Покрајинска заштитница грађана – омбудсманка доц. др Драгана Ћорић заједно са заменицима примила је данас 14. марта 2023. године делегацију Киргиске Републике, на челу са господином Маратом Тагаевим, замеником министра културе, информисања, спорта и омладинске политике Киргиске Републике.

У уводном делу делегација из Киргиске Републике се упознала са улогом институције Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, као и са њеним надлежностима и активностима које институција годинама уназад активно спроводи у унапређењу и заштити људских права, у овом конкретном случају фокус је био на заштити и унапређењу права деце и омладине.

У размени искустава обе стране су се усагласиле да је изузетно важно континуирано радити са младима и да је њихова партиципација у друштву и у институцијама од кључне важности да би се открили проблеми са којима се млади и омладина суочавају и да се континуирано ради заједно на решавању тих проблема и на унапређењу и заштити њихових права.

Република Србија и Киргиска Република посвећује велику пажњу на заштиту и унапређење права деце и омладине, у чему су се сложили и учесници на данашњем састанку, те су навели да је ово први корак у заједничком партнерству ових институција у погледу заштите права деце и омладине.

ДОСЛЕДНОМ ПРИМЕНОМ ПРОПИСА ДОПРИНЕТИ ЕЛИМИНАЦИЈИ РАСИЗМА

На данашњи дан је 1960. године полиција у Јужноафричкој Републици усмртила 69 особа које су учествовале у демонстрацијама против закона о апартхејду. Шест година касније, Генерална скупштина Уједињених нација је 21. март прогласила Међународним даном сузбијања расне дискриминације и позвала државе да повећају напоре у циљу елиминисања расизма. Овај дан је уједно и почетак недеље солидарности народа и борбе против расизма и расне дискриминације, јер се још увек у разним деловима света више милиона људи суочава са дискриминацијом: мушкарци, жене и деца и даље бивају жртве расне дискриминације због боје коже, расне припадности, порекла, припадности касти, вери, односно због њиховог националног порекла или националности.

Поводом Међународног дана борбе против расне дискриминације ПЗГО потврђује своје одлучно залагање за елиминацију расизма, расне дискриминације, ксенофобије и нетолеранције, укључујући све њихове облике који се данас јављају, јер расна дискриминација може довести до насиља, злостављања, отежане интеграције и изградње дискриминирајућег профила. Људи који се по нечему разликују се свакодневно суочавају са разним облицима расизма и ксенофобије, почев од злочина из мржње до отежаног приступа услугама или друштвене изолације. Свака дискриминација која се заснива на расној, етничкој, националној припадности или верском убеђењу, језичким или културним разликама грубо крши људска права и због тога је потребна одлучна борба против ње свим законитим средствима. Међународна конвенција о спречавању свих облика расне дискриминације за све нас треба да служи као компас на овом заједничком путу који води ка стварању једног праведнијег, достојанственијег и инклузивнијег друштва, у којем се различитост не доживљава као претња него као снага, која обогаћује сваку заједницу.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је 10. марта 2023. године скуп под називом „Улога здравствених установа у заштити жена од насиља у породици и партнерским односима“.

У складу са овлашћењем да спроводи истраживања, као и да континуирано надгледа и прати примену међународних уговора, стандарда и прописа из области људских права и да на основу прикупљених информација предлаже мере за побољшање стања у области заштите и унапређења људских права, Покрајински омбудсман је од почетка формирања мреже „Живот без насиља“ прикупљао  информације  о  поступањима институција у  случајевима насиља у породици и према женама, а са резултатима 15-годишњег истраживања учесници скупа  су упознати у уводном делу.  

Скуп је био  прилика да се здравственим радницима/цама у домовима здравља и општим болницама са територије АП Војводине укаже на значај примењивања Посебног протокола Министарства здравља Републике Србије за заштиту и поступање са женама које су изложене насиљу, односно на препознавање, евидентирање и  документовање родно условљеног насиља. Документовање насиља је посебно важно узимајући у обзир чињеницу да медицински документ у којем су телесне повреде и здравствено стање након претрпљеног насиља, може да буде употребљен у току судско-медицинског вештачења.

О улози Покрајинског секретаријата у подршци здравственом сектору приликом пружања услуга женама жртвама насиља у породици, раду Центра за жртве сексуалног насиља у Новом Саду, искуствима жена из маргинализованих група, изазовима у пракси и стратегијама превенције насиља, односно о искуству у раду заштитника права пацијената, детаљније су говорили асц. др. сци. Мед Оливера Иванов, заменица покрајинског секретара за здравство, проф. др Драган Николић, директор Ургентног центра Клиничког центра Војводине, проф. др Љиљана Младеновић Сегеди, специјалиста гинекологије из Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине, Јулкица Стефановић из Удружења ромских студената, Милеса Милинковић из организације за подршку женама са инвалидитетом „Из круга – Војводина“, Надежда Сатарић из удружења „Снага пријатељства – Amity“ и Михајло Кнези, саветник за заштиту права пацијената на територији Града Новог Сада.

На крају скупа формулисани су следећи закључци:

У раду са жртвама насиља здравствени радници треба да користе Посебан протокол Министарства здравља Републике Србије за заштиту и поступање са женама које су изложене насиљу јер је то  инструмент за препознавање, евидентирање и документовање родно условљеног насиља;

Неопходна је мултисекторска сарадња свих институција у чијој надлежности је борба против насиља у породици и према женама, а посебно када се ради о жртвама сексуалног насиља, како би се избегла секундарна виктимизација жртве;

Посебна пажња мора бити посвећена у раду са женама жртвама насиља које долазе из маргинализованих група (попут Ромкиња, жена са инвалидитетом и др.), како би се одговорило на њихове специфичне потребе;

У раду са жртвама насиља важан је индивидуалан приступ свакој жртви понаособ;

Радити на доношењу протокола о превенирању насиља над старијим женама уз увођење обавезног једногодишњег скрининга старијих жена ради препознавања претрпљеног насиља, које подразумева претходно обуке здравствених радника да идентификују повреде код старијих жена;  

Потребно је да се  здравствени радници упознају  са одредбама Закона о правима пацијената.