Vesti
Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, izvestila je u petak članove Udruženja lokalnih ombudsmana Srbije (ULOS) o radu okruglog stola na temu „Problemi u vršenju komunalnih usluga u jedinicama lokalne samouprave“, koji je u drugoj polovini novembra, uz podršku Misije OEBS u Srbiji, u Novom Sadu organizovao Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman. Pored nje, izveštaje su podneli i Zlatko Marosiuk i Vesna Gojković o učešću lokalnih zaštitnika građana u projektu „Ombudsman kao medijator“, i Marko Tomašević o delu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, koji se odnosi na odredbe kojima se reguliše položaj lokalnog zaštitnika građana.
Radna grupa za izradu nacrta prihvatila je predloge ULOS-a da se u članu 97 reči „zaštitnik građana“ zamene rečima „lokalni ombudsman“, a posle reči „do“ dodaju reči „nezavisno i samostalno“, tako da će, ukoliko republička vlada i poslanici u Narodnoj skupštini usvoje pomenute predloge, prvi stav člana 97 glasiti: „U jedinici lokalne samouprave može se ustanoviti lokalni ombudsman koji je ovlašćen da nezavisno i samostalno kontroliše poštovanje prava građana, utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprave i javnih službi, ako se radi o povredi propisa i opštih akata jedinice lokalne samouprave.”
Opširnije: Lokalni zaštitnici građana menjaju naziv?
Poštovanje prava osoba sa invaliditetom je od suštinskog značaja za poboljšanje njihovog položaja u društvu. Osobe sa invaliditetom su posebno osetljiva grupa i suočava se sa mnogobrojnim problemima u svakodnevnom životu, koje se ogledaju u fizičkim i socijalnim preprekama, kao što su predrasude u stavovima prema invalidnosti. Predrasude i stereotipi prema osobama sa invaliditetom dovode do diskriminacije, kojom su naročito pogođene žene sa invaliditetom, dvostruko marginalizovane zbog svog rodnog identiteta.
Glavni problemi osoba sa invaliditetom jesu neodgovarajući uslovi života, visoka stopa nezaposlenosti, siromaštvo, socijalna nevidljivost i izolacija, nepristupačnost, kako organa državne uprave, tako i kulturnih, zdravstvenih i institucija socijalne zaštite, javnog prevoza, informacija i informacionih tehnologijama.
Nasilje nad ženama i devojčicama predstavlja najčešći oblik kršenja ljudskih prava, na šta upozoravaju podaci o tome da je svaka treća žena u svetu, ali i u našoj zemlji prebijena, prisiljena na seksualni odnos, ili je doživela neki vid zlostavljanja, a nasilnik je najčešće muškarac iz bliskog okruženja. Policija primi više od 20 hiljada prijava, a centri za socijalni rad registruju više od 9 hiljada žrtava nasilja u porodici. Prema nepotpunim podacima Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, u Vojvodini je tokom prošle godine policija intervenisala u više od četiri hiljade slučajeva nasilja u porodici u kojima su najčešće žrtve bile žene, a počinioci njihovi sadašnji ili bivši partneri. Nažalost, i ove godine u porodičnom nasilju ubijeno je više desetina žena.
Povodom početka svetske kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama“ i Međunarodnog dana borbe protiv nasilja prema ženama – 25. novembra je u Skupštini AP Vojvodine održano jubilarno deseto godišnje okupljanje predstavnika i predstavnica institucija i ustanova članica mreže „Život bez nasilja“ kojom rukovodi institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, koja je i pokrenula njeno formiranje.
Tema ovogodišnje konferencije bila je umrežavanje kao mehanizam za uspešno rešavanje slučajeva nasilja u porodici. U svom uvodnom obraćanju pokrajinska ombudsmanka Aniko Muškinja Hajnrih istakla je da Pokrajinski ombudsman kroz svakodnevni rad upozorava da je nasilje u porodici najrasprotranjeniji vid kršenja ljudskih prava i da institucije imaju obavezu da preduzmaju sve zakonom predviđene mere kako bi žrtve nasilja i osobe koje su preživele nasilje bile zaštićene. Opšta rasprostranjenost ovog oblika nasilja čini ga globalnom pojavom koja zahteva sveobuhvatan pristup na lokalnom, na nacionalnom i na međunarodnom nivou. Smisao formiranja i rada mreže „Život bez nasilja“ je da pomogne dobrovoljno povezivanje svih institucija koje se susreću i prema zakonu su obavezne da rade na rešavanju slučajeva nasilja sa krajnjim ciljem da se poboljša pristup problemu nasilja u porodici, uspostavi partnerstvo i razmenjuju dobre prakse kako bi se poboljšao kvalitet usluga koje institucije daju građanima/građankama, rekla je, između ostalog Aniko Muškinja Hajnrih.
Opširnije: Obeležena decenija rada mreže "Život bez nasilja"
Povodom desetogodišnjice rada mreže „Život bez nasilja”, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman organizuje konferenciju za novinare u utorak, 25. novembra 2014. godine u Novom Sadu, u sali 2 Skupštine AP Vojvodine, sa početkom u 10 časova.
O osnivanju, ciljevima i rezultatima rada Mreže govoriće zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov. Predsednica odbora za ravnopravnost polova u Skupštini AP Vojvodine Stojanka Lekić govoriće o aktivnostima ovog tela tokom kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama“, a poslanica Maja Sedlarević o značaju mreže „Život bez nasilja” iz ugla društvene i individualne bezbednosti, dok će se pomoćnica u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Anita Beretić osvrnuti na Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u AP Vojvodini.
Opširnije: NAJAVA: Deset godina mreže „Život bez nasilja”
