Овогодишњи Међународни дан младих посвећен је њиховом грађанском ангажовању. Овај вид ангажовања, као и партиципација младих у друштвеном животу чине окосницу одрживог развоја. Упркос томе, могућности већине младих у свету да се ангажују у свим друштвеним сферама су много мање од оних које они заслужују или би их желели.

Судећи према сазнањима организације Уједињених нација, у земљама чланицама се у последње време све више пажње поклања формалноправном оквиру и програмима усмереним ка ангажовању младих у друштву. Правима младих  све активније се баве како државни органи на свим нивоима, тако и организације цивилног друштва, млади и истраживачи и истраживачице у разним областима.

Искуство у раду по притужбама грађанки и грађана Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у области права детета, у оквиру којих се институција бави и заштитом, остваривањем и унапређењем права младих, указују на то да корен проблема недовољне мотивисаности младих за грађанско ангажовање лежи у изузетно неповољним околностима и ограниченим могућностима остваривања права како деце, тако и младих, првенствено у образовној и социјалној сфери. Младима из вишеструко маргинализованих друштвених група ове могућности су врло често потпуно ускраћене.

Међу околностима које доприносе оваквом стању су како оне системске природе, попут недовољне примене прописа који се односе на права младих, релативно једнострани однос друштва према правима и интересовањима младих, као и лични разлози појединаца и појединки у чијем корену је, уз социјално-економске разлоге, врло често и одсуство свести о сопственим правима и могућностима њиховог остваривања и заштите. Приморани на то да уз помоћ својих породица и вршњака свакодневно подмирују тек најосновније животне потребе, велики број деце и младих, често је у ситуацији да пропушта прилике за сопствени развој и развијање свести о томе на које начине учествовање у животу шире заједнице доприноси повећању квалитета живота у њој.

Најновије истраживање Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана о остваривању права детета и ученика на личног пратиоца на територији АП Војводине илуструје ову тврдњу. Истраживањем је утврђено да је до јуна 2015. године само шест јединицалокалне самоуправе у АП Војводини, уз постојеће одлуке којима је обухваћено и ово питање, донело и посебне правилнике којима се ближе уређује искључиво питање ангажовања личних пратилаца, а који су усклађени са правилницима министарстава. Оно што у вези са овим правом није ближе уређено законима и подзаконским актима у области социјалне заштите и образовања, препуштено је сналажљивости, креативности, организованости и могућностима јединица локалне самоуправе, као и родитеља и старатеља особа којима је ова врста подршке потребна.

Након увида у извештај о истраживању, Министарство просвете, науке и технолошког развоја обавестило је Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана да је сагласно са закључцима и препорукама у извештају, те да ће ово истраживање бити од користи у планирању и реализацији консултативних састанака Групе за социјалну инклузију овог министарства и других надлежних државних органа. 

Покрајинског заштитник грађана - омбудсман подсећа да је сврха права на личног пратиоца детету и ученику непосредно повезана са могућношћу партиципације деце и младих у животу заједнице. Остваривање овог права требало би да омогући што самосталније и продуктивније задовољавање личних потреба, обављање активности и испуњавање обавеза, да олакша комуникацију са околином и предупреди или отклони последице социјалне искључености. Истовремено, лични пратилац представља посредну подршку и родитељима, породици, наставницима и школи. Под условом да се обезбеђује на адекватан начин, ова врста подршке битно утиче на квалитет живота свих њих и омогућава им да се у већој мери посвете како детету које тек треба да стаса у младу особу, тако и различитим личним и професионалним улогама. Све ово такође су нужни предуслови за развијање грађанске свести младих и њихов каснији квалитетан ангажман у заједници.

Млади свој дан обележавају већ петнаест година, а након што је у децембру 1999. године усвојена резолуција Уједињених нација којом се, на препоруку Светске конференције министара одговорних за младе,  12. август проглашава Међународним даном младих.

Други циклус обуке за интеркултуралне медијаторе у оквиру међународног пројекта „ВЕТ4 Медијација међу Ромима и Ромкињама” започео је данас у Новом Саду.

Око двадесет учесница и учесника који раде са ромским заједницама у Србији имали су прилику да у разговору са представницама институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана на челу са заменицомЕвом Вукашиновић сазнају нешто више о раду ове институције. Посебне теме којима су се заменица Вукашиновић и сараднице Андријана Човић, Марија Миладиновић и Жељка Продановић бавиле биле су остваривањем права Рома и Ромкиња у односу на органе управе и службе у области становања, здравствене и социјалне заштите и образовања, као и дискриминација и остваривање права жена и деце. 

Обука за интеркултуралне медијаторе спроводи се у оквиру међународног пројекта „ВЕТ4 Медијација међу Ромима и Ромкињама” који се у пет европских земаља  - Шпанији, Белгији, Италији, Румунији и Србији - реализује уз финансијску подршку Програма доживотног учења Европске комисије. Уз Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, овај пројекат је подржала и Канцеларија за инклузију Рома Владе АПВ, међународни Инструмент за генерисање пројеката са посебним опредељењем фонда за Ромску популацију (ПГФ) и Фонд за отворено друштво. 

Пројекат за циљ има промовисање медијације и оснаживање медијаторки и медијатора, као и подстицање њиховог ангажовања у локалним заједницама, нарочито у онима у којима у значајном броју живе Роми и Ромкиње. Један од задатака пројекта је и сертификовање ове обуке по европском програму ВЕТ4 како би се и на тај начин допринело стандардизацији и професионализацији интеркултуралне медијације. Очекује се и да би увођење ове врсте медијације као предмета у неку од образовних институција на вишем или високом нивоу подстакло младе Ромкиње и Роме да се убудуће чешће опредељују за медијаторски позив и да још више доприносе бољитку, остваривању и заштити права припадника и припадница ромске заједнице.

Поводом повећања броја миграната на северу АП Војводине, заменик Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Стеван Арамбашић посетио је јуче Кањижу.

Циљ посете био је да се утврди у којој мери су локална самоуправа и остали надлежни органи, установе и организације у Кањижи могућности да обезбеде остваривање права миграната која су им загарантована међународним документима и домаћим прописима. Посебна пажња посвећена је остваривању права на правну помоћ и преводиоца, као и на здравствену заштиту.

Заменик Арамбашић разговарао је како са мигрантима, тако и са представницима кањишке полиције, дома здравља, Црвеног крста, центра за социјални рад и локалне самоуправе.

Представници полиције истичу да преко 90 одсто миграната долази из Сирије и да већина њих, најчешће са породицама, беже од рата, односно војне обавезе и то првеенствено пут Немачке и Шведске. Дневно у Кањижу пристиже од 700 до 1.000 миграната, најчешће поподневним и вечерњим аутобусима. Ту се обично задржавају око 12 сати, а потом ноћу организовано, у колонама од по неколико стотина, по улицама и асфалтним путевима крећу ка граници са Републиком Мађарском, а што представља изузетан безбедносни ризик како по саме мигранте, тако и по возаче. Од почетка 2015. године полиција у Кањижи је процесуирала 6.072 лица на путу ка Европској Унији, од којих је њих 2.991 било и у поступку реадмисије. У поступање су укључени и тужилаштво и погранична полиција. Током поступка се породице не раздвајају. Свако поступање по основу Закона о страницма води се као посебна мера, те је у том смислу у Кањижи током 2015. године донето укупно 21.126 мера. Поређења ради, на нивоу целе Србије ове године је донешено укупно 74.086 мера, док је прошле године у Кањижи у поступцима према странцима и лицима из реадмисије обрађено укупно 1.278 лица којима је изречено укупно 868 мера.

Локална самоуправа, заједно са осталим органима, установама и организацијама које је заменик Арамбашић посетио, изразила је забринутост првенствено из два разлога. Изградња ограде на граници са Мађарском успориће прелазак миграната у ову земљу и повећати број оних који се задржавају у пограничним општинама. То би могло довести до пораста тензија између локалног становништва и миграната, а што би довело до нарушавања безбедносне ситуације у овим општинама. Без обзира на то што се ови људи стално мењају због тога што се у месту не задржавају ни 24 сата, грађанке и грађани Кањиже њихово присуство доживљавају као велику, константну безбедносну претњу и сметњу са аспекта свакодневних активности, укључујући и оне привредне. Кањижа је туристичко место, а откако у месту бораве мигранти ова активност у месту је практично замрла.

Грађанке и грађане Кањиже највише брине то што у месту не постоји јавни тоалет. Последице нехигијенског обављања нужде по скровитијим улицама и јавним зеленим површинама у Кањижи потенцијално су алармантне са здравственог аспекта. Будући да су надлежности, овлашћења, могућности локалне самоуправа у оваквим ситуацијама реалтивно ограничене, а доступни материјални и људски ресурси у Кањижи већ готово потпуно исцрпљени, велики разлог за забринутост представља и предстојећа зима и чињеница да је мигрантима потребно обезбедити адекватне елементарне услове за боравак и одржавање личне хигијене.

Надлежнима у Кањижи од прошле недеље помажу и два преводиоца за арапски језик које је обезбедила једна међународна хуманитарна организација. У општини је успостављен локални Савет за миграције, а ових дана би у згради полицијетребало са радом да почне и локална канцеларија за мигранте у којој би им током 24 часа биле доступне услуге правне помоћи, преводилаца, здравствене и социјалне заштите и хуманитарне помоћи. Успостављање прихватне станице за мигранте на вашаришту у Општини Кањижа тек је у повоју, у шта се током јучерашње посете уверио и заменик Арамбашић.

У Центру за социјални рад у Кањижи истичу да са четири стручна радника за све послове центра не могу да постигну да на одговарајући начин спроводе ни поступке који се тичу других грађанки и грађана. Откако су у општину почели да пристижу мигранти, центру је од суда за прекршаје достављено 248 решења донетих у поступцима против малолетних миграната без учешћа центра, као органа старатељства, у овим поступцима. Даљи поступци у овим случајевима решавају се уз максимално настојање да се поштују сви постојећи, често чак и противречни, прописи.

Локални Црвени крст сматра да хуманитарна ситуација у Кањижи за сада ипак није алармантна. Потврђујући да сви надлежни чине све што је у њиховој моћи да се живот у свих 12 насељених места у Општини Кањижа одвија неометано, у Црвеном крсту наводе и да је тренутна ситуација резултат немара локалне средине у једнакој мери колико и о повећаног броја миграната. Као пример ове своје тврдње наводе чињеницу да у центру Кањиже или на неком другом адекватном месту још увек не постоји одговарајући санитарни чвор, јавни тоалет и приступ пијаћој води који би мигранти слободно и неометано користили.

Мигранти се Дому здраља најчешће обраћају у вечерњим часовима и то са притужбама на болове у ногама и на умор. Понеки од њих траже и лекове и у том случају, уколико је то потребно, добијају рецепте, али лекове морају сами да купе. Озбиљнијих здравствених стања у овој популацији до сада није било. Одштампани примерак обрасца на ком се налазе подаци о поступању лекара шаље се осталим надлежним службама, заједно са фотокопијом евентуалне постојеће медицинске докуемнтације. Уз непостојање података о томе да ли су мигранти прошли одговарајуће поступке имунизације у својој или у некој од успутних земаља, са медициснког становишта велики проблем представља и ограничен капацитет и ресурси локалне медицинске службе, као и референтних болница.

Заменик Арамбашић посетио је и вашариште на ком се припрема локални прихватни центар. Тамо се сусрео са представницима Комесаријата за избеглице који су ангажовани иу прихватном центру у Прешеву, а који су дошли да помогну у успостављању прихватилишта у Кањижи. На тој жицом ограђеној локацији, на улазу у ово насељено место према Хоргошу, за сада постоји један велики шатор у ком може привремено да се склони око 300 особа, један мањи који може да послужи као санитет, као и један стари контејнер са два тоалета. Из локалне самоуправе добијена су уверавања да ће ово прихватилиште бити оспособљен у најкраћем року и да ће у њему бити одговарајући извор пијаће воде, санитарни чвор и веза са центром града. Све надлежни у Кањижи су своју међусобну сарадњу оценили као изузетну, упутивши уједно и апел покрајинским и републичким органима да учине све што је у њиховој надлежности како ситуација у вези са мигрантима у пограничним општинама на граници са Републиком Мађарском не би прерасла у хуманитарну кризу.  

Мигранти са којима је заменик Арамбашић разговарао истичу да током боравка у Србији нису имали непријатности, а за представнике и представнице државних органа са којима су долазили у контакт, као и за грађане и грађанке које су успут сретали имају само речи хвале.

„Побегли смо од рата. Док нисам прешао преко Арапског мора нисам се осећао као људско биће. Тек ту ми је једна жена дала ципеле јер сам био бос. Што смо ближе Европи, све се више осећамо као људи јер према нама у вашој земљи тако поступају. Идемо код мог брата у Немачку,” рекао је један од миграната у кањишком градском парку, показујући на своју шесточлану породицу са двоје мале деце и два тинејџера.