Please select your page

Međunarodni dan migranata

Međunarodni dan migranataU decembru 1990. godine, Generalna skupština UN usvojila je Međunarodnu konvenciju o zaštiti prava migranata i članova njihovih porodica, da bi deset godina kasnije 18. decembar bio proglašen Međunarodnim danom migranata.

Danas se o migracijama govori na raznim stranama i često u povišenom tonu. Migracije, međutim, nisu nikakva novost, jer ljudi od davnina migriraju u potrazi na novim šansama i boljim životom. Pored želje za boljim životom, na migraciona kretanja danas utiču klimatske promene i nestabilnost u pojedinim delovima sveta.

Srbija je jedna od tačaka na migracionoj ruti. Za najveći broj migranata iz Avganistana, Pakistana, Irana i drugih zemalja Srbija je samo tranzitna stanica na putu ka zemljama u EU, veoma retko je njihova krajnja destinacija. No, pored „spoljašnjih“ migracija, Srbija se iz godine u godinu suočava, kako sa „unutrašnjim“ migracijama, tako i sa emigracionim kretanjima, jer mladi i obrazovani ljudi, pre svega, napuštaju zemlju u nameri da svoju karijeru i budućnost grade na nekom drugom mestu.

Izrazitija migraciona kretanja preko Srbije traju od 2015. godine i karakterišu ih masovnost i kratak boravak migranata na teritoriji naše države.  Za razliku od nekih država u susedstvu, Srbija je pokazala da poštuje evropske standarde  i pruža organizovanu pomoć migrantima dok se nalaze na njenoj teritoriji, kako u pogledu smeštaja i ishrane u prihvatnim centrima, tako i pogledu zdravstvenih usluga. Posebna pažnja je posvećena deci migranata i deci bez roditeljske pratnje kojima je, za vreme boravka u Srbiji, organizovano školovanje.

Unutrašnje migracije prisutne su već decenijama, sporijeg su intenziteta i ne suočavaju društvo sa naglim promenama. Pošto je reč o inertnim i dugotrajnim procesima koji, jednom ustanovljeni, teško menjaju pravac i njihove posledice su veoma složene i dalekosežne. Pojedine sredine se demografski prazne, stanovništvo stari, lokalne zajednice ekonomski nazaduju i kulturno siromaše, a pojavljuju se i problemi regionalnih dispariteta.

Mogućnosti Srbije da utiče na migraciona kretanja su veće kada je reč o „unutrašnjim“ migracijama, nego kada su u pitanju migracije koje su podstaknute ratovima u drugim delovima sveta.  U slučaju ovih drugih migracija, Srbija se pokazala kao pouzdan faktor i kooperativan saradnik evropskih partnera. Unutrašnje migracije zahtevaju diferenciranu politiku koja, po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, mora biti fokusirana na dva cilja: prvi je sprečiti odlazak (mladih) ljudi iz zemlje, a drugi vratiti one koji već otišli.

Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman posvećuje pažnju zaštiti ljudskih prava migranata koji se nalaze na teritoriji AP Vojvodine. Obilazeći prihvatne centre, Pokrajinski ombudsman ostvaruje uvid u ostvarivanje prava migranata, dok posetama školama ombudsman stiče saznanja o položaju dece migranata i stepenu ostvarivanja njihovih prava, o čemu redovno obaveštava javnost. 

Pored toga, saradnjom sa prominentnim institucijama, organizovanjem konferencija i naročito svojom izdavačkom delatnošću, Pokrajinski ombudsman donosiocima odluka, stručnoj i građanskoj javnosti ukazuje na svu važnost zaštite ljudskih prava migranata.

Kao institucija zadužena za zaštitu ljudskih prava, Pokrajinski ombudsman će se i dalje uporno zalagati da se prava migranata efikasno štite, a postojeći institucionalni okvir za praćenje i upravljanje migracijama kontinuirano unapređuje. U tom pogledu, Pokrajinski ombudsman apeluje da se ojačaju kapaciteti institucija koje se na pokrajinskom i lokalnom nivou svakodnevno susreću sa različitim kategorijama migranata.

Poslednja saopštenja


Brzi linkovi


Najčitanije vesti


Medijski kutak