Vesti
Devetog maja obeležavaju se Međunarodni dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope. Iako je Dan pobede važniji, Dan Evrope je prisutniji u medijskim napisima i retorici političara. To ne iznenađuje - ulazak Srbije u Evropsku uniju jedan je od ciljeva zvanične politike, a građani i građanke očekuju da će članstvo u Uniji doneti i veći stepen ostvarivanja, zaštite i unapređenja ljudskih prava, kako ličnih i kolektivnih u privatnoj sferi, tako i onih koja se ostvaruju institucionalnim putem
Pored toga, priča o Danu Evrope nosi manji rizik od priče o antifašizmu. Dan Evrope danas simboliše jedan uzlazni, razvojni put u novijoj istoriji država na evropskom kontinentu, kome je i antifašistički pokret značajno doprineo. Sa druge strane, antifašizam u današnjoj Evropi čini se aktuelniji nego ikad, protivno očekivanjima nakon „velikog sloma fašizma” po okončanju Drugog svetskog rata.
Simbolička važnost 9. maja, ne sme se umanjivati. Na Dan Evrope treba se prisećati Roberta Šumana i njegove vizije Evrope bez rata, sastanka u Milanu i odluke iz 1985. godine, kada je ovaj dan i ustanovljen, ali treba ga obeležavati i kao Dan pobede i podsećati na zlo fašizma. To podsećanje je produktivno, ono ima smisla ako vodi prepoznavanju fašizma u sadašnjosti, ako budi otpor svakoj njegovoj relativizaciji, ukoliko jača kritičku svest i spremnost da se stane na put svemu što unižava ljudsko dostojanstvo, ograničava slobode i negira ljudska prava.
Uostalom, nade antifašista da je moguć bolji i pravedniji svet moraju naći svoj izraz i u obeležavanju Dana Evrope u onoj meri u kojoj Evropa baštini velike ideale slobode, bratstva, jednakosti i pravde.
Odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz 1993. godine, treći maj je proglašen Svetskim danom slobode medija.
Kao institucija zadužena da štiti ljudska prava, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman je zainteresovan da se granice slobode medija u društvu šire i da se novinarima, uvek kada su izloženi pritiscima, pruži efikasna zaštita.
Štiteći novinare, štiti se i pravo građana na pravovremeno, pouzdano i objektivno informisanje. Bez takvog informisanja građani lako postaju žrtve manipulacije, a vlast, lišena kritike, klizi u autoritarizam.
Podsećajući da je pravo na slobodno informisanje pravo građana, a obaveza medija, Pokrajinski zaštitnik građana zahteva od vlade da stvori uslove kako bi novinari i mediji svoje obaveze prema građanima ispunjavali slobodno i bez straha.
U suprotnom, razne vrste pritisaka i zabrinjavajuće prisustvo cenzure i autocenzure – prema podacima iz UNS-ovog istraživanja 48 posto ispitanih novinara veruje da njihove kolege pribegavaju autocenzuri povremeno, a 29 posto u velikoj meri – u potpunosti će obesmisliti funkciju medija, a kritički govor o problemima društva će biti zamenjen neumerenim pohvalama vlasti.
U centru našeg delovanja je građanin. Nastojimo da pomognemo građanima, da ukažemo organima na propuste, da sprečimo i otklonimo posledice kršenja zakona. Zato je za naš rad karakteristično da se, u velikom broju slučajeva, problemi rešavaju već u toku postupka i bez upućivanja preporuka – izjavila je juče Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka, predstavljajući poslanicima skupštine Vojvodine godišnji izveštaj Pokrajinskog zaštitnika građana za 2014. godinu.
U svom veoma kratkom obraćanju poslanicima, pokrajinska ombudsmanka je istakla da nezadovoljni građani, obraćajući se ombudsmanu, retko kad navode organ koji je svojim postupanjem povredio njihova prava. Građani, po njenom mišljenju, nisu ni dužni da to znaju, jer je na ombudsmanu da proceni u radu kog organa je došlo do propusta i postupanja mimo zakona. Po njenom mišljenju, efikasniji rad zaštitnika građana mogao bi se postići novim zakonskim rešenjem kojim bi se mogućnost podnošenja pritužbe opredeljivala prema mestu prebivališta građana i sedištu organa, odnosno organizacione jedinice organa uprave.
U raspravi koja je usledila nakon uvodnog izlaganja, poslanici su iznosili posve divergentne ocene o izveštaju. Dok su jedni isticali da je godišnji izveštaj Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana dobar, jasan i detaljan, posebno ističući istraživanja i deo izveštaja koji se odnosi na nacionalne manjine, drugi nisu krili svoje zaprepašćenje i zgranutost, posebno konstatacijama iz uvodnog dela izveštaja, za koji je rečeno da je politizovan i da sadrži paušalne ocene i netačne konstatacije. Po njihovom sudu, pokrajinski ombudsman je izašao izvan okvira svojih nadležnosti i, umesto izveštaja, ponudio je čist politički pamflet.
Ovogodišnji izveštaj pokrajinskog ombudsmana napisan je na 137. stranica, a uvodni i najčešće spominjan deo u raspravi na svega četiri stranice. U tom, uvodnom delu se nalazi i konstatacija da na odnose u Vojvodini snažno utiču činioci i prilike izvan pokrajine. U slučaju skupštinske rasprave ta je konstatacija, imajući u vidu aktuelnu kampanju protiv republičkog zaštitnika građana, dobila svoju potvrdu. Na to je ukazala i pokrajinska ombudsmanka, kada je u svojoj završnoj reči rezignirano konstatovala da napadi na ombudsmane postaju moda.
„Velika ponuda jeftine radne snage na tržištu rada omogućuje poslodavcima da, ignorišući zakonske obaveze, krše prava zaposlenih. S druge strane, inspekcije ignorišu prijave građana i izbegavaju da sprovode kontrole,” stoji u uvodu Izveštaja Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za 2014. godinu.
Gotovo deset odsto pritužbi građanki i građana ovoj instituciji tokom 2014. godine odnosilo se na kršenje, odnosno nemogućnost ostvarivanja prava po osnovu radnog odnosa. U oblasti ravnopravnosti polova udeo ovakvih pritužbi je preko jedne petine, odnosno 22,22 odsto, a sa pritužbama na mobing ovaj procenat prelazi jednu četvrtinu pritužbi u ovoj oblasti. Uz određene starosne grupe stanovništva, naročito mlade i osobe kojima je ostalo još nekoliko godina do sticanja uslova za penziju, trudnice i porodilje spadaju među one kojima se najčešće krše prava po osnovu radnog odnosa.
Zbog ekonomske krize i velike ponude radne snage, veliki broj građana pristaje na nepovoljne uslove zapošljavanja i rada. Pritužbe građana se najčešće odnose na to da poslodavci prilikom zapošljavanja postavljaju uslove koji nisu u skladu sa propisima, a na koje građani pristaju kako bi obezbedili makar egzistencijalni minimum. Stupanje u radni odnos često se odvija bez prethodnog uvida u ugovor o radu. Neretko se dešava da tek po stupanju u radni odnos zaposleni shvate da su im dodeljeni poslovi i zadaci o kojima prilikom inicijalnih dogovora sa poslodavcem nije bilo reči.Pojedini poslodavci neblagovremeno, delimično ili uopšte ne isplaćuju zaradu zaposlenima, a česti su slučajevi neobračunavanja i neuplaćivanja doprinosa.Zaposleni su često onemogućenida ostvare i druga zakonom garantovana prava, kao što je pravo na dnevni odmor, godišnji odmor ili odsustvo sa rada zbog bolesti. Prekovremeni i rad u neradne dane kod velikog broja privatnih poslodavaca ne isplaćuje se u uvećanom iznosu u skladu sa zakonom. Zaplašeni izgledima da im neće biti isplaćen ni minimum ostvarene zarade, zaposleni se često ne obaziru ni na fizičke i materijalne uslove pod kojima rade, što se kasnije sve više odražava na njihov učinak, motivaciju za rad, pa i zdravstveno stanje.
Tek veoma retki se odlučuju na to da svoja prava zaštite i nesavesne, neodgovorne poslodavce prijave nadležnima. Čak i oni koji podnesu prijavu, najčešće nisu zadovoljni odgovorom inspekcije. Oni koji se do sada nisu nikome obraćali, svoju neodlučnost pravdaju stanjem na tržištu rada, gotovo ujednakoj meri kao i nepoverenjem prema organima uprave. Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman deli mišljenje podnosilaca pritužbi na rad inspekcija, da ovakvo stanje pogoduje isključivo bahatim poslodavcima. Ukoliko se nešto u radu inspekcija ubrzo ne promeni, biće sve manje savesnihposlodavaca koji poštuju prava zaposlenih, dok će broj onih koji rade protivno propisima, jednako kao i učestalost i stepen kršenja prava zaposlenih, nastaviti da se povećava.
Pokrajinska ombudsmanka Aniko Muškinja Hajnrih primila je danas studente i studentkinje treće godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, a koji će u naredne dve sedmice biti na praktičnoj nastavi u ovoj instituciji.
Program praktične nastave studenata i studentkinja Pravnog fakulteta u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu sprovodi se na osnovu Protokola o saradnji zaključenog 2013. godine. Ovaj program studentima omogućava da u okviru predmeta Upravno pravo steknu nova i provere stečena teorijska i praktična znanja iz nastavnih predmeta sa Katedre za javno pravo.
Studenti će se tokom prakse upoznati sa nadležnostima i delokrugom rada institucije, kao i pravnim okvirom njenog postupanja i imati priliku da nauče kakav je postupak institucije po pritužbama građana i građanki. Osim toga, studenti će prisustvovati radu stručne službe sa strankama i za potrebe studija analiziraati odabrane slučajeve, odnosno predmete po kojima je Pokrajinski ombudsman postupao.
