Вести
Једнак приступ правди једно је од основних људских права и од суштинског је значаја за остваривање права грађана и грађанки пред судом, органима управе, организацијама и установама које врше јавна овлашћења. Неповољан социјални статус појединки и појединаца може да утиче на остваривање овог права. Због тога је важно да у свакој држави, а нарочито у онима које су се ратификовањем међународних докумената обавезале да ће гарантовати остваривање, заштиту и унапређење људских права, постоји функционалан систем бесплатне правне помоћи. Такав систем појединцима, који иначе у поступцима пред судовима и другим органима не би могли да заштите или остваре своја права или на закону засноване интересе, односно да остваре право на једнак приступ правди и правично суђење, омогућује остваривање једног од права које је у Републици Србији зајемчено Уставом и садржано у још најмање четири међународна документа, као и у седам закона, једној републичкој стратегији и једној покрајинској одлуци.
Успостављање система бесплатне правне помоћи једна је од обавеза и у процесу придруживања Европској унији, нарочито у оквиру преговарачких поглавља 23 и 24, а која се односе на правосуђе и основна права, правду, слободу и безбедност. Посебна тема у оквиру подручја основних права биће приступ правди путем бесплатне правне помоћи.
Рад институције Покрајинског заштитника грађана -омбудсманавећ годинама сведочи о све израженијој потреби грађана за функционисањем служби правне помоћи у општинским и градским управама. Са повећањем њихове свести о сопственим правима, али и са све већим сиромашењем становништва, правни савети, писање поднесака или заступање, како пред судовима тако пред органима управе, потребно је све ширем кругу грађана. Међутим, истраживања институције, спроведена у три наврата, показала су да о доступности и пружању услуга правне помоћи у јединицама локалне самоуправе (ЈЛС) у АП Војводини не постоје поуздани и јасни подаци, нити макар приближно уједначена пракса.
Пружање правне помоћи организовано је у 28 (62 одсто) ЈЛС у Војводини. Ову помоћ најчешће пружају посебне службе правне помоћи у ЈЛС или лице запослено у ЈЛС које у оквиру једне од организационих јединица искључиво пружа правну помоћ грађанима, односно лице коме, уз остале дужности, у опис посла спада и пружање правне помоћи. Правну помоћ по основу уговора са ЈЛС пружају и чланови Адвокатске коморе, а у неким ЈЛС и општински јавни правобранилац или сви запослени правници у ЈЛС, а по основу решења, односно овлашћења начелника општинске управе. Упркос томе, највише забрињава податак да у више од трећине ЈЛС у Војводини (њих 17) пружање правне помоћи није организовано, те се она грађанима уопште не пружа.
Право на бесплатну правну помоћ по правилу имају припадници социјално угрожених и маргинализованих друштвених група, међу које, између осталих, спадају лица без прихода и имовине, примаоци социјалне новчане помоћи, становници ромских неформалних насеља, незапослена лица на евиденцији Националне службе за запошљавање, примаоци минималне зараде, као и лица која испуњавају услове за ослобађање од плаћања трошкова поступка. Институција Покрајинског заштитника грађана -омбудсмана посебно значајним сматра то што нови Нацрт Закона о бесплатној правној помоћи предвиђа и то да право на ову врсту помоћи у одређеним поступцима, имају и деца, ментално недовољно развијена или душевно оболела лица, као и лица која остварују правну заштиту од породичног насиља, тортуре или трговине људима. Изузетно је важно да овај Закон буде што пре усвојен и с обзиром на ситуацију са избеглицама у Републици Србији, будући да предвиђа и то да право на бесплатну правну помоћ могу остваривати и избегла, прогнана и расељена лица, као и тражиоци азила.
Радно место координатора за ромска питања, њихова овлашћења, улога и положај није уређен законима нити подзаконским актима Републике Србије. Институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана је стога у области заштите права националних мањина анализирала положај координатора за ромска питања у јединицама локалне самоуправе у АП Војводини. Циљ разговора са координаторима за ромска питања био је да се утврди на који начин је регулисано њихово радно ангажовање, каквог утицаја облик и начин њиховог радног ангажовања има на квалитет њиховог рада и рада јединица локалне самоуправе, као и на квалитет остваривања људских права припадника ромске националне мањине.
Анализа прикупљених података и информација показала је да су кординатори за ромска питања најчешће једина веза између локалне ромске заједнице и државних органа, институција и служби. Више од половине њих ни после вишегодишњег радног или волонтерског ангажовања у јединици локалне самоуправе није запослено на неодређено време по основу уговора о раду. Чак и координатори који су данас стално запослени, претходно су тај посао више година обављали по основу уговора о раду на одређено време, уговора о делу, уговора о привременим и повременим пословима, а што је противно прописима. У међувремену, док је ова анализа привођена крају, вишегодишњи радни ангажман неколико координатора за ромска питања у АП Војводини престао је и због формалноправне неуређености, односно нерегулисаности овог питања.
Институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана је о резултатима ове анализе и препорукама известила све надлежне покрајинске и државне органе и инсититуције. Једна од препорука је да се допуни Закон о локалној самоуправи на тај начин да се иза члана 98 дода нови члан који би предвидео да се у свим јединицама локалне самоуправе у којима припадници Ромске националне мањине чине вишеод 5 одсто од укупног броја становника према последњем попису становништва у Републици Србији успоставља координатор за ромска питања који би пружао стручну и техничку помоћ у унапређењу положаја ромске националне мањине. У јединицама локалних самоуправа у којима припадници Ромске националне мањине чине мањеод 5 одстоод укупног броја становника успостављање координатора за ромска питања представљало би могућност, а необавезу.
У закључку анализе, који јасно указује на значај положаја координатора за ромска питања за унапређење положаја припадника ромске националне мањине у АП Војводини, констатује се да је у односу на Роме, уз бројне предрасуде и стереотипе у јавности,присутна и непосредна и посредна, системска, колективна и индивидуална дискриминација. Она се у раду појединих органа јединица локалне самоуправе, установа, јавних служби и других носилаца јавних овлашћења врши како чињењем, тако и нечињењем.
Анализа положаја координатора за ромска питања у јединицама локалне самоуправе у АП Војводини доступна је на вебсајту Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана.
Институције-чланице Мреже омбудсмана за децу Југоисточне Европе (CRONSEE) окупиле су се 28. октобра у простору Одвјетничког збора Осијек на регионалном тематском састанку. Састанку су присуствовале представнице и представници институција заштитника грађана - омбудсмана Албаније, Босне и Херцеговине и Републике Српске, Црне Горе, Косова, Словеније, Србије и АП Војводине, као и представници међународне организације Save the Children International, а која подржава рад ове мреже од њеног оснивања. У име институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана на тематском састанку је учествовала Марија Кордић, заменица омбудсмана за заштиту права детета.
Уз омбудсманку за децу Републике Хрватске Ивану Милас Кларић, учеснице и учеснике скупа на почетку је поздравио председник Адвокатске коморе Осијек Дубравко Марјановић. Централна тема састанка биоје Трећи факултативни протокол уз Конвенцију о правима детета и нове могућности заштите права детета које он доноси. Тај међународни документ омогућује детету подношење притужби због повреде људских права Одбору УН-а за права детета у случају када су његова права повређена, а институције у његовој држави их нису адекватно заштитиле.
Реч је о међународном механизму који унапређује приступ деце правосуђу, али који представља првенствено облик притиска на државе да ускладе своје законодавство и праксу са захтевима Конвенције о правима детета, објаснила је у уводном излагању др Паула Порети с Правног факултета Универзитета „Ј. Ј. Штросмајер” у Осијеку. За представнке Мреже овај састанак био је прилика да током дискусије размене своја искуства у овој области. Учесници су се сложили да ће наставити да подстичу владе својих земаља да потпишу, односно ратификују Трећи факултативни протокол и да га примјењују у складу с најбољим интересом детета.
„Уз промоцију овог међународног механизма, изузетно је важно да наставимо јачати националне правне механизме за заштиту права дјеце унутар сваке државе,” истаклаје хрватска омбудсманка за децу Ивана Милас Кларић. На састанку је било речи и о актуелној избегличкој кризи, као и о активностима и искуствима институција омбудсмана у вези с тим, али и о деловању организације Save the Children International која је посебно активна у подручју заштите права деце у миграцијама, о чему је говорила Аида Ивковић.
Учесници састанка сагласили су се са тим да су деца најрањивија и најугроженија група у избегличкој кризи и истакли како све државе суочене с овим великим проблемом треба да уложе највеће могуће напоре управо у заштити деце. Учесницима састанка у Осијеку представљена је и платформа за стручњаке који раде с децом под називом Child Protection Hub, која, као мрежа за узајамну подршку стручњака, омогућује приступ најразличитијим стручним садржајимао деци, дечјим правима, истраживањима, онлајн семинарима, литератури, студијама случајева и другим вредним изворимао деци. Овим садржајима може се приступити на страници http://childhub.org.
Овогодишњим активностима Мреже CRONSEE руководи институција Омбудсмана за децу Републике Хрватске. Мрежу, основану 2006. године са циљем да институције омбудсмана сарађују и међусобно се оснажују путем размене искустава и добрих пракси, чине независне институције за заштиту права деце на државном, регионалном и локалном нивоу. Данас ова регионална мрежа има 14 чланица и чине је представници омбудсмана из Албаније, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Бугарске, Црне Горе, Кипра, Грчке, Хрватске, Косова, Македоније, Румуније, Словеније, Србије и АП Војводине.
Извор: http://www.dijete.hr/
Сваком грађанину Србије Уставом је зајемчено право на правну помоћ. У стварности, међутим, велики број грађана није у могућности да оствари ово право, изјавила је данас Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка. Она је, учествујући у расправи о преговарачким поглављима из угла Војводине – расправу је у Новом Саду организовао Центар за регионализам - упозорила да се у 17 од укупно 45 јединица локалне самоправе у Војводини грађанима правна помоћ не пружа ни у ком облику, а да је у само шест јединица локалне самоуправе организована посебна служба правне помоћи. Грађанима је, према истраживању Покрајинског омбудсмана, правна помоћ најдоступнија у облику правних савета, затим у писању поднесака, док је број јединица локалне самоуправе у којима се врши заступање грађана занемарљив. 
Завршна конференција пројекта „ВЕТ4 Медијација међу Ромима и Ромкињама”, у ком институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана учествује као партнерска институција, одржана је овог уторка у седишту белгијског Министарства рада и запошљавања Бриселу. Овај двогодишњи међународни пројекат реализује се у пет евроспких земаља са циљем да промовише медијацију у локалним заједницама у којима у значајном броју живе Роми и Ромкиње, као и оснаживање медијаторки и медијатора путем едукације и подстицање њиховог ангажовања у тим заједницама.
Учесницима и учесницама конференције из десетак евроспких земаља представљена су белгијска искуства у вези са интеграцијом и инклузијом Рома и Ромкиња путем медијације. Уводним излагањима о овим темама присутнима су се, између осталих, обратили и Филип Курар, председник Француске скупштине у Белгији, Валериа Ацори из Европског социјалног и економског комитета, Летиција Жиго из валонског Министарства социјалне заштите и двоје представника организација цивилног друштва: Ким Јансенс из валонског Форума за мањине и Ахмед Аким, председник Центра за медиајцију међу Ромима и Путницима у Белгији.
Након представљања активности и резултата пројекта „ВЕТ4 Медијација међу Ромима и Ромкињама” од стране партнерских организација које су га спроводиле у Белгији, Италији, Румунији, Србији и Шпанији, присутнима се обратила и Марија Грапин, посланица Румуније у Европском парламенту и чланица групе за социјална питања и развој. Током последње сесије о својим искуствима говориле су ромске медијаторке и медијатори који су учествовали у обуци у оквиру овог пројекта, као и активисткиње и активисте организација из Белгије и Француске које имају великог искуства у овој врсти интеркултуралне медијације. Дискусија која је потом уследила била је прилика да сарадница у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману Анкица Драгин упозна присутне са прелиминарним налазима истраживања положаја координатора за ромска питања на територији АП Војводине, а за које је у оквиру пројекта „ВЕТ4 Медијација међу Ромима и Ромкињама” била задужена ова институција.
Конференцију је својим излагањем закључио Јан Јараб из Канцеларије високог комесара за људска права Уједињаних нација. Он је подржао настојања пројекта „ВЕТ4 Медијација међу Ромима и Ромкињама” и других сличних иницијатива да медијација између рањивих друштвених група и државних органа заживи на начин који ће тзв. природне медијаторке и медијаторе из маргинализованих заједница афирмисати као компетентне стручњакиње и стручњаке за успостављање, одржавање и унапређење међусобне комуникације између тих заједница и институција система.
