Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine bila je 11. maja pokrovitelj i domaćin konferencije pod nazivom: “Rezolucija 1325: žensko lice mira i bezbednosti“ kojom je obeležena petnaestogodišnjica od usvajanja prve rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja se bavi ulogom žena u rešavanju sukoba i izgradnji mira, kao i posledicama koje ratni sukobi ostavljaju na život žena.

Otvarajući konferenciju, predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine Ištvan Pastor rekao je da se vojvođanska Skupština uvek zalagala za izgradnju društva jednakih mogućnosti i da podršku konferenciji vidi kao potvrdu nastavka takvog zalaganja. Upravo je Skupština 2004. godine donela Pokrajinsku skupštinsku odluku o ravnopravnosti polova,  pet godina pre nego što je donetZakon o ravnopravnosti polova, rekao je predsednik pokrajinskog parlamenta. Prirodno je da Skupština AP Vojvodine obeležava petnaestogodišnjicu od usvajanja Rezolucije 1325 zato što je 2008. godine donela Odluku o Strategiji za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2008. do 2012. godine, a prošle godine i Odluku o Programu za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2015. do 2019. godine, kazao je između ostalog predsednik Pastor.

Predsednica Odbora za ravnopravnost polova i koordinatorka Ženske parlamentarne mreže u  Skupštini AP Vojvodine Stojanka Lekić ukazala je na važnost da javnost bude upoznata sa značajem kako same Rezolucije 1325, tako i sa Nacionalnim akcionim planom za njenu primenu. Za unapređenje uloge žena i uključivanje rodne perspektive u sve oblasti, pa i u oblasti bezbednosti, potrebno je da žene, posebno u lokalnim samoupravama budu upoznate sa suštinom navedenih dokumenata i da znaju šta mogu da urade“, kazala je između ostalog Stojanka Lekić. Na konferenciji je govorila i Marija Obradović, predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine i Komisije za praćenje sprovođenja NAP-a za primenu Rezolucije 1325 u Republici Srbiji. Predstavila je ulogu Parlamenta i Komisije u sprovpđenju ovog dokumenta i ocenila da u okviru nadležnih radnih tela do sada nije dovoljno urađeno na primeni NAP-a. 

Zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana-ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov predstavila je rad i iskustva ombudsmana u ovoj oblasti i podsetila da su sprovedene različite aktivnosti u podizanju svesti stručne javnosti, organa uprave, ali i najšire javnosti o bezbednosti žena, zaštiti od nasilju u porodici i partnerskim odnosima, zatim o mirnom rešavanju sporova i razvijanju tolerancije u društvu. Pokrajinski ombudsman pokrenuo je 2005. mrežu „Život bez nasilja“ u AP Vojvodini kojapovezuje različite institucije i omogućuje bolju saradnju i razmenu informacijasa ciljemdelotvornijegi efikasnijegrešavanjaproblema nasilja u porodici i nad ženama.Umrežavanje je unapredilo postupanje organa i pomoć žrtvama, međusektorsku saradnju i prikupljanje podataka, ali bi u budućnosti trebalo raditi na jačanju svesti da je nasilje u porodici pitanje bezbednosti u zajednici. Pošto je podsetila na to da su prošlogodišnje katastrofalne poplave nametnule pitanje položaja i uloge žena u smanjenju rizika od katastrofa, najavila je da Pokrajinski ombudsman ove godine uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena realizuje projekat čiji je cilj da se povećaju znanja u lokalnim samoupravama i udruženjima građana, pre svega ženskim za uključivanje rodne perspektive u dokumenta i programe koji se odnose na vanredne situacije i povećanje učešća žena u procesima koji se pokreću radi smanjenja rizika od katastrofa.

Učesnice i učesnici konferencije posvećene Rezoluciji 1325 su putem video poruke čuli i Marijet Šurman, specijalnu savetnicu generalnog sekretara NATO-a za program “Žene, mir i bezbednost”, a prisutnima su se obratile i Tatjana Vasić, savetnica ministra unutrašnjih poslova za rodnu ravnopravnost koja je govorila o svojoj i ulozi Multisektorskog koordinacionog tela Vlade Srbije u sprovođenju NAP-a za primenu Rezolucije 1325 i
Jovanka Šaranović, direktorka Instituta za strategijska istraživanja i savetnica za rodnu ravnopravnost  Ministra odbrane koja je predstavila iskustva Ministarstva u sprovođenju NAP-a za primenu Rezplucije 1325, kao i Boris Varga iz Centra za politiku i evroatlantsko partnerstvo koji je govorio o saradnji Srbije i NATO-a i NAP-u sa stanovišta bezbednosnih izazova.

Izvor: www.skupstinavojvodine.org.rs

U centru našeg delovanja je građanin. Nastojimo da pomognemo građanima, da ukažemo organima na propuste, da sprečimo i otklonimo posledice kršenja zakona. Zato je za naš rad karakteristično da se, u velikom broju slučajeva, problemi rešavaju već u toku postupka i bez upućivanja preporuka – izjavila je juče Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka, predstavljajući poslanicima skupštine Vojvodine godišnji izveštaj Pokrajinskog zaštitnika građana za 2014. godinu.  

U svom veoma kratkom obraćanju poslanicima, pokrajinska ombudsmanka je istakla da nezadovoljni građani, obraćajući se ombudsmanu, retko kad navode organ koji je svojim postupanjem povredio njihova prava. Građani, po njenom mišljenju, nisu ni dužni da to znaju, jer je na ombudsmanu da proceni u radu kog organa je došlo do propusta i postupanja mimo zakona. Po njenom mišljenju, efikasniji rad zaštitnika građana mogao bi se postići novim zakonskim rešenjem kojim bi se mogućnost podnošenja pritužbe opredeljivala prema mestu prebivališta građana i sedištu organa, odnosno organizacione jedinice organa uprave.

U raspravi koja je usledila nakon uvodnog izlaganja, poslanici su iznosili  posve divergentne ocene o izveštaju. Dok su jedni isticali da je godišnji izveštaj Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana dobar, jasan i detaljan, posebno ističući istraživanja i deo izveštaja koji se odnosi na nacionalne manjine, drugi nisu krili svoje zaprepašćenje i zgranutost, posebno konstatacijama iz uvodnog dela izveštaja, za koji je rečeno da je politizovan i da sadrži paušalne ocene i netačne konstatacije. Po njihovom sudu, pokrajinski ombudsman je izašao izvan okvira svojih nadležnosti i, umesto izveštaja, ponudio je čist politički pamflet. 

Ovogodišnji izveštaj pokrajinskog ombudsmana napisan je na 137. stranica, a uvodni i najčešće spominjan deo u raspravi na svega četiri stranice. U tom, uvodnom delu se nalazi i konstatacija da na odnose u Vojvodini snažno utiču činioci i prilike izvan pokrajine. U slučaju skupštinske rasprave ta je konstatacija, imajući u vidu aktuelnu kampanju protiv republičkog zaštitnika građana, dobila svoju potvrdu. Na to je ukazala i pokrajinska ombudsmanka, kada je u svojoj završnoj reči rezignirano konstatovala da napadi na ombudsmane postaju moda. 

Pokrajinska ombudsmanka Aniko Muškinja Hajnrih primila je danas studente i studentkinje treće godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, a koji će u naredne dve sedmice biti na praktičnoj  nastavi u ovoj instituciji.

Program praktične nastave studenata i studentkinja Pravnog fakulteta u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu sprovodi se na osnovu Protokola o saradnji zaključenog 2013. godine. Ovaj program studentima omogućava da u okviru predmeta Upravno pravo steknu nova i provere stečena teorijska i praktična znanja iz nastavnih predmeta sa Katedre za javno pravo.

Studenti će se tokom prakse upoznati sa nadležnostima i delokrugom rada institucije, kao i pravnim okvirom njenog postupanja i imati priliku da nauče kakav je postupak institucije po pritužbama građana i građanki. Osim toga, studenti će prisustvovati radu stručne službe sa strankama i za potrebe studija analiziraati odabrane slučajeve, odnosno predmete po kojima je Pokrajinski ombudsman postupao. 

Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine republike Srbije organizovao je, u petak, u Maloj sali skupštine, javno slušanje na temu: Rad i funkcionisanje nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

U raspravi je ukazano na niz problema koji utiču na rad i funkcionisanje nacionalnih saveta, a na koje je, u više navrata, do sada već ukazivano. Reč je o problemima vezanim za finansiranje rada nacionalnih saveta, ignorantski odnos lokalnih samouprava, nesrazmernu zastupljenost pripadnika manjina u upravi i javnim službama, probleme vezane za nabavku udžbenika i učenje srpskog jezika, nezainteresovanost medija za rad i probleme nacionalnih saveta...

Učesnici u raspravi izneli su i nekoliko predloga – da se donese novi zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama, da se princip srazmerne zastupljenosti proširi tako da obuhvati i javna preduzeća, da se inicira uvođenje Dekade Aškalija, kako bi se Vlada i sve relevantne institucije obavezale da će delovati u pravcu unapređenja njihovog socijalno-ekonomskog položaja, kao i da se u Srbiji odredi datum za obeležavanje Dana manjina.

Javnom slušanju prisustvovala je Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka, kao i predstavnici Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Ministarstva kulture i informisanja, Zaštitnika građana, OEBS-a, predstavnika nacionalnih saveta i nevladinih organizacija.

Delegacija OEBS-ovog Visokog komesarijata za nacionalne manjine danas boravi u poseti pokrajinskim organima i institucijama za zaštitu ljudskih i manjinskih prava. Na sastanku u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu sa članovima delegacije razgovarala je zamenica za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović.

Predstavnici Visokog komesarijata u posetu Vojvodini i Srbiji došli su kako bi se upoznali sa primenom i funkcionisanjem zakonskog i institucionalnog okvira zaštite ljudskih prava na svim nivoima. Od poseta i razgovora sa nadležnim pokrajinskim i državnim institucijama očekuje se da će poslužiti kao osnova za osmišljavanje aktivnosti usmerenih ka reviziji postojećeg i uspostavljanju novog, efikasnijeg sistema zaštite manjinskih prava u Kirgiskoj Republici.

Na sastanku je bilo reči o stanju prava pripadnika i pripadnica manjinskih zajednica u Vojvodini i Srbiji, funkcionisanju nacionalnih saveta nacionalnih manjina i postupanju Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina, naročito u oblastima službene upotrebe jezika i pisma i obrazovanja. 

U delegaciji OEBS-ovog Visokog komesarijata za nacionalne manjine bili su Kristijan Knust, zadužen za projekte, i Andrej Hanžin, savetnik za politička pitanja, u pratnji Nenada Djurđevića, koordinatora Foruma za etničke odnose iz Beograda.