Vesti
Gradska uprava za inspekcijske poslove preduzima sve propisane mere u svojoj nadležnosti kako bi se napušteni objekti na teritoriji Grada Novog Sada propisno obezbedili, a građani i građanke zaštitili od opasnosti od mogućih povreda ili zaraze kojima su izloženi kada se nađu u njihovoj blizini. Ova tvrdnja predstavlja suštinu izjašnjenja Odseka za građevinsku inspekciju i Odseka za kontrolu komunalnih sistema nadležne gradske uprave upućenog Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu, a koje se tiče merapreduzetih u vezi sa napuštenim objektom u Novom Sadu u ulici Alekse Šantića broj 59. Međutim, postavlja se pitanje da li su te mere i dovoljne, odnosno šta još učiniti dok propisi ne budu izmenjeni?
U izjašnjenju Komunalne inspekcije navedeno je da je 9. februara 2015. godine izvršen inspekcijski pregled ove višestambene zgrade. Tom prilikom utvrđeno je da vodovodne i kanalizacione instalacije u njemu nisu izgrađene, odnosno da nisu povezane sa gradskom kanalizacijom. Ispred zgrade postoje šahtovi na kojima su postavljeni tehnički ispravni poklopci, ali podrumski otvori objekta nisu obezbeđeni jer to treba da učine budući stanari.Inspekcija zaključuje kako se radi o privatnom posedu, te stoga nema pravnog osnova za pokretanje upravnog postupka, niti za izdavanje rešenja kojim se nalažu mere u cilju uklanjanja uočenih nepravilnosti.
Izgradnja ovog objekta započeta je 1991. godine. Zgrada još uvek nije završena, a započeti građevinski radovi ne nastavljaju se već godinama. Inspekcijskim nadzorom utvrđeno je da na fasadi nisu uočene pukotine, niti da njeni delovi otpadaju, te u tom pogledu nema opasnosti za bezbednost prolaznika. Investitor je u prizemlju objekta postavio drvene pregrade i daske, koje periodično proverava i popravlja. Zbog saznanja da zgradu neretko koriste beskućnici, Građevinska inspekcija se obratila i nadležnom Sektoru za vanredne situacije MUP-a.
Sa aspekta mogućnosti nadležnih organa da učine nešto više u vezi sa ovom zgradom ključno je to da je postupak njene legalizacije u toku.Zakonom o legalizaciji propisano je da se rušenje objekata koji su izgrađeni, rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona, neće izvršavati do pravnosnažno okončanog postupka legalizacije. To znači da nadležna građevinska inspekcija u ovakvim slučajevima nema ovlašćenje da naloži uklanjanje objekata.
Samo na teritoriji Grada Novog Sada postoji preko devedeset napuštenih objekata i gradilišta. Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman smatra da nadležni u jedinicama lokalne samouprave, naročito u gradskim sredinama, treba da nađu načina da rizike po
bezbednost i zdravlje građana uzrokovane postojanjem neobezbeđenih napuštenih objekata svedu na minimum, odnosno da ih uklone. Potrebno je da građevinska inspekcija češće vrši nadzor i utvrđuje da li postoje neobezbeđeni otvori na podrumskim i prizemnim delovima objekata, a koji njih i njihovu okolinu čine nebezbednom. Nadležni organi trebalo bi i da sankcionišu izvođače radova koji ne preduzimaju odgovarajuće mere obezbeđivanja napuštenog objekta i njegove okoline, objekata u njegovom susedstvu, saobraćaja i zaštite životne sredine, a koje su predviđene Zakonom o planiranju i izgradnji.
Imajući u vidu činjenicu da je Zakon o legalizaciji objekata donet još u novembru 2013. godine, kao i to da je rok za dopunu dokumentacije za naknadno izdavanje građevinske dozvole istekao 30. aprila ove godine, nesporno je da Gradska uprava za urbanizam i stambene poslove Grada Novog Sada ima obavezu da zaključkom odbaci nepotpuni zahtev za legalizaciju stambeno poslovnog objekta u Novom Sadu u ulici Alekse Šantića broj 59. Međutim, sporost administracije u ovom i drugim sličnim slučajevima samo odlaže rešavanje problema građana koji žive u neposrednoj blizini napuštenih objekata.
Od donošenja Zakona o planiranju i izgradnji 2003. godine do dana stupanja na snagu Zakona o legalizaciji objekata 2013. godine, zakonodavac je nadležnim organima u jedinicama lokalne samouprave, kao i nesavesnim investitorima dao dovoljno dug period da pravno urede stanje u pogledu nepokretnosti, ali do željenog rezultata nije došlo. Slučaj pomenute zgrade predstavlja primer iz kojeg se može zaključiti da propisi kojima se uređuje postupak legalizacije objekata izgrađenih bez građevinske, odnosno upotrebne dozvole, nisu proizveli pozitivne efekte kako zbog samih zakonskih odredbi tako i zbog neefikasnog postupanja nadležnih organa jedinice lokalne samouprave. Ove činjenice onemogućavaju građevinskoj inspekciji da postupa, odnosno donese rešenje o uklanjanju objekata nesavesnim graditeljima iz čega proizilazi da im se na posredan način omogućava da nastave sa praksom izgradnje objekata bez neophodnih dozvola i druge posebnim zakonima propisane dokumentacije. Pravnu nesigurnost u cilju rešavanja problema napuštenih objekata u izgradnji dodatno osnažuje i najava novog zakona o legalizaciji objekata.
Zakon o državnoj upravi propisuje da imaoci javnih ovlašćenja sami odgovaraju za štetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuju fizičkim i pravnim licima u vršenju poverenih poslova državne uprave. U vezi sa objektom u Novom Sadu u ulici Alekse Šantića broj 59, kao i u vezi sa svim drugim neobezbeđenim i napuštenim objektima i gradilištima potrebno je da Grad Novi Sad preko svojih uprava u jedinstvenom postupanju preduzme sve mere propisane posebnim zakonima u cilju da se iznađe način kojim bi se ovi objekti obezbedili tako da ne predstavljaju opasnost po bezbednost i zdravlje građana.
Međunarodni dan roditelja ustanovljen je 2012. godine Rezolucijom Generalne skupštine UN u znak zahvalnosti roditeljima širom sveta za njihovu nesebičnu posvećenost deci i brigu o njima. Rezolucijom se u pravi plan stavlja odrastanje deteta u porodičnom okruženju u kojem se neguju ljubav i razumevanje neophodno za celokupan i harmoničan razvoj ličnosti deteta.
Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta, čiji je potpisnik i naša zemlja, obavezuje države članice da poštuju odgovornosti, prava i dužnosti roditelja i lica zakonski odgovornih za dete da obezbede i usmeravaju dete u ostvarivanju njegovih prava na način koji je u skladu s razvojem sposobnosti deteta. Osim toga, države članice dužne su da, u skladu s nacionalnim uslovima i mogućnostima, pružaju materijalnu pomoć i druge mere podrške roditeljima/starateljima/licima odgovornim za dete.
Uprkos zakonskih, strateških i praktičnih mera koje preduzima država i celo društvo, veliki broj porodica u našoj zemlji suočava se sa nezavidnom materijalnom i socijalnom situacijom, a mnoge se bore za puko preživljavanje. Među najugroženijima su jednoroditeljske porodice i porodice sa više dece. Osim toga, porodica kao institucija društva se menja iz patrijarhalne u savremenu nuklearnu porodicu, a to dovodi do promena očekivanih društvenih uloga majke i oca i njihovog doživljaja sebe kao roditelja. U takvim uslovima svakodnevno se preispituje sposobnost roditelja da roditeljske obaveze ispunjavaju na način koji bi oni želeli i u najboljem interesu deteta. Poseban problem predstavlja nedovoljna podrška i osnaživanje za odgovorno roditeljstvo koje savremeno društvo pred njih postavlja.
Država nastoji da obezbedi svoj deci uslove za maksimalan razvoj njihovih potencijala, a prema nedavno objavljenim podacima UNICEF-a, Srbija je na vodećem mestu u regionu kada je reč o reformama zaštite prava deteta i socijalne zaštite. Mnogo je uloženo u to da se deci, bez (adekvatnog) roditeljskog staranja na najranijem uzrastu obezbede uslovi da odrastaju u porodičnoj sredini umesto u institucijama, pa država značajnu finansijsku i edukativnu pomoć obezbeđuje hraniteljima.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman smatra da su mere koje država i odgovorni organi i institucije svih nivoa vlasti preduzimaju u cilju podrške ostvarivnju prava deteta potrebne, ali nedovoljne i da bi trebalo više aktivnosti i mera podrške usmeriti na jačanje prirodne porodice i osnaživanje roditelja. U tom smislu, više pažnje i aktivnosti odgovorni bi trebalo da posvete proširivanju usluge porodičnog saradnika, čija je uloga da pruži podršku porodici u riziku i prevenira izdvajanje dece iz njihovih porodica, kao i da obezbedi povratak dece iz hraniteljske u prirodnu porodicu. Istovremeno, apelujemo na organe svih nivoa vlasti da planiraju i obezbede novčana sredstva u budžetima radi podrške porodici i deci i da posebnu pažnju usmere na podržavanje i promovisanje psihosocijalne podrške i edukativnih programa i škola za roditelje.
Ideje o novom zakonu o zaštitnicima građana, nezavisnost lokalnih ombudsmana, izmene Zakona o lokalnoj samoupravi, kao i predlog projekta o dobroj upravi i ljudskim pravima, samo su neke od tema o kojima će lokalni ombudsmani iz Srbije i Vojvodine, uz učešće Aniko Muškinje Hajnrih, pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, raspravljati tokom dvodnevnog skupa (21 i 22. maj) na Avali.
Pre odlaska na Avalu, lokalni ombudsmani okupili su se u sali gradske opštine Vračar, gde su se upoznali sa uslovima rada gradske zaštitnice građana Zorice Runić, koja je, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, i organizovala pomenuti skup.
U skladu sa ovlašćenjem da sprovodi istraživanja kako bi stekao uvid u stanje ljudskih prava, identifikovao probleme i formulisao preporuke u cilju ostvarivanja, zaštite i unapređenja ljudskih prava, Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman je sproveo istraživanje o tome u kojoj meri zaposleni u pokrajinskim sekretarijatima kao delu pokrajinske uprave vladaju jezicima nacionalnih manjina, da li je poznavanje jezika koji su u službenoj upotrebi u organima APV uslov za zasnivanje radnog odnosa na određenim radnim mestima, kao i na koji način su zaposleni dokazivali da vladaju određenim jezikom.
Nakon sumiranja rezultata Pokrajinski ombudsman je uputio pojedinačne preporuke pokrajinskim organima uprave u cilju unapređenja stanja u oblasti službene upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina koji su u ravnopravnoj službenoj upotrebi u organima APV.
Istraživanje možete preuzeti ovde.
Etnički i verski sukobi skrenuli su pažnju na važnost kulturnih razlika. U današnjem svetu, kulturne razlike su pravilo, a ne izuzetak i to, pre svega, važi kada je Vojvodina u pitanju. Višejezična, višekulturalna i višekonfesionalna, Vojvodina predstavlja kulturno najheterogeniji deo Srbije. Uostalom, globalna mobilnost samo pojačava kulturne razlike, pa se tako danas u Novom Sadu, na primer, pored srpskog, mađarskog, slovačkog i rusinskog jezika, mogu čuti i ruski i kineski jezik.
Ohrabruje činjenica da je veliki deo građana Vojvodine svestan da kulturna različitost predstavlja legitimnu vrednost savremenog društva. Razlike obogaćuju, doprinose proširenju spoznaje i slobode izbora, vode boljem samorazumevanju, pružaju priliku svakom pojedincu da u vlastitu koncepciju dobrog života ugradi elemente različitih kultura, kao i da proširi svoje vidike i formira drugačiji pogled na svet i život.
Pored toga, kulturna različitost doprinosi i napretku društva. U Univerzalnoj deklaraciji o kulturnoj različitosti se ističe da je kulturna različitost jedan od korena razvoja, ne samo intelektualnog i moralnog, nego i ekonomskog. Ne iznenađuje, stoga, što se u svetu sve više pažnje posvećuje i kulturnim razlikama na radnom mestu.
Treba biti svestan činjenice da kulturna različitost može dovesti i do nepoverenja i napetosti u odnosima između zaposlenih, pa čak i do sukoba. Međutim, ona, isto tako, može stvoriti okruženje u kome zaposleni uče jedni od drugih, otkrivaju nove načine razmišljanja, privlače nove klijente, pronalaze nova tržišta i tako ostvaruju ekonomski napredak i prosperitet.
Budući da samo tržište ne može garantovati očuvanje kulturne različitosti, UNESKO je svojom deklaracijom pozvao države da rade na njenoj promociji i očuvanju, tako što će omogućiti slobodu izražavanja, pluralizam medija, višejezičnost, neometan pristup umetnosti, naučnom i tehničkom znanju, te toleranciji, kao način ophođenja prema ljudima čiji se običaji, verovanja i načini života razlikuju od naših.
Podsećajući da je 21. maj Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila Svetskim danom kulturne različitosti, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman zahteva od vlasti u Srbiji i AP Vojvodini da stvaraju podsticajno okruženje za očuvanje i razvoj kulturnog diverziteta, razmeni znanja i praksi kulturnog pluralizma, što boljem međusobnom upoznavanju i razumevanju, pre svega mladih ljudi, kao i prevazilaženju etničkih, jezičkih, verskih, socijalnih i generacijskih barijera.
Pokrajinski ombudsman želi još jednom da naglasi da kulturna različitost ne mora voditi kulturnom razdoru i sukobima. Ona može doprinositi društvenoj koheziji, vitalnosti društva i miru samo ako je svakom pojedincu omogućen pristup kvalitetnom obrazovanju, ako mu je pružena prilika da slobodno iznosi svoje mišljenje, da stvara i plasira svoja dela na jeziku po sopstvenom izboru, da učestvuje u kulturnom životu i neometano razvija svoje kulturne talente.
