Belo Blato i Jankov Most: Raznolikost kultura, jednoobraznost siromaštva

Peta i šesta ovogodišnja poseta institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana malim vojvođanskim mestima na teritoriji jedinica lokalne samouprave u kojima nema lokalnog zaštitnika građana bile su u Banatu. Zamenice pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za zaštitu pava nacionalnih manjina i prava deteta, Eva Vukašinović i Marija Kordić, su tom prilikom razgovarale sa desetak građanki i građana, kao i sa direktorom škole u Belom Blatu i učiteljicom u Jankovom Mostu.

„Ako se izuzmu socijalni i ekonomski problemi i siromaštvo, koje je isto za sve, selo je dosta aktivno i ima dosta organizacija u njemu,” započeo je svoj osvrt na stanje u Belom Blatu predsednik Saveta Mesne zajednice Miroslav Markuš. „Sve se nekako smanjilo, usitnilo, pa su i ljudi počeli da se više okreću sebi i onome što misle da je samo njihovo. Na primer, nekada je u selu bio jedan KUD, zvao se 'Jedinstvo', koji je imao prihode iz budžeta i od građana, a sada ima tri KUD-a koji se snalaze kako znaju, svako iz svojih izvora.”

Jednako kao i u drugim mestima koje je institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana već posetila ove godine, život u mestima poput Belog Blata i Jankovog Mosta, po rečima Markuša i Viorela Besua, predsednika Saveta MZ Jankov Most, zahteva mnogo više angažovanja pojedinaca jer su resursi oskudni, a potrebe velike i raznolike. Međutim, usled sve intenzivnijeg iseljavanja stanovništva iz ovih mesta zbog potrage za novim i stabilnijim izvorima prihoda, oni  koji ostaju su sve inertniji i apatičniji, a sve je manje i pojedinaca koji su spremni da na sebe preuzmu odgovornost organizovanja života u ovim mestima, čije se blagostanje u najvećoj meri vezuje za poslovanje ribnjaka Ečka i parka prirode Carska Bara.

Na pitanje o etničkoj i verskoj šarolikosti, sagovornici su jedinstvenog stava da u osnovi bilo kakvih podela u ovim mestima leže siromaštvo i nemaština, a da se građani ponose time što govore po dva ili više jezika jer potiču iz ovih mesta. Po rečima Milana Nedeljkova, direktora O.Š. „Bratstvo jedinstvo” u Belom Blatu, višejezičnost i multikulturalnost su i dalje prepoznatnjive odlike ovog mesta u kom je ranije preko 400 stanovnika, od ukupno oko 1300, bilo zaposleno u ribnjaku u Ečkoj. Meštani su posebno ponosni na tzv. Bugarsku kuću u kojoj pripadnici ove nacionalne manjine, ali i svi drugi zainteresovani mogu da uče bugarski jezik i upoznaju kulturu ovog naroda.

Lija Petri, učiteljica u Jankovom Mostu, skeptična je po pitanju budućnosti nastave na rumunskom jeziku, odnosno brojnosti dece u ovim razredima.

„Starija deca od lokalne samouprave dobiju mesečnu kartu da putuju u grad u školu. To je lepo jer su jako siromašni. Sa druge strane, možda bi u suprotnom više njih išlo u školu u selu. Roditelji ne podstiču decu da fakultativno idu na rumunski, nego ih radije daju na informatiku, jer ne razumeju zašto je za decu korisno da kao mala dobro nauče još jedan jezik,” sa neodobravanjem zaključuje Petri.

Pritužbe građana u ovim mestima odnosile su se na rad poljočuvarske službe, a u vezi sa najezdom divljih životinja koje im uništavaju letinu i ugrožavaju bezbednost, kao i na nereagovanje komunalne policije na pritužbe zbog remećenja javnog reda i mira od strane ugostiteljskih objekata. Grupa građana žalila se i na postupak eksproprijacije zemljišta u svrhu izgradnje sistema odbrane od poplava 2006. godine i neisplaćivanje odštete. Međutim, rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu uredno stižu već gotovo 10 godina, uprkos tome što niti koriste ovo zemljište, niti su za njega dobili bilo kakvu kompenzaciju. Građanima čije pritužbe nisu u nadležnosti Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana zamenice su dale savet u vezi sa tim kako da postupe u vezi sa svojim problemom i kome da se obrate.„Starija deca od lokalne samouprave dobiju mesečnu kartu da putuju u grad u školu. To je lepo jer su jako siromašni. Sa druge strane, možda bi u suprotnom više njih išlo u školu u selu. Roditelji ne podstiču decu da fakultativno idu na rumunski, nego ih radije daju na informatiku, jer ne razumeju zašto je za decu korisno da kao mala dobro nauče još jedan jezik,” sa neodobravanjem zaključuje Petri.

Postupci u okviru nadležnosti i ovlašćenja institucije biće pokrenuti uvezi sa navodima i pritužbama građana u ovim i drugim mestima koja institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmanabude posetila. Sledeći prijem građana održaće se u utorak, 1. marta u Kucuri i Lovćencu.