Вести
Анико Мушкиња Хајнрих, покрајински заштитник грађана – омбудсман, известила је у петак чланове Удружења локалних омбудсмана Србије (УЛОС) о раду округлог стола на тему „Проблеми у вршењу комуналних услуга у јединицама локалне самоуправе“, који је у другој половини новембра, уз подршку Мисије ОЕБС у Србији, у Новом Саду организовао Покрајински заштитник грађана - омбудсман. Поред ње, извештаје су поднели и Златко Маросиук и Весна Гојковић о учешћу локалних заштитника грађана у пројекту „Омбудсман као медијатор“, и Марко Томашевић о делу Нацрта закона о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи, који се односи на одредбе којима се регулише положај локалног заштитника грађана.
Радна група за израду нацрта прихватила је предлоге УЛОС-а да се у члану 97 речи „заштитник грађана“ замене речима „локални омбудсман“, а после речи „до“ додају речи „независно и самостално“, тако да ће, уколико републичка влада и посланици у Народној скупштини усвоје поменуте предлоге, први став члана 97 гласити: „У јединици локалне самоуправе може се установити локални омбудсман који је овлашћен да независно и самостално контролише поштовање права грађана, утврђује повреде учињене актима, радњама или нечињењем органа управе и јавних служби, ако се ради о повреди прописа и општих аката јединице локалне самоуправе.”
Опширније: Локални заштитници грађана мењају назив?
Поштовање права особа са инвалидитетом је од суштинског значаја за побољшање њиховог положаја у друштву. Особе са инвалидитетом су посебно осетљива група и суочава се са многобројним проблемима у свакодневном животу, које се огледају у физичким и социјалним препрекама, као што су предрасуде у ставовима према инвалидности. Предрасуде и стереотипи према особама са инвалидитетом доводе до дискриминације, којом су нарочито погођене жене са инвалидитетом, двоструко маргинализоване због свог родног идентитета.
Главни проблеми особа са инвалидитетом јесу неодговарајући услови живота, висока стопа незапослености, сиромаштво, социјална невидљивост и изолација, неприступачност, како органа државне управе, тако и културних, здравствених и институција социјалне заштите, јавног превоза, информација и информационих технологијама.
Насиље над женама и девојчицама представља најчешћи облик кршења људских права, на шта упозоравају подаци о томе да је свака трећа жена у свету, али и у нашој земљи пребијена, присиљена на сексуални однос, или је доживела неки вид злостављања, а насилник је најчешће мушкарац из блиског окружења. Полиција прими више од 20 хиљада пријава, а центри за социјални рад региструју више од 9 хиљада жртава насиља у породици. Према непотпуним подацима Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, у Војводини је током прошле године полиција интервенисала у више од четири хиљаде случајева насиља у породици у којима су најчешће жртве биле жене, а починиоци њихови садашњи или бивши партнери. Нажалост, и ове године у породичном насиљу убијено је више десетина жена.
Поводом почетка светске кампање „16 дана активизма против насиља према женама“ и Међународног дана борбе против насиља према женама – 25. новембра је у Скупштини АП Војводине одржано јубиларно десето годишње окупљање представника и представница институција и установа чланица мреже „Живот без насиља“ којом руководи институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, која је и покренула њено формирање.
Тема овогодишње конференције била је умрежавање као механизам за успешно решавање случајева насиља у породици. У свом уводном обраћању покрајинска омбудсманка Анико Мушкиња Хајнрих истакла је да Покрајински омбудсман кроз свакодневни рад упозорава да је насиље у породици најраспротрањенији вид кршења људских права и да институције имају обавезу да предузмају све законом предвиђене мере како би жртве насиља и особе које су преживеле насиље биле заштићене. Општа распрострањеност овог облика насиља чини га глобалном појавом која захтева свеобухватан приступ на локалном, на националном и на међународном нивоу. Смисао формирања и рада мреже „Живот без насиља“ је да помогне добровољно повезивање свих институција које се сусрећу и према закону су обавезне да раде на решавању случајева насиља са крајњим циљем да се побољша приступ проблему насиља у породици, успостави партнерство и размењују добре праксе како би се побољшао квалитет услуга које институције дају грађанима/грађанкама, рекла је, између осталог Анико Мушкиња Хајнрих.
Опширније: Обележена деценија рада мреже "Живот без насиља"
Поводом десетогодишњице рада мреже „Живот без насиља”, Покрајински заштитник грађана - омбудсман организује конференцију за новинаре у уторак, 25. новембра 2014. године у Новом Саду, у сали 2 Скупштине АП Војводине, са почетком у 10 часова.
О оснивању, циљевима и резултатима рада Мреже говориће заменица покрајинског омбудсмана за равноправност полова Даница Тодоров. Председница одбора за равноправност полова у Скупштини АП Војводине Стојанка Лекић говориће о активностима овог тела током кампање „16 дана активизма против насиља према женама“, а посланица Маја Седларевић о значају мреже „Живот без насиља” из угла друштвене и индивидуалне безбедности, док ће се помоћница у Покрајинском секретаријату за привреду, запошљавање и равноправност полова Анита Беретић осврнути на Програм за заштиту жена од насиља у породици и у партнерским односима у АП Војводини.
Опширније: НАЈАВА: Десет година мреже „Живот без насиља”
