Please select your page

Вести

Појављивање и учешће деце на скуповима политичких партија у неколико је наврата  подстакло  Покрајинског заштитника грађана – омбудмана да се обрати јавности. Међутим, овакво понашање политичких странака, али и неодговорност особа на челу образовних установа из којих деца учествују у страначким активностима, наставља се и уочи предстојеће изборне кампање, иако је то апсолутно непримерено и у супротности са Конвенцијом о правима детета Уједињених нација. И последњи такав случај – учешће хора Гимназије Јован Јовановић Змај на скупу СНС у Новом Саду - сведочи о континуитету игнорисања права детата. Забрињава чињеница да школе, пристајући на учешће ученика на партијским скуповима, парцијалне интересе странака претпостављају добробити деце.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман указивао је јавности на ову појаву  још 2012. и 2014. године, позивајући све политичке странке да поштују „Кодекс о заштити деце од политичких злоупотреба” и тако покажу да им је заиста стало до деце и њихових права. У друштву, на жалост, још увек не постоји спремност за тако нешто. Та чињеница, међутим, не може бити оправдање једнима да са партијском инструментализацијом деце наставе, а другима да се опортунистички повијају пред захтевима партијских политика.

Као просветне институције, школе су дужне да ученицима преносе знања о свету у коме живе, па и о свету политике. У том свету постоје прихватљива и неприхватљива, дозвољена и недозвољена понашања, а образовање у складу са најбољим интересом детета не пропушта прилику да ученике упозна са разликама у понашању. На тај начин школе, с једне стране, доприносе образовању политички одговорних грађана, а с друге стране, смањују простор за све касније страначке злоупотребе.

За странку, која попут СНС, не пропушта прилику да јавно истакне своју оданост европским вредностима, скуп у петак би морао бити прилика за озбиљно преиспитивање, тим пре, јер је реч о почетку предизборне кампање. А почети изборну кампању са поруком да нема ничег проблематичног у претварању деце у оруђе политчких странака никако не може да буде порука странке привржене европским вредностима.


Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, учествовала је данас у Београду у раду Округлог стола „Национални савети - мањинске самоуправе у правном систему Републике Србије“. Учесницима у расправи представљен је нормативни оквир којим се уређују права националних мањина у Републици Србији. Тај нормативни оквир није коначно дефинисан и он се може унапређивати, а то подразумева партиципацију припадника националних мањина.

За разлику од претходних, актуелна влада не жели да нуди писане реформе, већ, по речима Кори Удовички, министарке државне управе и локалне самоуправе, систем који ће живети у пракси и захваљујући коме ће реформе функционисати. „Желимо да Буџетски фонд за националне мањине почне да функционише и да у обуци државних службеника знатно већу пажњу, него што је то до сада био случај, посветимо остваривању права националних мањина“ истакла је она. Удовички је подсетила да држава, у сред највеће фискалне консолидације, није смањила износе који су у 2015. години били планирани за финансирање националних савета, и да је Координација националних савета затражила повећање буџетских средстава намењених националним саветима за 30 одсто.

Током дискусије, реагујући на незадовољство Националног савета црногорске националне мањине због неувођења црногорског језика у службену употребу у Врбасу, иако су за то испуњени услови, Анико Мушкиња Хајнрих је подсетила да се ово право не остварује аутоматски, него уређивањем истог статутом јединице локалне самоуправе. Како статут усваја скупштина јединице локалне самоуправе, „подизањем руку“ одборника, увек постоји могућност да промена не буде изгласана. Решење би можда било када би законом било уређено да се језик националне мањине аутоматски уводи у службену употребу, тамо где је за то испуњен услов - у погледу броја припадника националне мањине.

Омбудсманка је позвала представнике Министарства да у поступку измене Закона о националним саветима националних мањина не забораве да уреде питање „Координације“ која функционише као неформално тело, а показало се да би функционисање оваквог тела требало да буде уређено законом. Такође је подсетила на недоречености у вези са буџетским фондом, за кога се још увек не зна „чији је“ и по којим критеријумима се средства из овог фонда расподељују.


Када би сви мигранти живели у једној држави, она би, према подацима Међународне организације за миграције, спадала међу пет најмногољуднијих држава у свету. Из године у годину број миграната расте, а проблеми са којима се сусрећу подстакли су Уједињене нације да обрате пажњу на остваривање њихових права. У децембру 1990. године, Генерална скупштина УН усвојила је Међународну конвенцију о заштити права радника миграната и чланова њихових породица, да би десет година касније 18. децембар био проглашен Међународним даном миграната.

Данас, 25 година након усвајања поменуте Конвенције, са жаљењем можемо констатовати да положај миграната и даље изазива забринутост; данас већу него јуче. У условима економске кризе, масовне незапослености, успона политичке деснице, пораста ксенофобије и моралне панике  мигранти се стигматизују као претња по националну културу  и безбедност. У реторици деснице мигранти су људи који краду послове, празне фондове, утичу на пораст криминала, уништавају школе и руинирају локалне заједнице, па се од националних влада енергично захтева да заоштре имиграциону политику и редукују број миграната, подигну ограде и затворе границе. Позитивне ефекте које мигранти носе са собом, рецимо, њихов допринос културном плурализму и привредном развоју земље, нема ко да истакне. Зато је 18. децембар прилика да се јавност подсети на допринос миграната економском развоју европских друштава, да се од влада захтева енергичније деловање у спречавању дискриминације и демонизације миграната, као и да се локалне заједнице подстакну да се што спремније, уколико се укаже потреба за њиховим збрињавањем, суоче са изазовима које збрињавање миграната носи са собом. 

Иако у Војводини током године није било драстичних испада и напада на мигранте и избеглице, а каквих је било у неким суседним и државама ЕУ, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је, својевремено, са великом забринутошћу упозорио на присуство расизма и нетрпељивости у односу на мигранте и избеглице. Економска криза и рецесија тање солидарност са људима у невољи, а боравак миграната у прихватним центрима подиже трошкове функционисања локалних самоуправа и буди незадовољство грађана. Имајући у виду ове чињенице, Покрајински заштитник грађана - омбудсман жели да нагласи две ствари – прво, мигранти нису безбедносни, већ хуманитарни проблем и, друго, мигранти нису узрок наших проблема, него прилика да се, помажући људима у невољи, потврдимо у свом људском достојанству и да, као одговорни људи, сачувамо, свему упркос, солидарност и једнакост са свима који носе људски лик.


На данашњој конференцији у Скупштини АП Војводине, посвећеној мањинском и вишејезичном информисању у контексту спровођења медијских закона и изласка државе из власништва над медијима, једна од уводних излагања имала је заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић. Говорећи о спровођењу медијиских закона у области информисања на мањинским језицима, заменица Вукашиновић се у свом излагању са правног аспекта осврнула на недоследности и последичне недоумице у вези са регулисањем права припадника националних мањина на информисање на матерњем језику, а које произилазе из начина на који је ово питање уређено прописима Републике Србије. Имајући то у виду, Покрајински заштитник грађана - омбудсман ће, у светлу израде акционог плана за националне мањине која је у току, надлежнима упутити коментаре и предлоге како би се ово право припадника националних мањина остваривало на најсврсисходнији начин и у складу са Уставом, међународним документима и домаћим приписима.

Циљ конференције насловљене „Мањинско и вишејезично информисање у контексту спровођења медијских закона - Излазак државе из власништва над медијима - последице, изазови, поуке и могућности”био је сагледавање тренутне ситуације и порналажење конструктивних решења у вези са будућношћу медија који извештавају на мањинским језицима. Преовлађујуће уверење учесница и учесника конференције је да се уз позитиван став свих релевантних чинилаца могу развити одговарајући, сврсисходни и економични механизми за унапређење вишејезичног и мањинског информисања.

Након што је председник Скупштине АПВ Иштван Пастор отворио конференцију, присутнима су се, између осталих, обратили Гордана Јанковић, шефица Медијског одељења Мисије ОЕБС у Србији, Калман Кунтић, помоћник покрајинског секретара за културу и јавно информисање и Динко Грухоњић, председник Независног друштва новинара Војводине, као и представницирепубличке и покрајинске власти, независних регулаторних тела, међународних и домаћих организација, мањинских медија, новинарских и медијских удружења, правници имедијски аналитичари и истраживачи.

Конференцију је организовало Независно друштво новинара Војводине уз подршку Амбасаде Краљевине Холандије, одељења за медије Мисије ОЕБС у Србији и Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање.


Покрајински заштитник грађана - омбудсман, као координатор мреже „Живот без насиља”, организовао је данас у Скупштини АП Војводине конференцију под називом „Научене лекције у поступању институција у случајевима насиља у породици – у ишчекивању преокрета”. На конференцији којој је присуствовало више од стотину учесника и учесница представљени су планови активности покрајинских органа које треба да допринесу примени Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулске конвенције), као и променама до којих она треба да доведе.

Конференцију је отворила покрајинска заштитница грађана - омбудсманка Анико Мушкиња Хајнрих и у свом обраћању осврнула се на напредак који је учињен у правној регулативи и поступању институција у случајевима партнерског насиља и насиља у породици, а које се најчешће испољава према женама и деци, али и старијим особама. Упркос очигледним позитивним помацима у овој области, притужбе које добија институција Покрајинског омбудсмана указују на то да многи облици испољавања насиља у породици и према женама опстају углавном због тога што одговор институција још није довољно одлучан и усмерен ка најбољем интересу жртава.

Заменица покрајинског заштитника грађана -  омбудсмана за равноправност полова Даница Тодоров говорила је о десетогодишњем искуству мреже „Живот без насиља” из угла поступања институција, односно оног шта пропуштају да учине приликом пружања подршке жртвама насиља и кажњавања починилаца. Позивајући се на податке и радове објављене у јубиларној публикацији Покрајинског омбудсмана „Десет година мреже Живот без насиља”, заменица Тодоров је, између осталог, оценила да повећање броја кривичних пријава против починалаца насиља охрабрује, али да забрињава тенденција  благог кажњавања починилаца насиља и скромна пракса изрицања мера заштите жртава по Породичном закону, дуго трајање судских поступака и неадекватно реаговање других надлежних органа због чега трпе они који су изложени насиљу у породици. Упркос томе што су искуства мреже „Живот без насиља” позитивна и указују на значајне помаке у функционисању система заштите од насиља, посебно забрињава и то што што институције занемарују да партнерско и насиље у породици погубно утиче на децу. Досадашње искуство је значајно и може да помогне у примени Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља према женама. Због тога ће Покрајински омбудсман и убудуће подржавати функционисање мреже институција „Живот без насиља“ јер је она допринела повећању стручних знања, размени искуства и праксе, као и подизању свести стручне и шире јавности о проблему и у вези са поступањем у случајевима насиља у породици и према женама.

Помоћница покрајинског секретара за привреду, запошљавање и равноправност полова Анита Беретићсе у свом излагању осврнула на задатке новоуспостављеног Интерсекторског одбора за примену мера предвиђених Програмом за заштиту жена од насиља у породици и у партнерским односима од 2015. до 2020. године. Суштина формирања оваквог тела је да се одговорност за примену мера у овој области непосредно пренесе на носиоце извршне власти, због чега је на челу овог тела председник Покрајинске владе. Одбор ће Влади два пута годишње подносити извештај о спровођењу мера из поменутог Програма. Уз то, нагласила је Беретић, изузетно је важно да се у надлежним институцијама утврди и јавно говори о томе ко су појединци и појединке због чијег пропуста, несавесног рада или одбијања да поступају у складу са прописима нису извршене законске обавезе ових органа и установа у погледу заштите жртава насиља у породици.

О трогодишњем програму заштите жртава сексуалног насиља у АП Војводини, а који је резултат сарадње покрајинских институција и цивилног сектора, говорила је начелница у Покрајинском секретаријату за здравство, социјалну политику и демографију Биљана Делић. Осим едукације за доследно примењивање протокола за поступање у случајевима насиља у породици у здравственим установама и стварања стандардизоване базе података о жртвама насиља, циљ пројекта „Заустави - помози - заштити”, једног од пет у Србији који подржава Фонд УН за спречавање насиља према женама, је да се у регионалним седиштима седам округа на територији АП Војводине успоставе центри за помоћ жртвама сексуалног насиља, а који би касније послужили као модел за сличне центре у мањим срединама.

Искуства организација цивилног друштва у сарадњи са локалним самоуправама у области превенције и сузбијања насиља у породици и према женама, као и пружања подршке и помоћи жртвама представиле су представнице организација које су чланице мреже „СОС Војводина”. Одржива подршка жртвама насиља у породици укључује све заинтересоване и компетенте друштвене актере рекла је Марија Срдић, директорка „Центра за подршку женама” из Кикинде и као највећу препреку развоју још ефикаснијег система подршке женама са искуством насиља навела недостатак политичке воље да се створе услови да искуства локалних и регионалних иницијатива заживе на територији целе државе. За то је кључна планирана и дугорочна подршка државних органа на свим нивоима, а та подршка би била показатељ да се у превенцији и сузбијању насиља у породици и према женама прелази са речи на дела. Радослава Аралица из Зрењанинског едукативног центра говорила је о међусекторској сарадњи на локалном нивоу која у форми пројеката које спроводе организације цивилног друштва доприноси постизању резултата у еду едукацији и подизању свести о насиљу у породици и према женама. Међутим, велики изазов је информисање жена у сеоским срединама о насиљу, као и обезбеђивање дугорочније, нарочито финансијске подршке јединица локалне самоуправе, као и посвећеност овом проблему у надлежним институцијама која се још изједначава са ставовима и личном мотивацијом појединки и појединаца у њима, а не са професионалном дужношћу или законском обавезом. 

Представница Адвокатске коморе Војводине Мирела Радоњанин говорила је о делотворности постојећег оквира за заштиту жртава насиља из угла њихових заступника. У адвокатури практично не постоји специјализација за заштиту особа које су доживале насиља у породици због тога што то није уносно, рекла је адвокаткиња Радоњанин и осврнула се на то да се у судској пракси изузетно ретко користе законске могућности које иду у прилог, односно на корист жртвама насиља. Уз то, у прописима постоје и нелогичности које могу имати тешке последице по жртве насиља, а проблем представља и то што је координација међу институцијама лоша, што оне не достављају податке, као и недоследности у доказивању насиља. Све то резултира тиме да се поступањем судова насилници благо кажњавају, а жртве доводе у ситуацију да и по окончању судског поступка у њихову корист и даље буду непосредно или посредно угрожене од стране насилника, чиме се практично обесмишљава цео систем заштите.укације и подизању свести о насиљу у породици и према женама. Међутим, велики изазов је информисање жена у сеоским срединама о насиљу, као и обезбеђивање дугорочније, нарочито финансијске подршке јединица локалне самоуправе, као и посвећеност овом проблему у надлежним институцијама која се још изједначава са ставовима и личном мотивацијом појединки и појединаца у њима, а не са професионалном дужношћу или законском обавезом.

Конференција је завршена дискусијом представника и представница полиције, судова, тужилаштава, центара за социјални рад, здравствених и других установа о наведеним проблемима. Указано је и на примере добре праксе у поступању и сарадњи институција у Новом Саду, Панчеву, Бачкој Тополи, коришћењу доказа о насиљу које су прикупиле организација цивилног друштва које пружају подршку жртвама насиља, као и примени посебних протокола за поступање у случајевима насиља у породици. 

Мрежа „Живот без насиља” окупља институције и установе које се баве насиљем у породици, а настала је 2005. године на иницијативу Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана са намером да подстиче унапређивање рада институција и општинских тимова за борбу против насиља путем размене знања, искустава и примера добре праксе у заштити од насиља у породици.