Вести
Демографске пројекције Републичког завода за статистику указују на интензивирање процеса старења становништва у Републици Србији, као и на то да ће до 2030. године више од 21 посто њеног становништва бити старије од 65, а пет одсто старије од 80 година.
Значајна последица старења становништва у нашој земљи, али и у свету, јесте и промена породичне структуре. Старије особе у већини земаља у развоју још увек живе са својом децом, а са остарелим родитељима најчешће остаје бар једно њихово дете у одраслом добу. Са својом децом и унуцима у мање развијеним регионима света живи три четвртине старијих од 60 година, док у развијеним земљама то чини тек једна трећина. Старије особе пружају негу и подршку млађима, али се и ослањају на њихову помоћ, нарочито када су болесни или више не могу самостално да се старају о себи. Међутим, чак и када су старије особе примаоци помоћи, оне неретко помажу у бризи о унуцима и пословима у домаћинству.
Подаци Фонда Уједињених нација за становништво (УНФПА), међутим, указују на то да је у последњих неколико година удео старијих особа које живе саме у многим земљама порастао, нарочито у оним развијеним. Промене у породичној структури огледају се и у томе што се бракови склапају касније, разводи су учесталији, док је учешће жена у радној снази повећано. Последице ових трендова су то да су захтеви других чланова породице према старијим особама у њој повећани. Са друге стране, начин и темпо живота млађих чланова породице скраћују време које се посвећује нези старијих особа и бризи за њихову добробит уопште. Посебно угрожена категорија старијих особа у том смислу у нашој земљи су жене, будући да оне, према подацима Републичког завода за статистуку, чине 54 посто популације старијих од 60 година и 63 посто популације старијих од 80 година.
Услед попродужења животног века становништва током протеклих неколико деценија, намеће се и питање старења у контексту очувања здравља и квалитета живота у позним годинама. Старије особе најчешће обољевају од хроничних незаразних болести, попут болести срца и крвних судова, канцера и шећерне болести, најчешће у комбинацији са другим здравственим проблемима. Последња процена међународне организације „Ејџ интернешенал” (Age International) из 2015. године, која се односи на глобално оптерећење старијих особа болестима, указује на то да у последњих 20 година очекивнао трајање дела њиховог живота проведеног у здрављу расте спорије него укупно очекивано трајање живота. Упоређивањем података од пре две деценије са скорашњим подацима о броју година проведених у здрављу и без инвалидности, испоставило се да људи данашњице старији од 50 година током сваке године живота здрави и неоптерећени болешћу проведу девет и по месеци. Другим речима, то значи да су на месечном нивоу болесни у просеку и до пет дана.
Према подацима трећег националног истраживања здравља становништва спроведеног од стране Института за јавно здравље Србије, преко 40 посто старијег становништва у нашој земљи своје здравствено стање оцењује као лоше или врло лоше. Три четвртине старијег становништва изјавило је да има неку дуготрајну болест или здравствени проблем. Озбиљне тешкоће у обављању свакодневних кућних активности има преко једна трећина њих, док преко једне десетине има проблема у обављању активности личне неге. Уз то, са старењем се повећава ризик од физичке и сензорне инвалидности, попут оштећења слуха и вида, као и од поремећаја менталног здравља. Подаци последњег пописа становништва у Републици Србији показују да старији од 65 година чине преко једне четвртине укупног становништва и преко 60 посто популације особа са инвалидитетом.
Деменција, чија се могућност наступања повећава са продужењем људског века, глобално представља све већи социјални, здравствени и економски изазов. Дементне особе нејчешће су у потпуности зависне од туђе неге. Према проценама међународне организације „Алцхајмер дизиз интернешенал” (Alzheimer Disease International) из 2015. године, свака девета особа у свету старија од 65 година има дијагностиковану Алцхајмерову болест, док је у узрасту од преко 85 година има свака четврта. Удружење грађана „Алцхајмер” процењује да је од ове болести у Србији оболело 13 посто укупне популације особа старијих од 65 година. Упркос томе, у нашој земљи и даље не постоји регистар оболелих од ове болести, док тек четири посто особа код којих је она дијагностификована прима адекватну терапију.
Напослетку, процене УНФПА указују на то да ће старење становништва бити најистакнутији демографски тренд у 21. веку. Све земље света мораће стога свој стратешки приступ прописима, економији, социјалној и политици уопште да размотре са становишта бриге о старијим особама, укључујући и то како им обезбедити квалитетну негу, сигуран приход и приступ добрима, флексибилније запошљавање у старијем добу и њихово веће укључивање у све сфере друштвеног живота. На потребу да се више пажње посвети остваривању права ове нарочито рањиве друштвене групе већ годинама уназад указује и искуство Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у раду по притужбама грађана, као и редовне посете институције установама социјалне заштите које пружају услуге старијим особама. Највећи изазов и даље остаје питање како ове, једнако као и услуге система здравствене заштите намењене старијим особама, учинити доступнијим и квалитетнијим на рентабилан, ефикасан и одржив начин. Притом је питању старијих особа потребно приступити са аспекта људских права, имајући у виду да је ова популација, супротно увреженом мишљењу, врло шаролика и да због свог животног искуства и знања представља значајан потенцијал друштвеног развоја.
Србију, као ни остале земље које су географски позициониране дуж балканске руте, није мимоишао велики мигрантски талас, који је од Блиског истока кренуо ка западној Европи и отворио притом читав низ питања – моралних, политичких, економских, културних, правних, здравствених, хуманитарних, безбедносних.
На нека од ових питања покушали су да одговоре учесници међународне конференције коју су, крајем априла, на Палићу организовали Покрајински заштитник грађана – омбудсман и Институт за међународну политику и привреду из Београда, уз подршку фондације Ханс Зајдел у Србији и Црној Гори.
У зборнику, који је прошле недеље изашао из штампе, радови учесника конференције су подељени у шест тематских области: Узроци мигрантске кризе, Правни оквири за решење кризе, Друштвене и економске последице мигрантске кризе, Од немила и недрага – статус или безбедност, Медији и мигрантска криза, те Одговори на „сеобу народа” у Европу.
Зборник су уредили др Слободан Јанковић, проф. др Зоран Павловић и Драгана Дабић.
У јавном мнењу мигрантска криза се најчешће своди на безбедносни проблем. Та поједностављена и у доброј мери икривљена перцепција последица је лоших економских прилика, недовољне обавештености, предрасуда, несигурности, страха и других фактора. Посебна вредност зборника је у томе што читаоцу нуди обухватнији увид у комплексну природу мигрантског проблема.
Имајући у виду и искуство Западног Балкана из последње деценије XX века, зборник провоцира мисао да би свако од нас, у датом тренутку, могао постати мигрант. Подсећање на ту могућност требало би да допринесе већој емпатији према људима који су спас од несреће потражили далеко од свог дома.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман је у петак, 15. септембра одржао састанак Координационог тима мреже „Живот без насиља” АП Војводине. Координациони тим окупља покрајинске институције и води рачуна о сарадњи и развоју мреже за превенцију насиља у породици. Осим што разматра различите аспекте ангажовања институција у вези са превенцијом и сузбијањем насиља у породици, овај тим сваке године учествује и у светској кампањи „16 дана активизма против насиља над женама”.
Састанку су, поред проф. др Зорана Павловића, покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, заменице за равноправност полова Снежане Кнежевић и саветница у институцији, присуствовали ипроф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност и помоћница Нела Милишић, покрајинска секретарка за финансије Смиљка Јовановић и њена заменица Жељка Милошевић, Татијана Грнчарски, директорка Покрајинског завода за социјалну заштиту са сарадницом Марином Вукотић, Светлана Селаковић, помоћница покрајинског секретара за демографију и равноправност полова, као и саветнице у области социјалне заштите Весна Влаисављевић и Соња Михајловић. Представнице Женске парламентарне мреже Скупштине Аутономне покрајине Војводине Стојанка Лекић, Маја Седларевић, Ленка Ердељ и Миа Страјин такође су присуствоале састанку, као и председница скупштинског Одбора за равноправност полова Ана Томанова Маканова, саветница у Покрајинском секретаријату за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице Биљана Станковић и сарадница у Заводу за равноправност полова Катарина Крајновић.
Састанак је био посвећен планираним активностима институција у вези са заштитом од насиља у породици, проблемима који постоје у појединим системима и идејама за наставак сарадње. Договорено је да ће Покрајински заштитник грађана - омбудсман организовати састанак са покрајинским родним механизмима како би се разговарало о њиховом положају и могућностима напретка. Посебан скуп биће посвећен и поступању центара за социјални рад у случајевима породичног и родно заснованог насиља и положају запослених у систему социјалне заштите. Имајући у виду да је једна од активности Координационог тима усаглашавање активности свих институција у оквиру светске кампање „16 дана активизма против насиља над женама”, наредни састанак овим поводом биће организован половином октобра, када ће бити договорене конкретне активности и њихов распоред током кампање.
Институцију Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана данас је посетио његова екселенција амбасадор Сем Фабрици, нови шеф Делегације Европске уније у Републици Србији. Састанак је уприличен у оквиру прве посете амбасадора Фабриција Новом Саду од његовог ступања на ову дужност, током које је посетио и друге покрајинске и градске институције.
Проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана - омбудсман упознао је амбасадора Фабриција са историјатом и редовним активностима институције на чијем је челу и изнео своју оцену општег стања људских права у Аутономној покрајини Војводини. Посебна тема биле су досадашње активности и мере које је институција Покрајинског омбудсмана, која ове године обележава 15 година од оснивања, предузела у области заштите мањинских права и слобода.
На састанку је указано на планове Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, пре свега у виду ангажовања на унапређењу доступности бесплатне правне помоћи припадницама и припадницима најрањивијих друштвених група, једном од уставом зајемчених права на чију неједнаку могућност остваривања у АП Војводини је ова институција већ указивала у својим истраживањима из 2011. и 2013. године. Закључено је да су планиране активности Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и у другим областима рада институције, попут заштите мањинских права, једнако у складу са циљевима зацртаним у претприступним преговарачким поглављима 23 и 24 у оквиру процеса интеграција Републике Србије у ЕУ, што ову институцију чини важним и природним партнером на том путу.
Представници Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана учествовали су на представљању Посебног извештаја Заштитника грађана о саветима за међунационалне односе, које је одржано 8. септембра 2017. године у Палати Србија у Београду.