Svakom građaninu Srbije Ustavom je zajemčeno pravo na pravnu pomoć. U stvarnosti, međutim, veliki broj građana nije u mogućnosti da ostvari ovo pravo, izjavila je danas Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka. Ona je, učestvujući u raspravi o pregovaračkim poglavljima iz ugla Vojvodine – raspravu je u Novom Sadu organizovao Centar za regionalizam - upozorila da se u 17 od ukupno 45 jedinica lokalne samoprave u Vojvodini građanima pravna pomoć ne pruža ni u kom obliku, a da je u samo šest jedinica lokalne samouprave organizovana posebna služba pravne pomoći. Građanima je, prema istraživanju Pokrajinskog ombudsmana, pravna pomoć najdostupnija u obliku pravnih saveta, zatim u pisanju podnesaka, dok je broj jedinica lokalne samouprave u kojima se vrši zastupanje građana zanemarljiv. 
Tokom proteklih godina Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović” u Vršcu učinila je vidne pomake ka smanjenju stigmatizacije osoba obolelih od psihijatrijskih bolesti i osoba sa mentalnim smetnjama. To je zaključak posete ovoj bolnici u okviru aktivnosti Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana kojima se u zdravstvenim i socijalnim ustanovama tzv. zatvorenog tipa proverava stepen primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku u delu koji se odnosi na lišenje poslovne sposobnosti. Zamenik pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Stevan Arambašić je o ovom pitanju, kao i o uslovima pod kojima bolnica funkcioniše, razgovarao sa direktorkom dr Tatjanom Voskresenski.
Na lečenju u ovoj bolnici trenutno se nalaze 764 osobe, uključujući i lica kojima je sudskom presudom izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, a koja se nalaze u posebnom odeljenju. Značajan broj osoba na lečenju u ovoj bolnici u potpunosti je lišen poslovne sposobnosti, dok je izvesnom broju njih ona delimično vraćena. Neuropsihijatrijski tim bolnice je od stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku veštačio u postupcima preispitivanja poslovne sposobnosti oko 200 lica. Zaposleni u ovoj ustanovi poštuju odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i redovno izveštavaju sudove o zdravstvenom stanju lica na izdržavanju obavezne mere lečenja u zdravstvnoj ustanovi. U značajnom broju slučajeva veštaci su predložili da se ova mera preinači u meru lečenja na slobodi, ali sudovi veoma retko uvažavaju ovakve predloge stručnih timova bolnice.
Uvidom u dokumentaciju, kao i razgovorom sa osobljem i osobama na lečenju, utvrđeno je da su sve pacijentkinje i pacijenti u upoznati sa svojim pravima i postupkom lečenja, uz potpuno poštovanje njihove ličnosti i dostojanstva. Prinudna hospitalizacija i sputavanje osoba u agitiranom stanju sprovodi se u sklasu sa Zakonom o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama i Pravilnikom o bližim uslovima za primenu fizičkog sputavanja i izolacije lica sa mentalnim smetnjama koja se nalaze na lečenju u psihijatrijskim ustanovama. Tokom posete u bolnici je bila samo jedna osoba koja je zbog svog trenutnog stanja izuzetne uznemirenosti bila privremeno fiksirana. Postupak fiksacije sproveden je uz dosledno poštovanje svih prodecura i propisa, kao i prava koja su osobama koje borave u ovim ustanovama zagarantovana.
Prostorije bolnice koriste se i za potrebe policijskog zadržavanja osoba privedenih zbog vožnje u alkoholisanom stanju, a zbog toga što policijska stanica u Vršcu nema adekvatnu prostoriju za njihovo zadržavanje. Ova okolnost predstavlja dodatno opterećenje u radu bolnice, te će stoga Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije biti preporučeno da za potrebe zadržavanja alkoholisanih lica po osnovu Zakona o bezbednosti u saobraćaju osposobi jedni prostoriju u policijskoj stanici u Vršcu.
Dvodnevni seminar pod nazivom „Rodna ravnopravnost i vanredne situacije – uloga i učešće žena i ženskih organizacija” održan je 30. septembra i 1. oktobra na Andrevlju za predstavnice ženskih organizacija iz Subotice, Pančeva, Sremske Mitrovice, Kule, Sečnja i Alibunara u okviru projekta Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana koji podržava Agencija Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena i rodnu ravnopravnost.
Posebna pažnja posvećena je ulozi žena i uključivanju rodne perspektive u oblast vanrednih situacija i održivog razvoja sa ciljem povećanja znanja i kapaciteta aktivistkinja u lokalnim samoupravama za uključivanje rodne perspektive u dokumenta i programe koji se odnose na vanredne situacije.
Na seminaru je govorila predstavnica Sektora za vanredne situacije u Ministarstvu unutrašnjih poslova Marina Kopanja o ulozi jedinica lokalne samouprave u ovoj oblasti i ukazala na važnost procene ugroženosti od prirodnih nepogoda u svakoj lokalnoj samoupravi, kao i o ulozi žena u proceni rizika od vanrednih situaciji, reagovanju na njih i u prevenciji. U razgovoru sa učesnicama seminara naglasila je važnost edukacije lica koja su zadužena za vanredne situacije, ali i stanovništva, odnosno važnost promene svesti najšireg stanovništva, te da će u tim procesima pažnja biti usmerena i na rodnu ravnopravnost.
Polaznice seminara su učestvovale u radionicama o rodnoj ravnopravnosti, pokazateljima rodne ravnopravnosti, o položaju žena i muškaraca u Srbiji i participativnoj proceni rizika. Radionice su bile posvećene vanrednim situacijama – rizicima, ulozi građana i građanki u vanrednim situacijama, a posebno ulozi ženskih organizacija. Dve radionice su se odnosile na upravljanje vanrednim situacijama u okviru lokalnih planova uz unošenje rodne perspektive, kao i učešću u proceni rizika kao jednog od načina za rodno osetljive lokalne planove za vanredne situacije. Učesnice su navele da seminar doprinosi njihovom ličnom i profesionalnom razvoju i unapređenju znanja i veština, kao i da očekuju dalju podršku kako bi razumevanje uvođenja rodne perspektive u sektor vanrednih situacija i upravljanja rizicima podigle na viši nivo.
Pokrajinski ombudsman će sa lokalnim partnerima koji su uključeni u projekat „Rodna ravnopravnost i vanredne situacije” napraviti model plana reagovanja i upravljanja vanrednim situacijama koji će uključiti rodnu perspektivu.
U svetlu primene Zakona o izmenama i dopuna Zakona o vanparničnom postupku, zamenik pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Stevan Arambašić posetio je Dom za duševno obolela lica „1. oktobar” u Starom Lecu. Posebna tema sastanka direktorkom Doma dr Mirjanom Vuković bila je primena odredbi ovog Zakona koje se odnose na postupak lišenja, odnosno delimičnog vraćanja poslovne sposobnosti.
Lišenje poslovne sposobnosti je veoma kontroverzno pitanje sa aspekta ljudskih prava. Budući da ovaj postupak osobu kojoj je poslovna sposobnost oduzeta lišava mogućnosti da samostalno i u svoje ime odlučuje o svojim pravima, u stručnim krugovima se lišenje poslovne sposobnosti figurativno naziva i „građanskom smrću”.
Ukupnan broj osoba lišenih poslovne sposobnosti u Domu u Starom Lecu je 427, što čini gotovo 80 odsto od ukupno 534 korisnice i korisnika. Postupak ponovnog proveravanja poslovne sposobnosti pokrenut je u slučaju 20 korisnika, a u slučaju tri osobe ovaj postupak je okončan u njihovu korist, odnosno tako da im je delimično vraćena poslovna sposobnost. Iako je ovo značajan broj, važno je ovaj postupak pokrenuti u slučaju svih ostalih korisnika i korisnica, što je ujedno i zakonska obaveza suda koji ih je lišio poslovne sposobnosti.
Obilazak objekata i razgovori sa korisnicama i korisnicima potvrdili su da se u ovom Domu izuzetna pažnja poklanja njihovom tretmanu, koji je u najvećoj mogućoj meri prilagođen njihovim individualnim potrebama. Procedure u vezi sa lečenjem i sputavanjem korisnika i korisnica se u potpunosti poštuju, dok je mehanizam putem kog se primaju njihove žalbe i pritužbe neposredan i u potpunosti transparentan.
Jedan od problema sa kojima se u Domu susreću je prenaseljenost stacionara, odnosno objekta u kom su smeštene nepokretne i teško pokretne osobe. Činjenica da je Dom registrovan kao ustanova socijalne zaštite znatno usložnjava ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu korisnika i korisnica, koje je izuzetno važno, čak prioritetno imajući u vidu njihov zdravstveni profil. Zbog toga je neophodno da se ovaj Dom ili registruje kao socijalno-zdravstvena ustanova, ili da se u okviru njega uspostavi posebna socijalno-zdravstvena organizaciona jedinica. Time bi se zdravstvene radnice i radnici Doma znatno rasteretili od administrativnih poslova i imali više vremena za pružanje kvalitetnijih zdravstvenih usluga korisnicama i korisnicima Doma.
Povodom obeležavanja Evropskog dana jezika, u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine danas je održana stručna konferencija o rodno osetljivom jeziku i upotrebi maternjih jezika na teritoriji AP Vojvodine.Obeležiti Evropski dan jezika znači pokazati jezičke razlike i afirmisati potrebu komunikacije sa drugima radi uklanjanja jezičkih i kutlurnih barijera, rečeno je u uvodnom delu skupa.
Konferencijom je predsedavala mr Maja Sedlarević, pokrajinska poslanica i doktorantkinja Centra za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu.Ona je u uvodnom izlaganju kazala da se ne može zamisliti bolje mesto za održavanje pomenutog skupa imajući u vidu da je Skupština AP Vojvodine sa šest jezika u službenoj upotrebi, najmnogojezičniji parlament posle Evropskog parlamenta.Sedlarevićeva je ocenila da je potrebno obezbediti veću zastupljenost kako maternjih jezika, tako i rodno senzitivnog jezika. Ona je dodala da treba podići svest ljudi o ovom problemu i sveobuhvatno i zajednički raditi na otklanjanju postojećih prepreka.
Prof. emerita dr Svenka Savić, kao psiholingvistkinja smatra da treba imati u vidu da je korišćenje maternjeg i rodno osetljivog jezika odraz identiteta, kao jedne više, pa i ideološke komponente.
Nako što su doktorandkinje Centra za rodne studije UNS - Ana Klem Aksentijević, Karolina Lendak-Kabok i Smiljana Milinkov - predstavilerezultate svojih istraživanja sprovedenih na osnovu izjava i stavova žena, pripadnica različitih nacionalnih zajednica čiji je jezik u službenoj upotrebi u Vojvodini, usledila je zaključna diskusija kojom je moderirala zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov. Zamenica Todorov tom prilikom je, između ostalog govorila oiskustvima institucije u vezi sa primenom rodno osetljivog jezika u javnoj i službenoj komunikaciji. Polazeći od stava da odgovorna upotreba jezika u javnoj komunikaciji počiva na ravnopravnom tretmanu različitih društvenih aktera, podrazumeva ne samo ukidanje izraza kojima se neko može direktno diskriminisati, nego i moguću diskriminatorsku jezičku praksu koja počiva na strategiji isključivanja, nevidljivosti i zahtevu za doslednim korišćenjem ženskih likova u označavanju zanimanja i zvanja žena Pokrajinski ombudsman je organizovao edukativne aktivnosti za pokrajinske službenike i uputio preporuku o rodno osetljivoj upotrebi jezika u pokrajinskim propisima koja je primenjena u Pokrajinskim skupštinskim odlukama o pokrajinskoj vladi, pokrajinskim službenicima, tako da sada možemo govoriti o praksi koja se ispoljava u svakodnevnom korišćenju rodno osetljivog jezika u organima uprave.
Jedan od zaključaka konferencije jeda treba nastojati da se na Novosadskom univerzitetu stvore veće mogućnosti za korišćenje i izučavanje maternjih jezika studenata i studentkinja, kao i da se u većoj meri poštuju preporuke koje se odnose na upotrebu rodno osetljivog jezika. Takođe, ukazano je i na potrebu prilagođavanja udžbenika u cilju prevazilaženja jezičkih barijera, koje su prema podacima iz istraživanja uzrok tome da se jedan deo studenata i strudentkinja iz različitih nacionalnih zajednica odlučuje da školovanje nastavi u državama maticama.
Evropski dan jezika obeležava se 26. septembra, a ustanovljen je 2001. godine, odlukom Saveta Evrope i uz pokroviteljstvo Evropske unije, a u uverenju da je višejezičnost na starom kontinentu dragocena realnost koju treba sačuvati, vrednovati i negovati u budućnosti.
