Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman bio je gost na svečanosti obeležavanja 70 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je održana u Gimnaziji u Bečeju, u saradnji sa Kancelarijom za mlade opštine Bečej.

Kako je opšte shvatanje ljudskih prava i sloboda od najveće važnosti za puno ostvarenje obaveze države da obezbedi njihovo poštovanje i primenu, nastupima učenica i učenika u svečanom programu prikazano je da priznavanje urođenog dostojanstva i jednakih i neotuđivih prava svih članova ljudske porodice uistinu predstavljaju temelj slobode, pravde i mira u svetu, kao što se i navodi u uvodu ovog najznačajnijeg međunarodnog dokumenta o ljudskim pravima.

U svom obraćanju zamenik pokrajinskog ombudsmana Milan Dakić ukazao je da Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima predstavlja zajednički civilizacijski standard na osnovu kojeg svako treba da kroz učenje i vaspitavanje doprinosi poštovanju ljudskih prava i sloboda. Zato je prisutnim učenicima posebno ukazao da je preduslov za ostvarivanje drugih ljudskih prava prethodno omogućavanje prava na obrazovanje, kao glavnog oruđa u ostvarivanju ciljeva ljudskog društva. Izrazivši uverenje da iskreni osećaj humanosti, empatije i solidarnosti, kao najvećih ljudskih vrlina, kod dece i mladih doprinosi da pre svih prepoznaju da je za istinsko ostvarenje i zaštitu zajemčenih ljudskih prava neophodno da ljudska bića jedna prema drugima postupaju u duhu bratstva, poželeo im je sreću na daljem putu usvajanja znanja i otkrivanja sveta, te da moć koju će tako steći uvek koriste da čine dobro drugima.

Položaju žena sa invaliditetom se nije posvećivalo mnogo pažnje, iako se one suočavaju sa brojnim problemima u ostvarivanju svojih prava. Izložene su diskriminaciji i nevidljive su u javnom životu, susreću se sa preprekama u obrazovanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti. Siromašnije su i češće nezaposlene od muškaraca sa invaliditetom. Česta su žrtva nasilja, a kao senka ih prate i predrasude u vezi sa njihovim rodnim ulogama, posebno u vezi sa bračnim i porodičnim odnosima i roditeljstvom – istaknuto je na današnjoj konferenciji za medije na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja „Reproduktivno zdravlje žena sa invaliditetom u AP Vojvodini“, koje je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman realizovao u saradnji i uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

Pozdravljajući prisutne, prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, je istakao da je tema reproduktivnog zdravlja žena sa invaliditetom sve prisutnija u javnosti, što je posledica, kako je naveo, sve otvorenijeg rada nadležnih institucija. „Ima pomaka u normativnoj sferi, a pomake očekujemo i u stvarnosti. Ovo istraživanje je i realizovano zato da bi se u stvarnosti ti pomaci i ostvarili, a u sferi javne zdravstene politike realizovala sva prava žena sa invaliditetom, naglasio je prof. Pavlović.

Istraživanjem su obuhvaćeni domovi zdravlja, opšte bolnice, rezidencijalne ustanove, Institut za javno zdravlje Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, a dobijeni rezultati nalažu promptno delovanje nadležnih institucija, jer su problemi sa kojima se suočavaju žene sa invaliditetom brojni.

Na ostvarivanja njihovih prava utiču, pre svega, brojne predrasude i stereotipi, posebno one koje se odnose na njihovu seksualnost i mogućnosti rađanja dece. Pristupačnost zdravstvenih objekata je problematična. Informacije od značaja za reproduktivno zdravlje žena sa invaliditetom su prisutne u većem broju domova zdravlja, ali ne i u odgovarajućem formatu (veći ispis, pojednostavljene verzije, itd). Poseban problem predstavlja zaštita prava na privatnost, jer žene sa invaliditetom u zdravstvene ustanove dolaze uz pomoć pratioca, koji stiče uvid u njihove privatne podatke. Pored toga, postoje i komunikacijske barijere, jer se medicinsko osoblje ne obraća neposredno ženi, nego njenom pratiocu. Prisutan je nedostatak protokola kojima bi se regulisao boravak personalnih asistenata u bolnici dok su žene sa invaliditetom na lečenju, kao i obuka lekara i medicinskog osoblja o pravima žena sa invaliditetom, a u vezi sa zaštitom njihovog reproduktivnog zdravlja.

Sistem, istaknuto je na konferenciji, ne prepoznaje u dovoljnoj meri žene sa invaliditetom, pa zato i nema podataka o pregledanim ženama, o broju žena koje posećuju ginekologe, o porođajima i drugim intervencijama.

Problemi koji su identifikovani istraživanjem umnogome određuju i način njihovog rešavanja. Zdravstveni sistem, rečeno je, mora omogućiti prepoznavanje žena sa invaliditetom, zdravstvene ustanove moraju biti pristupačne, odnosno moraju imati najmanje jedan toalet namenjen ženama sa invaliditetom, a lekarima i medicinskom osoblju potrebno je uvesti obavezu edukacije o stepenima, uzrocima i oblicima invaliditeta. Veoma je važna i saradnja sa ženskim organizacijama kako bi se uz njihovu pomoć podstakle žene da u većoj meri koriste preventivne preglede. Pored toga potrebno je na sistemski način omogućiti asistenciju ženama sa invaliditetom koje borave u bolnici, kao i tumače za znakovni jezik, kako bi se olakšalo ostvarivanje njihovih zajemčenih prava.

Konferencija nije slučajno organizovana na današnji dan, jer se treći decembar u svetu obeležava kao Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, a Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ovim je istraživanjem želeo da stekne što celovitiji uvid u stanje reproduktivnog zdravlja žena sa invaliditetom, da skrene pažnju stručne i građanske javnosti na položaj žena sa invaliditetom i probleme sa kojima se suočavaju.

Zahvaljujući se Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu što je organizovao konferenciju za medije i na taj način promovisao prava žena sa invaliditetom, Žozef Melot, zamenik šefa Misije OEBS-a u Srbiji, je istakao da OEBS sa ponosom podržava napore ombudsmana da istraži slučajeve višestruke diskriminacije i da unapredi mehanizme zaštite žena sa invaliditetom i njihovog pristupa odgovarajućim službama. Gospodin Melot je izrazio nadu da će istraživanje Pokrajinskog ombudsmana dovesti do poboljšanja usluga namenjenih ženama sa invaliditetom.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman učestvovao je u radu Regionalne konferencije „Nacionalne institucije za zaštitu ljudskih prava na Zapadnom Balkanu u zagovaranju ljudskih prava i zabrane diskriminacije“, koja je održana 29-30. novembra 2018. godine u Sarajevu, u organizaciji Saveta Evrope i Institucije ombudsmena za ljudska prava Bosne i Hercegovine.

Na ovom stručnom skupu, kroz pojedinačna izlaganja o iskustvima u svojoj svakodnevnoj praksi, diskusiju i razmenu mišljenja o aktuelnim, a često i istovetnim problemima u radu, predstavnici institucija za ljudska prava Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Slovenije, Makedonije i Turske, pokazale su da je izgradnja snažnije mreže ovakvih institucija u regionu još jedan značajan mehanizam koji osigurava poštovanje ljudskih prava. Pored ovoga, posebno je istaknuta važna uloga ovih institucija u promovisanju ljudskih prava i zabrane diskriminacije, čija efikasnost se naročito povećava kroz saradnju sa sredstvima javnog informisanja i organizacijama civilnog društva. Teme kojima su se učesnici konferencije tokom intenzivnog dvodnevnog rada bavili, odnosile su se i na uravnotežen pristup i ulogu institucija za zaštitu ljudskih prava u eliminisanju govora mržnje i promovisanju slobode govora, suzbijanju diskriminacije migranata i dobrobiti zagovaračkih inicijativa, a posebno je predstavljen materijal Saveta Evrope o metodama borbe protiv diskriminacije kao i glavni rezultati ovog projekta.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran S. Pavlović, dobitnik je nagrade za doprinos unapređenju prava žrtava za 2018. godinu, koju svake godine dodeljuje Viktimološko društvo Srbije.

Profesoru Pavloviću nagrada je dodeljena juče, nakon svečanog otvaranja konferencije koju, deveti put zaredom, Viktimološko društvo Srbije organizuje pod nazivom „Novi i stari oblici viktimizacije: Izazovi za viktimološku teoriju i praksu.

Na konferenciji prof. dr Zoran S. Pavlović je izlagao na temu „Nametanje vaspitanja silom”.

U radu konferencije učestvuje veliki broj domaćih i međunarodnih stručnjaka, koji se iz perspektive različitih disciplina, teorijski i praktično, bave pravima žrtava.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman danas je Kulturnom centru Novog Sada organizovao Stručni skup: „Zdravlje, samopoštovanje i dostojanstvo deteta – Podrška deci na bolničkom lečenju“. Skup je organizovan s ciljem da se ukaže na značaj celovitog pristupa pravima i razvoju deteta i da doprinos unapređenju prava deteta na uživanje najvišeg ostvarivog standarda zdravlja kako je to propisano Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta.

Prema rečima profesora dr. Zorana Pavlovića, pokrajinskog ombudsmana, na osnovu iskustva Pokrajinskog zaštinika građana u oblasti prava deteta na zdravstvenu zaštitu, deca na bolničkom lečenju prepoznata su kao posebno ranjiva grupa. „Boravak u bolnici za dete može biti zastrašujuće, traumatično iskustvo, jer deca nisu samo bolesna, ona su i odvojena od svojih porodica, prijatelja i poznatog okruženja. Stoga je, radi punog ostvarivanja prava deteta i poštovanja njegovog ličnog dostojanstva, i u uslovima bolničkog lečenja, neophodno obezbediti svaki vid podrške deci i članovima njihovih porodica, međusobnoj saradnji i komunikaciji zasnovanoj na empatiji, uzajamnom poštovanju i poverenju, pružanje mogućnosti za igru, rekreaciju, učenje i izražavanje mišljenja u skladu s godinama deteta i stanjem u kojem se ono nalazi.“

Zamenik Pokrajinskog ombudsmana za prava deteta Milan Dakić prezentovao je preliminarne rezultate istraživanja o obezbeđivanju pratnje deci na stacionarnom lečenju, ukazavši na to da se ovo pravo deteta različito ostvaruje u bolnicama u AP Vojvodini, kao i da je neujednačena praksa bolnica u pogledu obezbeđivanja mogućnosti da roditelji oba pola budu u pratnji detetu na bolničkom lečenju.

Da bi istakao značaj holističkog pristupa zaštiti, ostvarivanju i unapređenju prava deteta, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman okupio je na skupu stručnjake iz zdravstvenog, socijalnog i obrazovnog sistema koji su iz različitih uglova govorili o aktivnostima i podršci deci na bolničkom lečenju. Na Skupu su, uz pokrajinskog ombudsmana profesora Pavlovića i zamenika Pokrajinksog ombudsmana Milana Dakića, govorili predstavnici Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine - Dr Jovanka Kolarović, načelnica Odeljenja za hematologiju, Dr Tatjana Kisić, psihološkinja i Tatjana Manojlović, vaspitačica sa Odeljenja za dečju psihologiju, socijalnu, pedagošku i preventivnu delatnost, Mirjana Kojić Pilipović, socijalna radnica Centra za socijalni rad Grada Novog Sada, Zoran Aleksić, direktor OŠ "Dragan Hercog" Beograd, Neda Piljić - predstavnica roditelja dece obolele od raka.

Učesnici Skupa više puta u toku izlaganja naglašavali su značaj aktivnosti, rada i podrške koju zdravstvenim institucijama, zaposlenima, a pre svega deci na bolničkom lečenju i njihovim roditeljima, pruža Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR). Sa željom da poseban podstrek da onima koji kao pojedinci i grupe svojim nesebičnim i požrtvovanim altruističkim radom ostalima osvetljavaju pravac kojim se krećemo zajedno, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman dodelio je priznanje u vidu Povelje za unapređenje ljudskih prava upravo Udruženju NURDOR.

Joland Korora, predsednica Upravnog odbora Udruženja NURDOR zahvalila se Pokrajinskom ombudsmanu na podršci i prepoznavanju značaja rada udruženja. Kako je navela: "Od danas Ombudsman i Nurdor su tim koji čine mala grupa ljudi, ali koji će udruženim snagama činiti velike stvari“. Tom prilikom predsednica Udruženja dodelila je dr Jovanki Kolarović Povelju o pravima dece u bolnici za doprinos u radu sa decom koja su na bolničkom lečenju.

Pokrajinski ombudsman profesor Pavlović u zaključnim zapažanjima istakao je potrebu za pružanjem podrške i zaposlenima u zdravstvenoj zaštiti, kao i unapređenja položaja zaposlenih u socijalnoj zaštiti. Uz to, ukazao je na to da i deci koja pohađaju srednje škole mora biti obezbeđeno pravo na obrazovanje u okolnostima bolničkog lečenja, postavio je pitanje istinske podrške roditeljima i skrenuo pažnju na to da smo svi odgovorni za položaj i unapređenje prava deteta i da nije na organizacijama civilnog društva da rešavaju probleme, već da je neophodno da odgovorni organi i institucije kreiraju sistemska rešenja.