатског округа, а одржаће се 29. новембра 2019. године у Зрењанину. Као координатор мреже „Живот без насиља“, Покрајински омбудсман ће 2. децембра организовати четрнаесту по реду годишњу конференцију Мреже, под називом „Заједно против насиља – напредак, препреке и изазови“. На њој ће и ове године Омбудсман окупити представнике и представнице институција које се баве насиљем у породици у циљу подстицања унапређења рада институција и размене искустава и добрих пракси у борби против насиља над женама и насиља у породици. Последњу активност у оквиру кампање - предавање за ученике и ученице средњих школа на тему родне равноправности, Омбудсман ће реализовати 9. децембра у Дому ученика „Бранково коло“ у Новом Саду.
У понедељак, 2. децембра, Покрајински заштитник грађана – омбудсман, као координатор мреже „Живот без насиља“, организоваће у Новом Саду конференцију под називом „Заједно против насиља – напредак, препреке и изазови“.
Конференција ће бити одржана у Великој сали Скупштине града Новог Сада, са почетком у 10.00 часова.
Конференција је само једна од програмских активности којима се Покрајински омбудсман укључује у светску кампању “16 дана активизма против насиља над женама“ и на њој ће, поред представника Координационог тела за родну равноправност, учествовати и експерти за равноправност полова, професори универзитета, представници научних, правосудних и других институција које се у свом раду баве проблемом насиља у породици. На конференцији ће бити речи о изазовима и достигнућима са којима се суочавамо у примени Пекиншке декларације, забрани сексуалног узнемиравања на високошколским установама, раду са починиоцима насиља у породици, као и резултатима истраживања о фемициду и препрекама са којима се сучавају жртве родно заснованог насиља. Конференција ће радити у три пленарне групе, а на њој ће бити представљен и регионални пројекат „Уједињено за заустављање насиља над женама“.
Програм конференције можете погледати у прилогу.
Молимо медије да информишу јавност о одржавању и раду конференције.
 Програм конференције | 328 kB |
1981. године на првом састанку феминисткиња Латинске Америке и Кариба, 25. новембар је проглашен Међународним даном борбе против насиља над женама. Овај датум је одабран у знак сећања на сестре Мирабел из Доминиканске републике, политичке активисткиње које су 1960. године брутално убијене по налогу диктатора Рафаела Трујила. Уједињене нације су 1999. године и званично прогласиле 25. новембар за Међународни дан борбе против насиља над женама, како би се подигла свест о чињеници да су жене широм света жртве сексуалног, психичког, физичког, породичног, партнерског и многих других облика насиља.
Насиље над женама је грубо кршење људских права и препрека у постизању једнакости, развитка и мира. Према последњем истраживању ОЕБС-а, у Србији је 1,7 милиона жена преживело неки вид насиља - готово свака пета жена је била изложена физичком или сексуалном насиљу, 44 процента жена је било изложено психичком насиљу од стране својих партнера, док је 42 процента било изложено сексуалном узнемиравању.
Како би променили ову суморну статистику, неопходно је радити на стварању друштва које јавно осуђује насиље и промовисати ненасилно понашање и родну равноправност. Многе жене не пријављују насиље јер немају довољно знања о својим правима, мислећи да је насиље „нормална појава“ - то се нарочито односи на жене из маргинализованих група – као нпр. жене из руралних средина, Ромкиње, жене са инвалидитетом... Образовање и подизање свести жена о својим правима су неке од кључних компоненти у заустављању насиља над женама. То, између осталог, подразумева промоцију промена друштвених и културних образаца понашања жена и мушкараца, односно искорењивање предрасуда, традиција и обичаја који се заснивају на инфериорности жена и стереотипним улогама жена и мушкараца. Један од разлога непријављивања насиља је и неповерење у институције, те је стога потребно радити не само на оснаживању жена да насиље пријаве, већ и на унапређивању институционалног одговора на насиље. Неопходно је обезбедити континуирану едукацију професионалаца у надлежним службама, бољу сарадњу и координацију институција, повећати број индивидуалних планова заштите жртава, успоставити програм превенције за починиоце и обезбедити сарадњу државе и цивилног друштва.
Одговорност да зауставимо насиље имамо сви, као појединци и појединке, али највећу одговорност имају доносиоци одлука, а затим и они који их спроводе. Како су жене најчешће жртве насиља од стране својих партнера, потребно је константно указивати на чињеницу да насиље у породици није приватни, већ јавни проблем. Посебну одговорност имају медији – насиље у породици и партнерским односима не сме да се представља као појединачни, изоловани случај, већ у контексту друштвене одговорности и стварања ненасилног друштва.
25. новембар представља и почетак светске кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, која траје до 10. децембра, Светског дана људских права. Ову глобалну кампању обележавају установе и организације широм света, са циљем скретања пажње на глобални проблем насиља над женама.
