Примена Закона о националним саветима националних мањина не може да зависи од политичке воље. Све док је на снази, закон о националним саветима мора да се примењује. То, наравно, не искључује могућност да се закон мења, како би био примењивији - изјавила је Ева Вукашиновић, заменица Покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина, на конференцији коју је јуче, у Медиа центру, организовао Београдски центар за људска права. На конференцији су представљени резултати пројекта “Повећање ефикасности и видљивости независних институција за заштиту људских права у Србији”.

Тим стручњака Београдског центра за људска права пратио је, у одређеном временском периоду, поступање локалних органа власти по препорукама Покрајинског омбудсмана, Поверенице за заштиту равноправности и Заштитника грађана, а које се односе на остваривање права националних мањина. Иако је у Србији створен задовољавајући правни оквир за заштиту мањинских права, још увек постоје проблеми у њиховој примени, нарочито када је реч о колективним правима. По речима Горана Башића, заменика Заштитника грађана, локалне самоуправе у централној Србији немају ни способности, ни капацитета, ни знања да спроведу закон на начин на који то могу покрајински или органи локалне самоуправе у Војводини.

У организацији Београдског центра за лјудска права 25.02.2012. године у Суботици је одржан Округли сто под називом ''Повећање ефикасности и видлјивости независних институција за заштиту лјудских права у Србији''. Основа за разговор биле су препоруке и мишлјења које је Покрајински омбудсман упутио појединим локалним самоуправама у вези са преносом оснивачких права и остваривања права на управлјање у установама културе које су национални савети националних мањина прогласили за установе од посебног значаја. 

Током реализације пројекта успостављено је својеврсно партнерство институције Покрајинског омбудсмана, локалних органа управе и женских група и организација на селу које гарантује да ће грађани и грађанке лакше остваривати права која произилазе из њихове припадности одређеном полу, или брачног и породичног статуса. Повећана је видљивост Покрајинског омбудсмана у овој области и број жалби, а локални органи управе боље разумеју своје и надлежности Покрајинског омбудсмана, док сеоске женске организације са којима је успостављена сарадња боље разумеју своју улогу у заштити права жена због чега ће моћи да их упућују у могућности заштите, закључено је у петак, 8.02.2012. на завршној конференцији пројекта „Покрајински омбудсман ближи грађанима и грађанкама”, на којој су у Скупштини АП Војводине учествовали представници и представнице локалних самоуправа, односно локалних механизама за родну равноправност, општински заштитници грађана, јавних предузећа, као и представнице актива жена и женских организација из двадесетак војвођанских места у којима су током протекле године спроведене активности у овом пројекта.

Влада је донела низ добрих, али неприменљивих стратегија, зато што су њихови циљеви постављени сувише високо. Нама није потребан списак лепих жеља, већ реалан документ који ће садржати применљиве мере и дати резултате – истакнуто је у расправи о Радној верзији стратегије борбе против дискриминације коју је у Зрењанину, уз асистенцију Центра за развој цивилног друштва, јуче организовала владина Канцеларија за људска и мањинска права.

Учесници у расправи нису пропустили прилику да истакну да су у Србији учињени извесни нормативни и институционални помаци у сузбијању дискриминације, али да је, и поред тога, дискриминација веома изражена, нарочито када су у питању националне мањине, жене, особе са инвалидитетом, ЛГБТ особе, верске заједнице и цркве, избеглице, мигрантске заједнице, као и друге рањиве мањинске групе.

Покрајинском омбудсману у претходном периоду обратио се већи број грађана питањима у вези са наплатом административних такси (републичких или покрајинских) и правом на наплату трошкова поступка од стране архивских установа којима су се обратили тражећи потребну документацију за подношење захтева за враћање одузете имовине и обештећење. Садржина представки и формулације постављених питања указале су на то да већина грађана не прави разлику између појма административна такса и појма накнада за стварне трошкове, као ни правни основ за наплату такси, односно трошкова поступка, и ослобађање од обавезе плаћања истих и др.