Institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana danas je u Skupštini AP Vojvodine bila domaćin završne konferencije u okviru projekta „Rodna ravnopravnost i smanjenje rizika od katastrofa”, a koji je tokom 2015. godine realizovan uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women).

Konferenciju je u ime Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana otvorila Danica Todorov, zamenica za ravnopravnost polova. Zahvaljujući se svim učesnicama i učesnicima projekta na dorpinosu njegovoj realizaciji, zamenica Todorov istakla je da se uloga žena i muškaraca u vanrednim situacijama razlikuje, o čemu svedoči i iskustvo iz prošlogodišnjih poplava. Žene su u takvim situacijama nevidljive, u pozadini, dok ih mediji kod nas, ali i u svetu, po pravilu predstavljaju kao žrtve, a ne kao osobe koje aktivno doprinose životu lokalne zajednice nakon katastrofa. Ovim projektom želeli smo da uključimo lokalne samouprave, kao i lokalne organizacije, naročito udruženja žena, u postupke rodno osetljive procene rizika i planiranja u cilju smanjenja uticaja elementarnih nepogoda i drugih katastrofa na lokalnu zajednicu. Jedan od ciljeva bio je i uključivanje žena u procese donošenja odluka na lokalnom nivou jer žensko znanje i iskustvo na kvalitativno drugačiji način doprinosi svim aktivnostima zajednice, uključujući i vanredne situacije i aktivnosti kojima se smanjuju rizici od katastrofa.

Pomoćnik načelnika Sektora za vanredne situacije u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije Ivan Baras osvrnuo se na zakonodavne promene i saradnju sa lokalnim samoupravama. Preko 95 odsto katastrofa u svetu danas posledica su klimatskih promena. Više od 1,5 milijarde ljudi je u poslednjih nekoliko godina na neki način bilo pogođeno katastrofama. Uticaj katastrofa na ekonomiju i socijalnu sferu društava koje su one zadesile je izuzetno poguban, te je stoga planiranje strategija za smanjenje rizika od nastanka katastrofa, kao i saniranja njihovih posledica od izuzetnog značaja. Zbog njihovog specifičnog životnog iskustva, UN posebnu pažnju posvećuje uključivanju žena, ali i osoba sa invaliditetom i starijih osoba u procese delotvornog planiranja smanjenja rizika od katastrofa i unapređenje uslova života nakon njih. U Srbiji je Zakon o vanrednim situacijama donet 2009. godine, ali se on pokazao kao nedorečen i neadekvatan, te je stoga u toku izrada novog zakona koji će se baviti postupanjem u vanrednim situacijama i smanjenjem rizika od katastrofa, a koji je pisan uvažavajući preporuke UN u ovoj oblasti. Neke od tih preporuka odnose se na rodno osetljivo planiranje i participaciju žena i drugih ranjivih grupa u aktivnostima prevencije nastanka ili saniranja posledica vanrednih situacija.

Iskustva Pokrajinskog štaba za vanredne situacije u vezi sa prošlogodišnjim poplavama sa prisutnima je podelio komandant štaba i potpredsednik Vlade APV Miroslav Vasin, naglašavajući da je trenutna izbeglička kriza dodatno aktuelizovala kako pitanje vanrednih situacija, tako i pitanje rodne ravnopravnosti u tom kontekstu. Štab za vanredne situacije takođe nastoji da sagleda ovakve situacije sa aspekta rodne ravnopravnosti, a što se tokom prošlogodišnjih poplava pokazalo i u podacima i analizama državnih organa. U jednom momentu, kada je postojala opasnost da se reka Sava izlije u Sremskoj Mitrovici, cela bolnica u tom gradu je u roku od nekoliko sati, noću evakuisana i preseljena u Novi Sad. Na ovom primeru se videlo koliko je važno u strateške dokumente u oblasti vanrednih situacija uvrstiti i rodnu perspektivu zbog toga što preko 80 odsto osoblja u toj ustanovi čine žene. Da to nije učinjeno, ne samo da bi posledice trpeli pacijenti i osoblje bolnice, nego bi i materijalna šteta u vidu oštećenja ili uništenja opreme i objekata bila veoma velika. Prošlogodišnje poplave pokazale su i to koliko značajnu ulogu u vanrednim situacijama imaju i organizacije civilnog društva i druge grupe u zajednici koje većinom čine žene. Primer za to su ekipe Crvenog krsta i udruženja žena, naročito prilikom potpune evakuacije sremskog sela Jamena. Ni evakuacija bolnice, ni aktivnosti u Jameni ne bi bile sprovedene na tako delotvoran način da nije bilo pribranih, posvećenih, stručnih i dobro organizovanih žena, istakao je Vasin. Isto se pokazalo i kada je počela izbeglička kriza, naročito kada su velike grupe izbeglica počele da pistižu u Kanjižu, što je bila veoma rizična situacija sa rodnog aspeka, naročito po pitanju zdravlja i bezbednosti novopridošlih žena. Incidenata ili neke druge vrste ekscesnih, hitnih situacija nije bilo zahvaljujući, između ostalog, i činjenicišto je tokom planiranja aktivnosti za ove situacije u obzir uzeta i rodna perspektiva, zaključio je potpredsednik Vasin.

Saradnica u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu Andrijana Čović predstavila je aktivnosti i rezultate projekta „Rodna ravnopravnost i smanjenje rizika od katastrofa”. Jedan od osnovnih zadataka projekta bio je edukacija i uključivanje što više aktera iz lokanih zajednica u projektne aktivnosti kako bi one bile što specifičnije, a rezultati što primenjiviji u svakodnevnom životu. Najznačajnija iskustva ovog projekta su da su obaveze lokalne samouprave u sklopu reagovanja u vanrednim situacijama brojne, ali i da je potrebno obezbediti bolje institucionalne, tehničke, kadrovske i finansijske kapacitete. Žene u tom kontekstu predstavljaju značajan ljudski potencijal koji je do sada uglavnom ostajao nedovoljno iskorišćen. Fokus grupe sa predstavnicama i predstavnicama jedinica lokalne samouprave, udruženja žena i drugih grupa u lokalnoj zajednici potvrdile su da se iskustva, znanje i potrebe žena u vanrednim situacijama u potpunosti zanemaruju, čime se propušta prilika da se u situaciji kada je svaki doprinos dobrodošao iskoristi jedan značajan društveni resurs. Zapažanja učesnica i učesnika projekta, njihova iskustva, kao i podaci prikupljeni od jedinica lokalnih samouprava i preporuke za unapređenje situacije na terenu objavljeni su u posebnoj publikaciji. 

Milica Todorović, zamenica predsednika Skupštine Grada Pančeva, predstavila je aktivnosti na uvođenju rodne perspektive u upravljanje rizicima u ovom gradu, a koje su proizašle iz projekta koji je bio povod današnjem okupljanju. U Pančevu je rodna perspektiva već uvrštena u strateški dokument grada koji se odnosi na vanredne situacije, a za tu namenu izdvojena su i određena sredstva u budžetu Grada. Nakon što je predstavila postupak i rezultate rodno osetljive analize stanja na teritoriji Grada Pančeva sa aspekta smanjenja rizika od katastrofa, Todorović je istakla da je, zahvaljujući ovom projektu, u Pančevu uočeno koliko organizacija rada u lokalnoj samoupravi ume da bude nepravedna prema pojedinim društvenim grupama, poput žena, starijih osoba, osoba koje žive u samačkim domaćinstvima i drugih.

„Toga najčešće nismo ni svesni dok god nam na to ne ukaže neko koga doživljavamo kao autoritet,” rekla je Todorović navodeći instituciju, odnosno zamenicu Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana kao primer. 

Tokom diskusije, Olivera Jelkić, advokatkinja iz Laćarka koja vodi dva udruženja građana, naglasila je da joj je seminar u okviru ovog projekta pomogao da sistematizuje iskustva i znanja koja su u udruženju stečena tokom prošlogodišnjih poplava, kada su njegove članice i članovi uvideli koliki je značaj rodne perspektive u sprovođenju aktivnosti u zajednici u slučaju vanrednih situacija. Ivan Baras iz Sektora za vanredne situacije MUP-a istakao je činjenicu da žene čine većinu zaposlenih i u ovom sektoru jer su se, između ostalog,one pokazale pribranijima i mnogo efikasnijima kada treba sprovoditi aktivnosti u hitnim situacijama. Ovaj sektor je u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji na nekoliko jezika u službenoj upotrebi u 100.000 primeraka štampao „Porodični priručnik za ponašanje u vanrednim situacijama”, te je ovom prilikom Baras pozvao lokalne samouprave da građanke i građane upućuju na ovaj priručnik. Mira Jovanović, patronažna sestra iz Dolova, koja je u projektu učestvovala u svojstvu aktivne pojedinke iz svoje lokalne zajednice, izrazila je svoje zadovoljstvo seminarima u okviru ovog projekta jer se na njima po prvi put srela ne samo sa temama u vezi sa vanrednim situacijama, nego i u vezi sa rodnom ravnopravnošću, a naročito u vezi sa tim gde i na koji način tražiti informacije i podršku. Gordana Dostanić, odbornica u skupštini Grada Sremske Mitrovice, koja živi u Salašima Noćajskim na mačvanskoj strani teritorije ovog grada, ukazala je na formalne i administrativne prepreke sprovođenju aktivnosti u vanrednim situacijama i otežanih mogućnosti njihove realizacije zbog nejasnoća u vezi sa teritorijalnom nadležnošću odgovornih republičkih i pokrajinskih organa.

Kao osoba koja dolazi iz naučne sfere, stručna konsultantkinja na projektu„Rodna ravnopravnost i smanjenje rizika od katastrofa” dr Vesela Radović skup je zaključila konstatacijom da je razvoj sistema postupanja u vanrednim situacijama dugoročan proces u kom je iskustvo lokalnih zajednica dragoceno na putu zajedničkog učenja. U vanrednim situacijama svuda u svetu sve počinje i počiva na lokalnom nivou, te stoga i uspeh mera u ovakvim situacijama u najvećoj meri zavisi od onoga što čine lokalne zajednice, samim tim i žene, a ne samo od nadležnih organa na regionalnom i državnom nivou.

Projekat „Rodna ravnopravnost i smanjenje rizika od katastrofa” realizovan je s ciljem povećanja znanja i kapaciteta lokalnih samouprava i udruženja građana (pre svega ženskih organizacija civilnog društva i udruženja žena) za uključivanje rodne perspektive u dokumenta i programe koji se odnose na vanredne situacije i na održivi razvoj uopšte. 

Ljudi su danas više povezani, ali to ne znači da je više razumevanja. Iako živimo u modernom i, naizgled, tolerantnom društvu, diskriminacija, rasizam, nasilje, terorizam i svi ostali vidovi netolerancije nikada nisu bili veći. Međunarodni dan tolerancije trebalo bi da nas podseća da smo svi jednaki kao ljudska bića i da jedni prema drugima treba da se odnosimo sa poštovanjem, rekla je između ostalog zamenica za ravnopravnost polova Danica Todorov na okruglom stolu u Žitištu „Gradimo toleranciju, uvažavamo različitost, osudimo nasilje i mržnju” koji je organizovao zaštitnik građana ove opštine Aleksa Kuzman.

Tolerancija je mnogo više od pasivnog prihvatanja „drugih”. Ona donosi obaveze da se deluje, mora da se uči, neguje i brani kroz obrazovanje, uključivanje i stvaranje mogućnosti za sve ljude bez obzira na njihovu različitost. Ovo znači izgradnju društava zasnovanih na poštovanju ljudskih prava, gde su strah, nepoverenje i marginalizacija zamenjeni pluralizmom, učešćem i poštovanjem različitosti. Danas više nego ikada moramo težiti nenasilnim rešenjima zasnovanim na toleranciji i uzajamnom poštovanju u cilju očuvanja istorijskog i kulturnog nasleđa svih ljudi. Edukacija vodi toleranciji, a tolerancija vodi životu u zajednici u kojoj se različitosti prožimaju na takav način da izgrađuju poverenje i zajedništvo. Međunarodni dan tolerancije sve ljude sveta podseća da je poštovanje i uvažavanje razlika uslov mira, stabilnosti i napretka naroda i država. Ako želimo da živimo u skladnoj zajednici, neohodno je da poštujemo i uvažavamo ne samo one koji su nam slični, nego i one koji se od nas razlikuju po svojim idejama, stavovima, one koji su druge nacije, vere, seksualnog opredeljenja, ili koji govore drugim jezikom, rekla je između ostalog Danica Todorov.

Na okruglom stolu u Žitištu posvećenom Međunarodnom danu tolerancije i prevenciji rodno zasnovanog nasilja govorila je i predsednica Zrenjaninskog edukativnog centra Radoslava Aralica, a o aktivnostima Doma zdravlja u zaštiti žena od nasilja dr Tamara Drašković. O zaštiti osoba sa invaliditetom, posebno dece, govorila je direktorka Centra za socijalni rad Jelena Ivančević, o toleranciji u školi, Zorica Ševo, a član Opštinskog veća za sport i omladinu Milenko Milaković o toleranciji u sportu.

Juče, na Međunarodni dan tolerancije, u Bačkoj Topoli je, po treći put, organizovana konferencija lokalnih ombudsmana. Tema konferencije „Uloga ombudsmana u zaštiti prava zaposlenih” nije slučajno odabrana, jer se zaštitnici građana u svom radu suočavaju sa velikim brojem pritužbi zbog kršenja prava iz radnih odnosa. Problem je, međutim, u tome što su u zaštiti prava zaposlenih mogućnosti ombudsmana ograničene. Pa, ipak, iako povrede prava iz oblasti radnih odnosa nisu u njegovoj direktnoj nadležnosti, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, po rečima Aniko Muškinje Hajnrih, postupa i po ovim pritužbama, naročito u slučajevima kada je poslodavac organ uprave.

Pored zaštitnika građana, veliku ulogu u zaštiti prava zaposlenih mogu imati, tamo gde su organizovane, i službe pravne pomoći. Značaj ovih službi raste, što je ekonomska situacija u društvu nepovoljnija. Siromaštvo, strah, te neobaveštenost o vlastitim pravima negativno, po rečima učesnika konferencije, utiču na zaštitu prava zaposlenih. U prvom slučaju, besparica je jedan od ključnih razloga zbog kojeg se zaposleni ne odlučuju na pokretanje radnog spora, u drugom slučaju zaposleni pristaju na kršenje prava zbog straha od gubitka zaposlenja, dok u trećem slučaju efikasna zaštita izostaje, zato što zaposleni nedovoljno poznaju vlastita prava.

Rasprava u velikoj većnici Skupštine opštine Bačka Topola je pokazala da su zaštitnici građana upoznati sa problemima u ostvarivanju prava zaposlenih, te da su, uprkos ograničenim nadležnostima, spremni da njihova prava štite. Ako se u procesima tranzicije kršenje prava zaposlenih normalizuje, time što se pretvara u njen sastavni i nužni momenat, onda spremnost zaštitnika građana da prava štite treba razumeti i kao otpor tranziciji.

Po završetku konferencije, pokrajinski i lokalni zaštitnici građana prisustvovali su dodeli priznanja za toleranciju. Ove godine vredna priznanja Fondacije “Plavi Dunav” dodeljena su zaštitniku građana Srbije Saši Jankoviću, predsednici organizacije za podršku ženama sa invaliditetom „Iz kruga Vojvodina” Svjetlani Timotić i Humanitarnoj organizaciji „Caritas” iz Subotice. 

Juče je u Palati Srbija u Beogradu održana konfrencija „Sistemi podrške za unapređenje obrazovanja Roma i Romkinja”. Konferenciju je u organizovao Instrument EU za tehničku pomoć i razmenu informacija (TAIEX) u saradnji sa Vladom Republike Srbije.

Tokom otvaranja konferencije prisutnima su se obratili Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije, Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Luka Bjankoni, šef političkog sektora Delegacije EU u Republici Srbiji, Suzana Paunović, direktorka Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije, kao i Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.

Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana na konferenciji predstavljala je saradnica Ankica Dragin, koja je tokom diskusije iznela iskustva institucije u vezi sa položajem koordinatora za romska pitanja u lokalnim samouprava, a koja se odnose na njihovo - do sada isključivo neformalno - stručno obrazovanje i radno osposobljavanje. Ukazujući na to da su preporuke Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmanau vezi sa položajem koordinatora za romska pitanja, koji su ključna karika u lancu razmene informacija, obezbeđivanja podrške i saradnje između romske zajednice sa jedne,i organa uprave, ustanova i službi sa druge strane, Dragin je apelovala na nadležne u oblasti obrazovanja da osmisle način na koji bi koordinatori za romska pitanja mogli da steknu formalno obrazovanje za obavljanje ovog posla i o tome od nadležnih organa dobiju validnu potvrdu koja će biti priznata i na tržištu rada.

„Uz to, u novi registar zanimanja, koji je u našoj zemlji trenutno u pripremi, potrebno je uvrstiti i odgovarajuće zanimanje koje odgovara vrsti posla koju obavljaju koordinatori za romska pitanja. Time bi se ne samo otvorio prostor za njihovo zapošljavanje, nego bi se i mladi Romi i Romkinje motivisali da nastave školovanje i da se više zalažu za svoja lična i kolektivna prava svoje zajednice,” zaključila je Dragin.

Konferencija „Sistemi podrške za unapređenje obrazovanja Roma i Romkinja” bavila se aktivističkim aspektima promovisanja obazovanja među Romima i Romkinjama, kao i međunarodnom i domaćom praksom u oblasti obrazovanja kao alata za socijalno uključivanje. Učesnice i učesnici konferencije - predstavnice i predstavnici državnih organa, obrazovnih ustanova, međunarodnih i domaćih organizacija, nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava, kao i romske aktivistkinje i aktivisti iz zemlje i inostranstva - razmatrali su na koje se načine u budućnosti Romima i Romkinjama može pružiti najefikasnija, najsvrsishodnija i nediskriminišuća podrška u oblasti obrazovanja.