Питање интеграције се може тематизовати из више различитих аспеката – информативног, образовног, културног, идентитетског, политичког и економског, али и са становишта суочавања са прошлошћу. Нема, међутим, успешне интеграције ако припадници различитих језичких и културних заједница нису у стању да комуницирају на званичном језику државе у којој живе.
По речима Анико Мушкиње Хајнрих, покрајинског омбудсмана, непознавање српског језика један је од основних проблема који отежава интеграцију мађарске мањине у јавни живот Србије. Учествујући у раду конференције „Унапређење мањинске политике у Републици Србији – у корак са интеграцијом“, која је јуче одржана у Темерину и која се бавила положајем мађарске мањине, Мушкиња Хајнрих је истакла да непознавање службеног језика није само кривица припадника мађарске мањине.
У Србији не постоји артикулисана мањинска политика, па зато и не треба да се чудимо што се суочавамо са проблемом интеграције. Интеграција је двосмеран процес, она се не тиче само припадника националних мањина, него и припадника националне вецине. Све док се проблем интеграције буде сводио само на питање мањина, србијанско друштво ће се суочавати са мноштвом проблема, истакнуто је на конференцији „Унапређење мањинске политике у Републици Србији – у корак са интеграцијом“, коју је јуче, у Ковачици, организовао Форум за етничке односе. У раду конференције учествовали су, поред представника Покрајинског омбудсмана – Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинске омбудсманке и Еве Вукашиновић, заменице задужене за заштиту права националних мањина, и представници националних савета, представници Одбора за људска и мањинска права и равноправност Народне скупштине Републике Србије, представници Заштитника грађана и Канцеларије Високог комесара ОЕБС-а за националне мањине, те активисти грађанских удружења.
Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка и Ева Вукашиновић, заменица покрајинског омбудсмана задужена за заштиту права националних мањина, разговарале су данас са представницима амбасаде Републике Бугарске Генком Георгиевом, опуномоћеницом министра и Димитијем Цаневим, саветником у амбасади.
Представнике амбасаде интересовало је како функционише систем заштите људских и мањинских права у Србији и Војводини, да ли ће и колико одлука Уставног суда утицати на функционисање националних савета, прилике у Војводини, као и остваривање права припадника бугарске мањине. Разговор са омбудсманком и њеном заменицом представници амбасаде су искористили да најаве и посету његове екселенције Ангела Димитрова, амбасадора Бугарске институцији Покрајинског омбудсмана.
Србија је недовршена држава и, као таква, није у стању да препозна сложеност мањинског питања. Поред тога, склона је да мањинско питање третира као унутрашње питање Србије, да селективно примењује законе, а интересе елита претпостави интересима припадника мањинске заједнице, истакнуто је на јучерашњој промоцији зборника Национални савети националних мањина и култура.
Промоција зборника је одржана у просторијама Завода за културу Војводине, а присуствовали су јој, поред аутора радова, и културни радници, мањински активисти и студенти.
Поводом Међународног дана матерњег језика 21.Фебруара, одржана је трибина под називом Нормирање родно осетљивог језика. Намера организатора - Центра за родне студије и Филозофског факултета у Новом Саду је да отворе питања о процесима нормирања матерњег језика са становишта уважавања права “другачијих” за које до сада није понуђена нормативна службена и јавна употреба, пре свега у срединама у којима се говори и употребљава више матерњих језика (жене, особе са инвалидитетом, избеглице и расељене особе, припадници националних заједница, друге сексуалне оријентације, друге вере итд.).
Заменица за равноправност полова Даница Тодоров је говорила о активностима Покрајинског омбудсмана за примену родно осетљивог језика у службеној употреби које су довеле до препоруке органима и организацијама АП Војводине о томе да се недискриминаторна родна терминологија угради у све покрајинске скупштинске одлуке, покрајинске уредбе, одлуке, декларације, резолуције, пословнике, правилнике, упутства, наредбе, решења, препоруке, закључке и друге акте, те да се приликом доношења појединачних правних аката води рачуна о родној терминологији. Препорука је примењена у Покрајинској скупштинској одлуци о Влади АП Војводине и у Покрајинској уредби о утврђивању звања и занимања запослених у покрајинским органима и о начелима за унутрашњу организацију и систематизацију радних места. Родно осетљив српски језик примењен је у Покрајинској скупштинској одлуци о покрајинском омбудсману и у Покрајинској скупштинској одлуци о равноправности полова.
