Please select your page

Povodom povećanja broja migranata na severu AP Vojvodine, zamenik Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Stevan Arambašić posetio je juče Kanjižu.

Cilj posete bio je da se utvrdi u kojoj meri su lokalna samouprava i ostali nadležni organi, ustanove i organizacije u Kanjiži mogućnosti da obezbede ostvarivanje prava migranata koja su im zagarantovana međunarodnim dokumentima i domaćim propisima. Posebna pažnja posvećena je ostvarivanju prava na pravnu pomoć i prevodioca, kao i na zdravstvenu zaštitu.

Zamenik Arambašić razgovarao je kako sa migrantima, tako i sa predstavnicima kanjiške policije, doma zdravlja, Crvenog krsta, centra za socijalni rad i lokalne samouprave.

Predstavnici policije ističu da preko 90 odsto migranata dolazi iz Sirije i da većina njih, najčešće sa porodicama, beže od rata, odnosno vojne obaveze i to prveenstveno put Nemačke i Švedske. Dnevno u Kanjižu pristiže od 700 do 1.000 migranata, najčešće popodnevnim i večernjim autobusima. Tu se obično zadržavaju oko 12 sati, a potom noću organizovano, u kolonama od po nekoliko stotina, po ulicama i asfaltnim putevima kreću ka granici sa Republikom Mađarskom, a što predstavlja izuzetan bezbednosni rizik kako po same migrante, tako i po vozače. Od početka 2015. godine policija u Kanjiži je procesuirala 6.072 lica na putu ka Evropskoj Uniji, od kojih je njih 2.991 bilo i u postupku readmisije. U postupanje su uključeni i tužilaštvo i pogranična policija. Tokom postupka se porodice ne razdvajaju. Svako postupanje po osnovu Zakona o stranicma vodi se kao posebna mera, te je u tom smislu u Kanjiži tokom 2015. godine doneto ukupno 21.126 mera. Poređenja radi, na nivou cele Srbije ove godine je donešeno ukupno 74.086 mera, dok je prošle godine u Kanjiži u postupcima prema strancima i licima iz readmisije obrađeno ukupno 1.278 lica kojima je izrečeno ukupno 868 mera.

Lokalna samouprava, zajedno sa ostalim organima, ustanovama i organizacijama koje je zamenik Arambašić posetio, izrazila je zabrinutost prvenstveno iz dva razloga. Izgradnja ograde na granici sa Mađarskom usporiće prelazak migranata u ovu zemlju i povećati broj onih koji se zadržavaju u pograničnim opštinama. To bi moglo dovesti do porasta tenzija između lokalnog stanovništva i migranata, a što bi dovelo do narušavanja bezbednosne situacije u ovim opštinama. Bez obzira na to što se ovi ljudi stalno menjaju zbog toga što se u mestu ne zadržavaju ni 24 sata, građanke i građani Kanjiže njihovo prisustvo doživljavaju kao veliku, konstantnu bezbednosnu pretnju i smetnju sa aspekta svakodnevnih aktivnosti, uključujući i one privredne. Kanjiža je turističko mesto, a otkako u mestu borave migranti ova aktivnost u mestu je praktično zamrla.

Građanke i građane Kanjiže najviše brine to što u mestu ne postoji javni toalet. Posledice nehigijenskog obavljanja nužde po skrovitijim ulicama i javnim zelenim površinama u Kanjiži potencijalno su alarmantne sa zdravstvenog aspekta. Budući da su nadležnosti, ovlašćenja, mogućnosti lokalne samouprava u ovakvim situacijama realtivno ograničene, a dostupni materijalni i ljudski resursi u Kanjiži već gotovo potpuno iscrpljeni, veliki razlog za zabrinutost predstavlja i predstojeća zima i činjenica da je migrantima potrebno obezbediti adekvatne elementarne uslove za boravak i održavanje lične higijene.

Nadležnima u Kanjiži od prošle nedelje pomažu i dva prevodioca za arapski jezik koje je obezbedila jedna međunarodna humanitarna organizacija. U opštini je uspostavljen lokalni Savet za migracije, a ovih dana bi u zgradi policijetrebalo sa radom da počne i lokalna kancelarija za migrante u kojoj bi im tokom 24 časa bile dostupne usluge pravne pomoći, prevodilaca, zdravstvene i socijalne zaštite i humanitarne pomoći. Uspostavljanje prihvatne stanice za migrante na vašarištu u Opštini Kanjiža tek je u povoju, u šta se tokom jučerašnje posete uverio i zamenik Arambašić.

U Centru za socijalni rad u Kanjiži ističu da sa četiri stručna radnika za sve poslove centra ne mogu da postignu da na odgovarajući način sprovode ni postupke koji se tiču drugih građanki i građana. Otkako su u opštinu počeli da pristižu migranti, centru je od suda za prekršaje dostavljeno 248 rešenja donetih u postupcima protiv maloletnih migranata bez učešća centra, kao organa starateljstva, u ovim postupcima. Dalji postupci u ovim slučajevima rešavaju se uz maksimalno nastojanje da se poštuju svi postojeći, često čak i protivrečni, propisi.

Lokalni Crveni krst smatra da humanitarna situacija u Kanjiži za sada ipak nije alarmantna. Potvrđujući da svi nadležni čine sve što je u njihovoj moći da se život u svih 12 naseljenih mesta u Opštini Kanjiža odvija neometano, u Crvenom krstu navode i da je trenutna situacija rezultat nemara lokalne sredine u jednakoj meri koliko i o povećanog broja migranata. Kao primer ove svoje tvrdnje navode činjenicu da u centru Kanjiže ili na nekom drugom adekvatnom mestu još uvek ne postoji odgovarajući sanitarni čvor, javni toalet i pristup pijaćoj vodi koji bi migranti slobodno i neometano koristili.

Migranti se Domu zdralja najčešće obraćaju u večernjim časovima i to sa pritužbama na bolove u nogama i na umor. Poneki od njih traže i lekove i u tom slučaju, ukoliko je to potrebno, dobijaju recepte, ali lekove moraju sami da kupe. Ozbiljnijih zdravstvenih stanja u ovoj populaciji do sada nije bilo. Odštampani primerak obrasca na kom se nalaze podaci o postupanju lekara šalje se ostalim nadležnim službama, zajedno sa fotokopijom eventualne postojeće medicinske dokuemntacije. Uz nepostojanje podataka o tome da li su migranti prošli odgovarajuće postupke imunizacije u svojoj ili u nekoj od usputnih zemalja, sa medicisnkog stanovišta veliki problem predstavlja i ograničen kapacitet i resursi lokalne medicinske službe, kao i referentnih bolnica.

Zamenik Arambašić posetio je i vašarište na kom se priprema lokalni prihvatni centar. Tamo se susreo sa predstavnicima Komesarijata za izbeglice koji su angažovani iu prihvatnom centru u Preševu, a koji su došli da pomognu u uspostavljanju prihvatilišta u Kanjiži. Na toj žicom ograđenoj lokaciji, na ulazu u ovo naseljeno mesto prema Horgošu, za sada postoji jedan veliki šator u kom može privremeno da se skloni oko 300 osoba, jedan manji koji može da posluži kao sanitet, kao i jedan stari kontejner sa dva toaleta. Iz lokalne samouprave dobijena su uveravanja da će ovo prihvatilište biti osposobljen u najkraćem roku i da će u njemu biti odgovarajući izvor pijaće vode, sanitarni čvor i veza sa centrom grada. Sve nadležni u Kanjiži su svoju međusobnu saradnju ocenili kao izuzetnu, uputivši ujedno i apel pokrajinskim i republičkim organima da učine sve što je u njihovoj nadležnosti kako situacija u vezi sa migrantima u pograničnim opštinama na granici sa Republikom Mađarskom ne bi prerasla u humanitarnu krizu.  

Migranti sa kojima je zamenik Arambašić razgovarao ističu da tokom boravka u Srbiji nisu imali neprijatnosti, a za predstavnike i predstavnice državnih organa sa kojima su dolazili u kontakt, kao i za građane i građanke koje su usput sretali imaju samo reči hvale.

„Pobegli smo od rata. Dok nisam prešao preko Arapskog mora nisam se osećao kao ljudsko biće. Tek tu mi je jedna žena dala cipele jer sam bio bos. Što smo bliže Evropi, sve se više osećamo kao ljudi jer prema nama u vašoj zemlji tako postupaju. Idemo kod mog brata u Nemačku,” rekao je jedan od migranata u kanjiškom gradskom parku, pokazujući na svoju šestočlanu porodicu sa dvoje male dece i dva tinejdžera. 


Mučenje i drugi oblici nehumanog i nečovečnog postupanja mogu se dogoditi na svakom mestu, ali su naročito opasni kada se radi o osobama koje su lišene slobode. Među njih u određenim situacijama spadaju i korisnici i korisnice ustanova socijalne zaštite. Trenutno stanje u vezi sa formalno-pravnim okvirom za njihovo lišavanje slobode i kasnije postupanje prema njima, naročito u situacijama kada usled nekog oboljenja svojim ponašanjem mogu ugroziti sebe ili druge, predstavlja oblast u kojoj može doći do kršenja ljudskih prava.

Ustanove socijalne zaštite u Republici Srbiji, odnosno Autonomnoj pokrajini Vojvodini nemaju poseban pravilnik za primenu mera fizičkog sputavanja i izolacije korisnika i korisnica čije zdravstveno stanje je takvo da može dovesti do njihovog samopovređivanja ili povređivanja drugih lica u njihovom okruženju. Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman sproveo je istraživanje „Primena mera fizičkog sputavanja i izolacije u ustanovama socijalne zaštite u AP Vojvodini” kako bi utvrdio u kojoj meri i na koji način se ove mere sprovode pod postojećim uslovima, ko odlučuje o njihovoj primeni, te da li se o njima obaveštavaju zastupnici korisnika i druge nadležne institucije. 

Istraživanje je sprovedeno u 25 vojvođanskih ustanova socijalne zaštite, odnosno domova za smeštaj različitih kategorija korisnika (starijih osoba, dece, duševno obolelih i lica ometenih u mentalnom razvoju ili lica sa senzornim smetnjama). Njegovi rezultati ukazuju na to da se restriktivnije mere fizičkog sputavanja i izolacije korisnika i korisnica primenjuju relativno retko i samo kao krajnja mera u slučaju osoba koje bi svojim ponašanjem mogle ugroziti sopstvenu ili bezbednost drugih lica. Istraživanjem je takođe utvrđeno da se postupak odlučivanja o primeni ovih mera, kao i način njihove primene, razlikuje od ustanove do ustanove.

„Ustanove socijalne zaštite sve ovo vreme nemaju jasno definisan pravilnik o merama postupanja sa korisnicima u agitiranom stanju, što predstavlja ozbiljan problem. Nedorečenosti na tom polju su dovele do opšte nesigurnosti radnika koji su u neposrednom kontaktu sa korisnicima,” reči su direktora jedne od ustanova koje su učestvovale u istraživanju. S obzirom na različite potrebe i razna zdravstvena stanja i oboljenja koja se javljaju kod starije populacije, ispitanici takođe smatraju da je opravdano i neophodno da se mera fizičkog sputavanja i izolacije lica smeštenih u ustanove socijalne zaštite posebno i detaljno uredi u okviru propisa u ovoj oblasti.

„Zakonska regulativa uvodi jasna pravila - obaveznost i jednoobraznost postupanja po ustanovljenim normama. Na taj način se greške svode na najmanju moguću meru,” ističe jedna od ispitanica. U nedostatku odgovarajućeg pravilnika, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman se tokom istraživanja u velikoj meri rukovodio odredbama Pravilnika o bližim uslovima za primenu mera fizičkog sputavanja i izolacije lica sa mentalnim smetnjama koja se nalaze na lečenju u psihijatrijskim ustanovama. Međutim, ovaj pravilnik reguliše potupanje u zdravstvenim ustanovama i u odnosu na samo jednu specifičnu grupu korisnika, što znači da nije u potpunosti primenjiv u ustanovama socijalne zaštite, niti mu je to namena.

Uz nepostojanje odgovarajućeg pravilnika, ispitanici su ukazali i na nerešeno pitanje smeštaja lica ometenih u mentalnom razvoju koja, pored ove vrste ometenosti (najčešće lakog stepena), imaju potrebu i za psihijatrijskim tretmanom. U Srbiji ne postoji ustanova koja ima uslove za adekvatan smeštaj takvih osoba, te one bivaju predstavljene kao osobe težeg stepena ometenosti i upućene u bilo koju ustanovu socijalne zaštite, bez obzira na to što postojeće ustanove objektivno nisu u mogućnosti da im pruže adekvatan tretman. Poseban izazov u vezi sa donošenjem jedinstvenog pravilnika o uslovima za primenu fizičkog sputavanja i izolacije u ustanovama socijalne zaštite predstavljaće i činjenica da među njihovim korisnicima postoje velike razlike u pogledu uzrasnih grupa (od dece do starijih lica), kao i fizičkog i mentalnog zdravstvenog stanja korisnika (od potpuno zdravih osoba do onih sa teškim oboljenjima).

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman će nastaviti sa praćenjem ostvarivanja ljudskih prava korisnika ustanova socijalne zaštite, očekujući da će ovim i narednim istraživanjima, kao i posećivanjem ustanova, doprineti uređenju ove oblasti u svetlu najave izrade novog zakona o socijalnoj zaštiti. 


Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je krajem 2014. i početkom 2015. godine sproveo istraživanje u vezi sa ostvarivanjem prava deteta i učenika na ličnog pratioca. Na upitnik je odgovorilo 35 (od ukupno 45) jedinica lokalnih samouprava na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. U trenutku sprovođenja istraživanja, samo šest jedinicalokalne samouprave je, uz postojeće odluke kojima je obuhvaćeno i ovo pitanje,donelo i posebne pravilnikekojima se bliže uređuje isključivo pitanje angažovanja ličnih pratilaca, a koji su usklađeni sa pravilnicima ministarstava.

Uređivanje pitanja ostvarivanja prava na ličnog pratioca detetu i učeniku i kontinuirano obezbeđivanje ove vrste podrške značajno je zbog toga što je ona pretpostavka ostvarivanju elementarnih prava dece. Ono što u vezi sa ovim pravom nije bliže uređeno zakonima i podzakonskim aktima u oblasti socijalne zaštite i obrazovanja, prepušteno je snalažljivosti, kreativnosti, organizovanosti i mogućnostima jedinica lokalne samouprave, kao i roditelja i staratelja dece kojoj je ova vrsta podrške potrebna. Nedovoljna pravna uređenost ove oblasti izaziva brojne nedoumice koje, uz onemogućavanje ostvarivanja prava dece, mogu dovesti do nepravilnosti u postupanju nadležnih organa ili nepoštovanja propisa. Na ove probleme nadovezuje se i nedostatak, odnosno izostanak planiranja finansijskih sredstava u budžetima jedinica lokalne samouprave za usluge ličnog pratioca, a u pojedinim jedinicama lokalne samouprave ne postoje ili u njima nisu prepoznata pravna lica koja bi ovu uslugu pružala. Istraživanje je, na primer, pokazalo da su u polovini od ispitanog broja jedinica lokalne samouprave lični pratioci neretko i roditelji ili bliski srodnici deteta, iako je Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite utvrđeno da lični pratilac ne može biti član porodičnog domaćinstva deteta kojem se usluga pruža.

Budući da postojećim propisima nisu regulisana ni pitanja u vezi sa kriterijumima koje treba da ispunjava lični pratilac (stručna sprema, obrazovanje, sposobnosti, lične karakteristike), niti cena rada ličnih pratilaca, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman je mišljenja da bi navedena pitanja trebalo urediti propisima na državnom nivou. Na ovaj način, jedinice lokalne samouprave imale bi ujednačene i jasne pretpostavke za dalje uređivanje značajnih pitanja u ovoj oblasti, ali i obavezu da izaberu najbolje lične pratioce i da adekvatno nagrade njihov rad. Ovo je posebno važno zbog toga što je detetu i učeniku/učenici neophodno obezbediti adekvatnu i kontinuiranu podršku.

Pravo na ličnog pratioca detetu i učeniku je vid dodatne podrške, ali ono ne sme biti tumačeno proizvoljno i shvaćeno kao sporedno pitanje u kontekstu podrške detetu u obrazovanju i u svakodnevnom životu. Svrha ovog prava  je da se detetu omogući da bude što samostalnije i produktivnije u zadovoljavanju svojih ličnih potreba, obavljanju aktivnosti i ispunjavanju obaveza, da mu se olakša komunikacija sa okolinom i preduprede ili otklone posledice socijalne isključenosti. Istovremeno, lični pratilac predstavlja posrednu podršku i roditeljima, porodici, nastavnicima i školi. Pod uslovom da se obezbeđuje na adekvatan način, ova vrsta podrške bitno utiče na kvalitet života svih njih i omogućava im da se u većoj meri posvete kako detetu, tako i različitim ličnim i profesionalnim ulogama.

Izveštaj o istraživanju „Pravo na ličnog pratioca kao dodatna obrazovna, socijalna i zdravstvena podrška detetu i učeniku”, uključujući mere koje je Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman predložio nadležnim organima, dostupan je na sajtu institucije.


Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je  početkom 2015. godine iz 44 centra za socijalni rad u Vojvodini prikupio informacije o tome da li se građanima koji zatraže da prijave prebivalište na adresi centra to i omogućava. Od centara su zatraženi i podaci o broju građana koji su do sada prijavljeni na adresu centra, kao i o tome da li centri imaju podatke o nacionalnoj strukturi lica koja se koriste ovim pravom, sa posebnim osvrtom na pripadnike romske nacionalne manjine. Centri su izneli i probleme sa kojima se susreću prilikom primene propisa kojima je uređeno prijavljivanje prebivališta na njihovoj adresi i o merama i aktivnostima koje preduzimaju u cilju regulisanja ličnog statusa osoba koje se suočavaju sa problemom pravne nevidljivosti. 

Na osnovu obrađenih podataka zaključeno je da većina centara za socijalni rad u Vojvodini daje saglasnost zainteresovanim građanima za prijavu prebivališta na njihovoj adresi. Najveći broj građana prijavljenih na adresi centara je u većim mestima i gradovima. Uprkos tome, broj građana koji su ostvarili ovo pravo relativno je mali, dok je broj zainteresovanih daleko je veći. Prvobitni razlog zbog čega veći broj građana od 2011. godine, od kada postoji ova mogućnost,do kraja 2014. godine nije prijavio svoje prebivalište na adresi centra je neusklađenost podzakonskih akata koji su regulisali proceduru prijavljivanja u vreme kada su stupili na snagu. Iako su propisi u međuvremenu dopuljeni i izmenjeni, danas je najveći problem to što organi unutrašnjih poslova veoma restriktivno tumačepropisane uslove za prijavu prebivališta. Takođe, stiče se utisak da građani nisu dovoljno informisani o postojanju ove mogućnosti, nitio uslovima i postupku za ostvarivanje ovog prava. Iako su službenici centra za socijalni rad dužni da svako lice za koje saznaju da nema prijavljeno prebivalište informišu o načinu ostvarivanja ovog prava i da mu pruže pravnu pomoć,čini se da centri to ne rade, ili ne u meri koja bar približno odgovara stvarnom broju građana koji ispunjavaju uslove za to da budu prijavljeni na njihovoj adresi.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je centrima za socijalni rad preporučio da, u okviru svojih nadležnosti i prema pravilima struke, radom u samom centru i redovnim terenskim posetama, posebno u naseljima u kojima žive pripadnici romske nacionalne manjine, doprinesu identifikovanju lica u stanju socijalne potrebe, a koja su bez pravnog identiteta, ličnih dokumenata ili prijavljenog prebivališta na teritoriji njihove mesne nadležnosti. Takođe je potrebno da u prostorijama svih centara za socijalni rad u Vojvodini na više vidnih mesta budu istaknuta pisana obaveštenja o uslovima za naknadni upis činjenice rođenja u matičnu knjigu rođenih, dobijanje ličnih dokumenata,kao i za ostvarivanje prava na prijavu prebivališta na adresi centra za socijalni rad. Službenici centra za socijalni rad o svemu ovome trebalo bi i usmeno da informišu svako lice koje im se obrati za informacije u vezi sa ovim pitanjima, odnosno svako lice za koje uoče ili dobiju posredna saznanja da je suočeno sa nekim od navedenih problema, kao i da tim osobama pruže potrebnu pravnu pomoć.

Tekst istraživanja dostupan je na sajtu Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana


Gradska uprava za inspekcijske poslove preduzima sve propisane mere u svojoj nadležnosti kako bi se napušteni objekti na teritoriji Grada Novog Sada propisno obezbedili, a građani i građanke zaštitili od opasnosti od mogućih povreda ili zaraze kojima su izloženi kada se nađu u njihovoj blizini. Ova tvrdnja predstavlja suštinu izjašnjenja Odseka za građevinsku inspekciju i Odseka za kontrolu komunalnih sistema nadležne gradske uprave upućenog Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu, a koje se tiče merapreduzetih u vezi sa napuštenim objektom u Novom Sadu u ulici Alekse Šantića broj 59. Međutim, postavlja se pitanje da li su te mere i dovoljne, odnosno šta još učiniti dok propisi ne budu izmenjeni?

U izjašnjenju Komunalne inspekcije navedeno je da je 9. februara 2015. godine izvršen inspekcijski pregled ove višestambene zgrade.  Tom prilikom utvrđeno je da vodovodne i kanalizacione instalacije u njemu nisu izgrađene, odnosno da nisu povezane sa gradskom kanalizacijom. Ispred zgrade postoje šahtovi na kojima su postavljeni tehnički ispravni poklopci, ali podrumski otvori objekta nisu obezbeđeni jer to treba da učine budući stanari.Inspekcija zaključuje kako se radi o privatnom posedu, te stoga nema pravnog osnova za pokretanje upravnog postupka, niti za izdavanje rešenja kojim se nalažu mere u cilju uklanjanja uočenih nepravilnosti.

Izgradnja ovog objekta započeta je 1991. godine. Zgrada još uvek nije završena, a započeti građevinski radovi ne nastavljaju se već godinama. Inspekcijskim nadzorom utvrđeno je da na fasadi nisu uočene pukotine, niti da njeni delovi otpadaju, te u tom pogledu nema opasnosti za bezbednost prolaznika. Investitor je u prizemlju objekta postavio drvene pregrade i daske, koje periodično proverava i popravlja. Zbog saznanja da zgradu neretko koriste beskućnici, Građevinska inspekcija se obratila i nadležnom Sektoru za vanredne situacije MUP-a.

Sa aspekta mogućnosti nadležnih organa da učine nešto više u vezi sa ovom zgradom ključno je to da je postupak njene legalizacije u toku.Zakonom o legalizaciji propisano je da se rušenje objekata koji su izgrađeni, rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona, neće izvršavati do pravnosnažno okončanog postupka legalizacije. To znači da nadležna građevinska inspekcija u ovakvim slučajevima nema ovlašćenje da naloži uklanjanje objekata.

Samo na teritoriji Grada Novog Sada postoji preko devedeset napuštenih objekata i gradilišta. Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman smatra da nadležni u jedinicama lokalne samouprave, naročito u gradskim sredinama, treba da nađu načina da rizike po

bezbednost i zdravlje građana uzrokovane postojanjem neobezbeđenih napuštenih objekata svedu na minimum, odnosno da ih uklone. Potrebno je da građevinska inspekcija češće vrši nadzor i utvrđuje da li postoje neobezbeđeni otvori na podrumskim i prizemnim delovima objekata, a koji njih i njihovu okolinu čine nebezbednom. Nadležni organi trebalo bi i da sankcionišu izvođače radova koji ne preduzimaju odgovarajuće mere obezbeđivanja napuštenog objekta i njegove okoline, objekata u njegovom susedstvu, saobraćaja i zaštite životne sredine, a koje su predviđene Zakonom o planiranju i izgradnji.

Imajući u vidu činjenicu da je Zakon o legalizaciji objekata donet još u novembru 2013. godine, kao i to da je rok za dopunu dokumentacije za naknadno izdavanje građevinske dozvole istekao 30. aprila ove godine, nesporno je da Gradska uprava za urbanizam i stambene poslove Grada Novog Sada ima obavezu da zaključkom odbaci nepotpuni zahtev za legalizaciju stambeno poslovnog objekta u Novom Sadu u ulici Alekse Šantića broj 59. Međutim, sporost administracije u ovom i drugim sličnim slučajevima samo odlaže rešavanje problema građana koji žive u neposrednoj blizini napuštenih objekata.

Od donošenja Zakona o planiranju i izgradnji 2003. godine do dana stupanja na snagu Zakona o legalizaciji objekata 2013. godine, zakonodavac je nadležnim organima u jedinicama lokalne samouprave, kao i nesavesnim investitorima dao dovoljno dug period da pravno urede stanje u pogledu nepokretnosti, ali do željenog rezultata nije došlo. Slučaj pomenute zgrade predstavlja primer iz kojeg se može zaključiti   da propisi kojima se uređuje postupak legalizacije objekata izgrađenih bez građevinske, odnosno upotrebne dozvole, nisu proizveli pozitivne efekte kako zbog samih zakonskih odredbi tako i zbog neefikasnog postupanja nadležnih organa jedinice lokalne samouprave. Ove činjenice onemogućavaju građevinskoj inspekciji da postupa, odnosno donese rešenje o uklanjanju objekata nesavesnim graditeljima iz čega proizilazi  da im se  na posredan način omogućava da nastave sa praksom izgradnje objekata bez neophodnih dozvola i druge posebnim zakonima propisane dokumentacije. Pravnu nesigurnost u cilju rešavanja problema napuštenih objekata u izgradnji dodatno osnažuje i najava novog zakona o legalizaciji objekata.

Zakon o državnoj upravi propisuje da imaoci javnih ovlašćenja sami odgovaraju za štetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuju fizičkim i pravnim licima u vršenju poverenih poslova državne uprave. U vezi sa objektom u Novom Sadu u ulici Alekse Šantića broj 59, kao i u vezi sa svim drugim neobezbeđenim i napuštenim objektima i gradilištima potrebno je da Grad Novi Sad preko svojih uprava u jedinstvenom postupanju  preduzme  sve mere propisane posebnim  zakonima u cilju  da se iznađe način kojim bi se ovi objekti obezbedili tako da ne predstavljaju opasnost po bezbednost i zdravlje građana.  


Poslednja saopštenja


Najčitanije vesti


Medijski kutak