На Правном факултету за привреду и правосуђе у Новом Саду јуче је поводом обележавања дана Европске организације студената права (The European Law Students’ Association (ELSA)) одржано предавање о родној равноправности и родно заснованом насиљу. Предавање су одржале сараднице у Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману Андријана Човић и Светлана Нешић Бајго.

На најважнија међународна документа и домаће прописе који обезбеђују равноправност полова и политику једнаких могућности указала је Андријана Човић и примерима илустровала на које начине и у којој мери је заступљена дискриминација по основу пола у различитим областима живота као што је доношење одлука на свим нивоима власти и позицијама моћи, неједнакост у домаћинству, породичном и правном статусу, образовању.

У делу предавања посвећеног обележавању 25. новембра Међународног дана борбе против насиља над женама и почетку светске кампање „16 дана активизма против насиља над женама“ Светлана Нешић Бајго представила је резултате истраживања о пракси и поступању институција у решавању породичног насиља и насиља над женама које Покрајински заштитник грађана већ деценију спроводи. Вишегодишњим праћењем поступања институција у случајевима насиља у породици уочена су побољшања. Међутим, велику препреку у одлучној борби против једног од најгрубљих облика кршења људских права представља недовољно познавање и недоследност у примени прописа као и недовољна сарадња и некоординисано поступање институција.

Европска организација студената права основана је у Бечу 1981. године, а данас на међународном нивоу окупља више од четрдесет хиљада студената и студенткиња. Родна равноправност је тема којом је обележен овогодишњи четврти по реду дан ELSA-e.

Анико Мушкиња Хајнрих и Ева Вукашиновић, покрајинска омбудсманка и заменица за заштиту права националних мањина, разговарале су данас са Луком Бианконијем, шефом политичког сектора Делегације ЕУ у Србији. У разговору су дотакнуте теме од значаја за остваривање мањинских права, попут функционисања мањинске самоуправе, сразмерне заступљености припадника мањина у јавним службама, образовању и питању билингвалне наставе, капацитетима појединих националних савета и политизацији њиховог рада. У разговору су поменути и притисци којима су у последње време изложени чланови Националног савета словачке националне мањине, а саговорника покрајинске омбудсманке и заменице за заштиту права националних мањина интересовао је и став Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана према Нацрту акционог плана  за остваривање права националних мањина.

У Војводини је током прошле године полиција интервенисала у више од седам хиљада случајева насиља у породици у којима су најчешће жртве биле жене, а починиоци њихови садашњи или бивши партнери. Нажалост, и ове године у породичном насиљу убијено је више десетина жена.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман већ годинама упозорава на то да институције осим физичког не препознају друге облике насиља у довољној мери. Из године у годину се повећава број регистрованих случајева насиља, али полиција, која чешће него раније подноси кривичне пријаве, још увек највише користи меру упозорења. Тако се завршило чак 80 одсто интервенција у седам полицијских управа у АП Војводини.Органи старатељства су прошле године само у осам одсто случајева поднели тужбе у грађанскоправним поступцима, а тужилаштва у мање од два одсто случајева. Сама изјава или пријава жртве насиља не вреднује се довољно озбиљно, уколико сам насилник/ца не потврди наводе жртве, тако да полиција тражи чврсте доказе за постојање насиља да би га пријавила, иако је за пријаву довољно и сазнање о постојању насиља, а не утврђено насиље. Ипак, има и напретка. Тужилаштва користе налаз и мишљење центра за социјални рад као доказно средство и судови то прихватају. Међутим, примена заштитних мера је недовољна, а о чему сведоче подаци према којима су судови на територији Војводине прошле године изрекли само 156 мера заштите, од којих 39 одсто чини забрана даљег узнемиравања члана породице, 28 одсто су мере забране приближавања на одређеној удаљености, а 25 одсто мере забране приступа у простор око места становања или места рада члана породице. Није издат ниједан налог за усељење, а за исељење је издато само 13 налога.

Полазећи од тога да је насиље над женама кршење људских права, Покрајински заштитник грађана - омбудсман упозорава, пре свега одговорне у институцијама, да због насиља у породици, осим жена, трпе и старији чланови породице, али првенствено деца која су често сведоци, али и жртве насиља у породици. Иако институције имају обавезу да предузимају све законом предвиђене мере да их заштите, у праксисе насиље често толерише, а што доприноси томе да се жртве осећају усамљено и беспомоћно. Игнорисањем и толерисањем, као и благом казненом политиком према починиоцима насиља над женама и у породици шаље се порука да је оно легитимно и прихватљиво.

Држава и њени органи имају одговорност да различитим мерама сузбијају насиље над женама, а заштита права прописаних законом захтева обједињени међусекторски приступ. Због тога Покрајински заштитник грађана - омбудсман координира рад Мреже „Живот без насиља” и подстиче њен развој укључујући у њене активности институције које се баве овом проблематиком у Војводини, чиме доприноси јачању њихових капацитета за примену закона у овој области.

Поводом 25. новембра, Међународног дана борбе против насиља над женама и предстојећих „16 дана активизма против насиља према женама”, институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана припремила је публикацију Десет година мреже „Живот без насиља“ – на путу ка ефикасном, повезаном и усклађеном деловању институција у случајевима насиља у породици којом жели да представи начин деловања институција, али и подсети одговорне органе на обавезе и исходе који могу да уследе због њиховог неадекватног поступања.