Please select your page

Godišnja konferencija mreže „Život bez nasilja“Prepoznajući da je nasilje u porodici najrasprotranjeniji vid kršenja ljudskih prava, kao i da međusobna saradnja i koordinacija institucija predstavlja preduslov efikasne borbe protiv nasilja u porodici i nasilja nad ženama, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, kao koordinator mreže „Život bez nasilja”, organizovao je danas u saradnji sa Ministarstvom pravde Republike Srbije godišnju konferenciju mreže „Život bez nasilja“ pod nazivom „Sprečavanje i otkrivanje svih vidova nasilja nad ženama i nasilja u porodici“.

Konferenciju je otvorila Pokrajinska zaštitnica građana - ombudsmanka doc. dr Dragana Ćorić,  izrazivši zahvalnost svim članovima i članicama mreže „Život bez nasilja“ koji, kao profesionalci i stručnjaci, ali kao i kolege, saborci i saradnici, već 18 godina zajedničkim radom i trudom daju doprinos u borbi protiv nasilja u porodici i otklanjanju neravnopravnosti između žena i muškaraca.

U uvodnom delu skupa prisutnima se obratila i državna sekretarka u Ministarstvu pravde Republike Srbije Bojana Šćepanović, šefica Odseka za prevenciju nasilja u porodici u Ministarstvu unutrašnjih poslova Stana Pantelić i sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Slobodan Velisavljević.

Tema konferencija elaborirana je kroz izlaganja u tri zasebna panela, pa se tako o rodno zasnovanom nasilju govorilo kao o ekonomskom nasilju, seksualnom nasilju i najekstremnijem obliku nasilja nad ženama, rodno zasnovanom ubistvu -  femicidu.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman već godinama upozorava na to da institucije osim fizičkog neretko ne prepoznaju druge oblike nasilja u dovoljnoj meri. Ekonomsko nasilje kao vid nasilja predstavlja poseban izazov za sve učesnike u borbi protiv nasilja prevashodno zbog svoje specifičnosti u manifestaciji. Da bi napustile nasilne veze, žene moraju imati pristup sveobuhvatnom spektru koordinisanih mera i usluga koje pružaju nadležne institucije. Velika prepreka za žene žrtve nasilja koje žele da izađu iz kruga nasilja je činjenica da su žene često ekonomski zavisne od svojih partnera, zbog čega im je neophodna podrška za ekonomsko osnaženje i besplatne specijalizovane usluge i resursi koji će im omogućiti da izađu iz nasilne zajednice. Prema rečima Nadežde Satarić iz Udruženja „Amity – snaga prijateljstva“,  starije žene su posebno ugrožene kada je u pitanju eksploatacija i zlostavljanje, u šta spada i ekonomsko zlostavljanje i uskraćivanje prava na nasleđivanje. Od finansijske zloupotrebe u većem riziku su starije udovice, razvedene, usamljene žene, kao i starije žene sa kognitivnim smetnjama. Potrebno je razumeti barijere starijih da otkriju da su žrtve nasilja (društvene vrednosti, finansijska zavisnost, pitanja nege, gde će živeti...)

Godišnja konferencija mreže „Život bez nasilja“Žene su u vlasništvu samo 6,3% nekretnina, manje su zastupljene na tržištu rada, imaju više neplaćenog rada i često se odriču nasledstva u korist muških članova porodice. Žene koje su se odrekle nasledstva vrlo često se nakon toga pokaju, kada dođu u teške životne situacije. Izlazak iz nasilne veze ili dobijanje nekog vida socijalne pomoći u velikoj meri su uslovljeni time da li se žena odrekla nasledstva. Prema rečima Jelene Ružić, osnivačice i direktorke Ženskog udruženja kolubarskog okruga, neophodno je informisati žene o njihovim pravima, obavezama i posledicama davanja nasledničkih izjava kroz uključivanje Javnobeležničke komore. Socijalna zaštita mora biti dostupna i onim ženama koje su se, usled neinformisanosti ili društvenih očekivanja, odrekle prava na nasledstvo – ne smemo dozvoliti da budu duplo kažnjavane, prvo kroz rodne uloge, a onda i kroz zakone.

Posebnu pažnju potrebno je obratiti na razvoj prava i usluga u cilju podrške i osnaživanja žrtava nasilja. Prema rečima Maria Šilija iz Centra za socijalni rad Subotica, potrebno je da se pomenuta prava i usluge obezbede na efikasan, ekonomičan, celovit i kontinuiran način, uz podršku jedinica lokalne samouprave.

O načinu i pravilima ispitivanja, korišćenju skrin soba  i drugih mehanizama zaštite posebno osetljivog svedoka od sekundarne/višestruke retraumatizacije, odnosno o postupanju institucija u slučajevima seksualnog nasilja govorili su Miroslav Rakić, glavni javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Rumi i Ivana Josifović, sudija Višeg suda u Novom Sadu.

Podaci istraživanja „Srbija – seksualno nasilje i uznemiravanje u onlajn okruženju“ pokazuju da je svaka druga osoba uzrasta između 15 i 18 godina doživela je različite vidove seksualnog nasilja i/ili uznemiravanja na društvenim mrežama na teritoriji Republike Srbije. Kada je reč o redukciji seksualnog nasilja, prema rečima doc. dr Jovane Škorić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu, mere prevencije trebalo bi da uključe interdisciplinarni pristup različitih relevantnih nauka, disciplina i/ili profesija, dok ključne strategije u okviru prevencije treba da obuhvate prepoznavanje faktora rizika, izgradnju kapaciteta i veština profesionalaca u sistemu socijalne zaštite, obrazovanju, zdravstvu i drugim relevantnim sistemima, promociji društvenih normi i vrednosti koje štite od nasilja, kao i osnaživanje žena i devojčica i kreiranje zdravog i bezbednog društvenog okruženja.

Godišnja konferencija mreže „Život bez nasilja“

Za prevenciju i suzbijanje nasilja u porodici, kako je istakla Aleksandra Lučić Fajfer, javni tužilac u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, uz blagovremeno i koordinisano pružanje pomoći, podrške i usluga institucija, stručnjaka i specijalizovanih organizacija, neophodno je ohrabrivati žene da prijave sve vrste nasilja bez obzira na to ko je učinilac nasilja. Nužno je da državne institucije u svakom trenutku, sa dužnom pažnjom, razmotre sve potencijalne rizike od mogućeg nasilja u porodici i njegovog smrtnog ishoda, da zaštite i pruže blagovremenu i sveobuhvatnu podršku ženama koje trpe nasilje. Takođe, blagom kaznenom politikom prema počiniocima nasilja nad ženama i nasilja u porodici šalje se poruka da je ono legitimno i prihvatljivo. Profesorka i ekspertkinja Zorica Mršević govorila je o slučajevima često naročito brutalnih ubistava žena od strane njihovih sinova, ukazavši na potrebu uspostavljanja efikasnih i dostupnih usluga u okviru sistema, kao i važnost usklađivanja usluga podrške za žene sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja u Republici Srbiji sa obavezujućim međunarodnim standardima – posebno sa Istanbulskom konvencijom koja propisuje obavezu pružanja specijalizovanih usluga podrške koje omogućavaju oporavak od nasilja.

Izveštavanje medija o nasilju prema ženama naročito je važno, budući da su mediji ključan faktor u oblikovanju stavova javnosti o fenomenu rodno zasnovanog nasilja, a izveštavanje o okončanim slučajevima nasilja i sudskim presudama, primera radi, može da ima i preventivni značaj i ohrabri žrtve da prijave nasilje. Prema mišljenju novinarke i članice grupe „Novinarke protiv nasilja nad ženama“ Tamare Srijemac, iako je nasilje konstantno prisutno u medijima, načini za prevazilaženje takve prakse postoje, a jedan od načina je edukacija novinara i novinarki i njihovo upoznavanje sa Smernicama za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama koje je izradila ova grupa novinarki.

Na konferenciji, koja je održana u Amfiteatru Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, prisustvovalo je više od 120 predstavnika i predstavnica sudova, tužilaštava, policije, centara za socijalni rad, zdravstvenih i drugih ustanova i organizacija, kao i studenata i studentkinja Pravne klinike za borbu protiv nasilja u porodici sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Mreža „Život bez nasilja” okuplja institucije i ustanove koje se bave nasiljem u porodici, a nastala je 2005. godine na inicijativu Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana sa namerom povezivanja svih institucija koje se susreću i koje imaju zakonsku obavezu da rade na rešavanju slučajeva nasilja, sa krajnjim ciljem da se poboljša pristup problemu nasilja u porodici, uspostavi partnerstvo i razmenjuju dobre prakse. 

Godišnja konferencija mreže „Život bez nasilja“ Godišnja konferencija mreže „Život bez nasilja“


Pravo na nasleđivanje - put ka rodnoj ravnopravnosti i zaustavljanju nasiljaPokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, zamenica za ravnopravnost polova Snežana Knežević i saradnica Sonja Kenig prisustvovale su juče, 28. novembra, Nacionalnoj konferenciji „Pravo na nasleđivanje - put ka rodnoj ravnopravnosti i zaustavljanju nasilja“.

Konferencija je održana u Beogradu u okviru globalne kampanje „16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama i devojčicama“, a zajednički su je organizovali Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji i Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS.

Uprkos postojećem zakonskom okviru koji jednako tretira muškarce i žene u našem društvu još uvek su duboko ukorenjene predrasude i stereotipi, kao i uverenja koja stavljaju ženu u neravnopravan položaj prilikom nasleđivanja imovine, žene se često odriču nasleđa u korist muških srodnika, što može uticati na njihovu ekonomsku nezavisnost, ali i rizik od različitih oblika porodičnog i rodno zasnovanog nasilja. Konferencija je bila posvećena kako podizanju svesti o postojanju ovog problema, tako i pružanju podrške ženama na putu ekonomske nezavisnosti, koja je od suštinske važnosti za smanjenje rizika od diskriminacije i nasilja nad ženama.

Na konferenciji je predstavljen vodič kroz pravo na nasleđivanje pod nazivom „Pravo na nasledstvo - jednako za sve“.


Etičko izveštavanje o mentalnom zdravljuPokrajinska zaštitnica građana - ombudsmanka doc. dr Dragana Ćorić je učestvovala na stručnom skupu pod nazivom „Etičko izveštavanje o mentalnom zdravlju“ koji je organizovao Radio Futog u saradnji sa Zavičajnim udruženjem Futog.

Svoje viđenje teme skupa, sa aspekata različitih profesija su predočile i: prof. dr Jelena Vranješević, redovna profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu; Emilija Marić, direktorka i glavna i odgovorna urednica Novosadske televizije, kao i Nataša Knežević, glavna i odgovorna urednica Radio Futoga.

Projekat u okviru kojeg je održana ova tribina, sufinansiran je sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama AP Vojvodine.


105. godina od održavanja Velike narodne skupštine i odluke o prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini SrbijiPovodom 105. godišnjice održavanja Velike narodne skupštine i odluke o prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini Srbiji, u Srpskom Narodnu pozorištu je 25. novembra 2023. godine održana Svečana akademija. Na svečanoj akademiji predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je najviše priznanje AP Vojvodine - Nagradu „Mihajlo Pupin“ Radmili Rakin Martinović, redovnom profesoru na akademiji umetnosti, kao i pokrajinska priznanja ovogodišnjim dobitnicima koja se dodeljuju u AP Vojvodini u oblastima privrede, kulture, obrazovanja, sporta i ravnopravnosti polova. Na samoj akademiji, prisutnima su se pored predsednika Pokrajinske vlade, obratili i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, dok se u ime svih dobitnika obratila Radmila Rakin Martinović.


Doc. Dr Dragana Ćorić na promociji publikacije „Izgovori glasno!“Pokrajinska zaštitnica građana - ombudsmanka Dragana Ćorić učestvovala je na promociji publikacije „Izgovori glasno!“ koja je održana juče, 22. novembra 2023. godine,  u knjižari „Bulevar Buks“ u Novom Sadu. Publikaciju je izdala Evropska mreža roditelja LGBTI+ osoba, a uz podršku Saveta Evrope ona je po prvi put objavljena i na srpskom jeziku.

O značaju ljubavi i podrške roditelja svojoj LGBTI+ deci, njihovom suočavanju sa ličnim i predrasudama okruženja i o važnosti sistemske podrške ostvarivanju i zaštiti prava LGBTI+ dece i osoba, uz Ombudsmanku, govorili su: Sonja Miladinović, prosvetna savetnica Školske uprave Novi Sad, Velimir Milošević, koordinator za javno zagovaranje Grupe „Izađi“ i Kristian Ranđelović, direktor organizacije „XY spectrum“. Promociju je otvorila i njom moderirala Svetlana Rakić, koordinatorka projekta ispred Saveta Evrope.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman u prethodnom periodu učestvovao je i organizovao nekoliko tribina i edukativnih događaja posvećenih unapređenju položaja LGBTI+ osoba. Ombudsman podseća na to  da ljudska prava pripadaju svakom detetu po rođenju i da je poštovanje ljudskih prava  odgovornost svakog od nas, a da su predrasude, stereotipi i strah od nepoznatog polazište svakog oblika diskriminacije i nasilja i nešto protiv čega smo dužni da se borimo i kao pojedinci/pojedinke i kao društvo i sistem u celini.