Please select your page

Округли сто о унапређењу положаја жена на селу: Тежак положај пољопривредница

Сеоске жене широм света, па тако и у Србији имају важну улогу у развоју сеоских подручја, али су изложене различитим облицима дискриминације. Жене које живе на селу су врло разнородна друштвена група, али им је заједничко да ни у друштву, ни у локалној заједници нису у довољној мери препознате, а послови које свакодневно обављају су потцењени и непризнати. Жене које живе на селу изложене су појачаном ризику од сиромашења, имају мање изгледа да се запосле, а услуге здравствене и социјалне заштите су недовољно доступне. Уз скромне могућности за сопствено и образовање деце, постојећа инфраструктура у селима је лошија од оне у граду. Ова запажања само су груба слика ситуације на селу и положаја жена које тамо живе, изнешена на округлом столу Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана о унапређењу положаја жена ангажованих у области пољопривреде који је одржан у Новом Саду. У уводном обраћању заменица за равноправност полова Даница Тодоров је, између осталог указала на положај жена - пољопривредница, било да су власнице, односно носитељке пољопривредног газдинства, било да у њему раде као „помажући чланови домаћинства”. У поступању по притужбама грађанки и грађана уочено је неколико проблема, између осталог,  промене у вези са уписом газдинства у пољопривредни регистар које могу да произведу негативе ефекте у остваривању права пољопривредница. У посебно неповољном положају налазе се пољопривреднице - труднице и породиље због тога што не остварују право на новчану накнаду за време породиљског одсуства јер у правном систему нису препознате као запослене особе или предузетнице. Због тога се на њих не примењују прописи који се односе на остваривање права на финансијску подршку породици са децом, пре свега права на новчану накнаду за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета. Покрајински заштитник грађана - омбудсман сматра да је овакво решење неправично и да доводи у неравноправан положај жене са села које су носитељке пољопривредног газдинства, уједно и пореске обвезнице, или на њему раде као помажући чланови. Женама, односно породицама које имају децу потребна је подршка државе, имајући у виду економску цену родитељства и мере које се спроводе како би се подстицало рађање са једне стране, а са друге стране мере које се спроводе како би се оживело село и подстакао рурални развој.

Самостални стручни сарадник у Покрајинском секретаријату за здравство, социјалну политику и демографију и члан радне групе за измену Закона о финансијској подршци породици са децом Ђорђе Ракочевић обавестио је скуп да је секретаријат предложио увођење одредбе која би обезбедила изједначавање носитељки или чланица пољопривредног газдинства са осталим трудницама и породиљама у погледу остваривања права на накнаду зараде за време породиљског, односно одсуства ради неге детета.

Учеснице и учесници округлог стола нагласили су да је тема важна и да је потребно смањити раскорак између прописа и праксе у области родне равноправности, што би утицало и на побољшање положаја жена које су ангажоване у пољопривреди, али и жена које живе на селу, како младих тако и оних старијих, али и због тога да спровођење програма на покрајинском нивоу у области равноправности полова добије ширу подршку. Осим на нерегулисан статус помажућих чланова домаћинства међу којима жене чине изразиту већину, народна посланица Нада Лазић је упозорила на тежак положај надничара и надничарки који раде у пољопривреди за бедне наднице, непријављени, а тако и неплаћених доприноса за социјално и здравствено осигурање. Директорка Покрајинског завода за равноправност полова Весна Шијачки подсетила је на то да се положајем и активностима жена које живе на селу овај завод бави од 2007. године, као и да други покрајински органи, пре свега Покрајински секретаријат за привреду, запошљавање и равноправност полова спроводи различите програме како би подржао ову групу маргинализованих жена, између осталих и програм куповине куће на селу за брачне парове са децом који треба да допринесе оживљавању села.

У дискусији је указано на значај и улогу које имају жене на селу, као и на потребу мултисекторског приступа руралном развоју који подразумева очување и развој људских ресурса, инфраструктуре и заштите животне средине.

На округлом столу се окупило око 20 представница и представника надлежних покрајинских органа и организација, као и организација цивилног друштва, академске заједнице и медија, а говориле су професорка емерита Свенка Савић и проф. др Слободанка Марков из Центра за родне студије Универзитета у Новом Саду. Новинарка мр Сандра Иршевић представила је своје истраживање о положају жена на селу, а о искуствима у пружању подршке женама у сеоским срединама говорили су Радислав Јованов и мр Јелена Несторов Битај из Задружног савеза Војводине, као и Љупка Бојовић Цвејић из Гаранцијског Фонда АП Војводине.