Povodom 8. aprila, Svetskog dana Roma, Eva Vukašinović, zamenica pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina, prilikom gostovanja na jutarnjem programu RTV je izjavila da su uočljivi pomaci u poboljšanju položaja Roma, ali da i dalje postoji niz problema sa kojima se suočavaju pripadnici ove manjine. Iako je usvojena Strategija za unapređenje položaja Roma i prateći akcioni planovi za njeno sprovođenje, problemi u obrazovanju, u oblasti stanovanja, zapošljavavanja i zdravstvene zaštite, čine i dalje položaj ove manjine veoma teškim. U Dekadi Roma naglasak je stavljen na pomenute četiri oblasti, jer je procenjeno da su od posebne važnosti kako bi se razbio začarani krug siromaštva u kome se kreću pripadnici romske zajednice.
Postizanje rodne ravnopravnosti i stvaranje jednakih mogućnosti za žene i muškarace od suštinskog je značaja za razvoj demokratije i svakog društva, pa se borba za ljudska prava žena smatra borbom za dobrobit celog društva.
Uprkos značajnom napretku u oblasti ravnopravnosti polova i ženskih ljudskih prava, od usvajanja međunarodnih dokumenata na globalnom nivou, do državnih, regionalnih i lokalnih propisa, strateških okvira i planova aktivnosti, kao i aktivnosti organizacija civilnog društva i ženskih grupa u lokalnim zajednicama širom sveta, ekonomska neravnopravnost žena se i u 21. veku još nalazi u samom korenu svih drugih oblika kršenja prava žena po osnovu njihovog pola, bračnog i porodičnog statusa i materinstva.
Upotreba i negovanje maternjeg jezika jedno je od ključnih prava iz korpusa kulturnih prava koje određuju Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina i Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima. Danas se širom sveta govori oko 6.000 jezika. Statistika govori da se u proseku svake dve nedelje ugasi po jedan jezik, a procenjuje se da će do kraja 21. veka više od polovine ovih jezika odumreti.
Nacionalne zajednice u Srbiji uživaju kulturnu autonomiju koja podrazumeva i ostvarivanje niza prava u vezi sa upotrebom maternjeg jezika: pravo na službenu upotrebu jezika i pisma, pravo na obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku, kao i čitav niz drugih prava u oblasti kulture značajnih za očuvanje i negovanje njihove tradicije i identiteta.
Budući da je Vojvodina jedan od etnički najšarolikijih regiona u našoj zemlji i Evropi, naročita pažnja poklanja se ostvarivanju ovih prava. U radu pokrajinskih organa u službenoj upotrebi je šest jezika, dok Javni radiodifuzni servis Radio-televizija Vojvodine emituje program na devet jezika. Jezici koji se govore na teritoriji Vojvodine neguju se u nastavi od najranijih uzrasta, kao i putem aktivnosti brojnih kulturnih udruženja, dok je u čak 39 od ukupno 45 jedinica lokalne samouprave u Pokrajini uz srpski jezik i ćiriličko pismo u službenoj upotrebi jedan ili više jezika nacionanalnih zajednica koje žive u Vojvodini.
