Povodom povećanja broja migranata na severu AP Vojvodine, zamenik Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Stevan Arambašić posetio je juče Kanjižu.

Cilj posete bio je da se utvrdi u kojoj meri su lokalna samouprava i ostali nadležni organi, ustanove i organizacije u Kanjiži mogućnosti da obezbede ostvarivanje prava migranata koja su im zagarantovana međunarodnim dokumentima i domaćim propisima. Posebna pažnja posvećena je ostvarivanju prava na pravnu pomoć i prevodioca, kao i na zdravstvenu zaštitu.

Zamenik Arambašić razgovarao je kako sa migrantima, tako i sa predstavnicima kanjiške policije, doma zdravlja, Crvenog krsta, centra za socijalni rad i lokalne samouprave.

Predstavnici policije ističu da preko 90 odsto migranata dolazi iz Sirije i da većina njih, najčešće sa porodicama, beže od rata, odnosno vojne obaveze i to prveenstveno put Nemačke i Švedske. Dnevno u Kanjižu pristiže od 700 do 1.000 migranata, najčešće popodnevnim i večernjim autobusima. Tu se obično zadržavaju oko 12 sati, a potom noću organizovano, u kolonama od po nekoliko stotina, po ulicama i asfaltnim putevima kreću ka granici sa Republikom Mađarskom, a što predstavlja izuzetan bezbednosni rizik kako po same migrante, tako i po vozače. Od početka 2015. godine policija u Kanjiži je procesuirala 6.072 lica na putu ka Evropskoj Uniji, od kojih je njih 2.991 bilo i u postupku readmisije. U postupanje su uključeni i tužilaštvo i pogranična policija. Tokom postupka se porodice ne razdvajaju. Svako postupanje po osnovu Zakona o stranicma vodi se kao posebna mera, te je u tom smislu u Kanjiži tokom 2015. godine doneto ukupno 21.126 mera. Poređenja radi, na nivou cele Srbije ove godine je donešeno ukupno 74.086 mera, dok je prošle godine u Kanjiži u postupcima prema strancima i licima iz readmisije obrađeno ukupno 1.278 lica kojima je izrečeno ukupno 868 mera.

Lokalna samouprava, zajedno sa ostalim organima, ustanovama i organizacijama koje je zamenik Arambašić posetio, izrazila je zabrinutost prvenstveno iz dva razloga. Izgradnja ograde na granici sa Mađarskom usporiće prelazak migranata u ovu zemlju i povećati broj onih koji se zadržavaju u pograničnim opštinama. To bi moglo dovesti do porasta tenzija između lokalnog stanovništva i migranata, a što bi dovelo do narušavanja bezbednosne situacije u ovim opštinama. Bez obzira na to što se ovi ljudi stalno menjaju zbog toga što se u mestu ne zadržavaju ni 24 sata, građanke i građani Kanjiže njihovo prisustvo doživljavaju kao veliku, konstantnu bezbednosnu pretnju i smetnju sa aspekta svakodnevnih aktivnosti, uključujući i one privredne. Kanjiža je turističko mesto, a otkako u mestu borave migranti ova aktivnost u mestu je praktično zamrla.

Građanke i građane Kanjiže najviše brine to što u mestu ne postoji javni toalet. Posledice nehigijenskog obavljanja nužde po skrovitijim ulicama i javnim zelenim površinama u Kanjiži potencijalno su alarmantne sa zdravstvenog aspekta. Budući da su nadležnosti, ovlašćenja, mogućnosti lokalne samouprava u ovakvim situacijama realtivno ograničene, a dostupni materijalni i ljudski resursi u Kanjiži već gotovo potpuno iscrpljeni, veliki razlog za zabrinutost predstavlja i predstojeća zima i činjenica da je migrantima potrebno obezbediti adekvatne elementarne uslove za boravak i održavanje lične higijene.

Nadležnima u Kanjiži od prošle nedelje pomažu i dva prevodioca za arapski jezik koje je obezbedila jedna međunarodna humanitarna organizacija. U opštini je uspostavljen lokalni Savet za migracije, a ovih dana bi u zgradi policijetrebalo sa radom da počne i lokalna kancelarija za migrante u kojoj bi im tokom 24 časa bile dostupne usluge pravne pomoći, prevodilaca, zdravstvene i socijalne zaštite i humanitarne pomoći. Uspostavljanje prihvatne stanice za migrante na vašarištu u Opštini Kanjiža tek je u povoju, u šta se tokom jučerašnje posete uverio i zamenik Arambašić.

U Centru za socijalni rad u Kanjiži ističu da sa četiri stručna radnika za sve poslove centra ne mogu da postignu da na odgovarajući način sprovode ni postupke koji se tiču drugih građanki i građana. Otkako su u opštinu počeli da pristižu migranti, centru je od suda za prekršaje dostavljeno 248 rešenja donetih u postupcima protiv maloletnih migranata bez učešća centra, kao organa starateljstva, u ovim postupcima. Dalji postupci u ovim slučajevima rešavaju se uz maksimalno nastojanje da se poštuju svi postojeći, često čak i protivrečni, propisi.

Lokalni Crveni krst smatra da humanitarna situacija u Kanjiži za sada ipak nije alarmantna. Potvrđujući da svi nadležni čine sve što je u njihovoj moći da se život u svih 12 naseljenih mesta u Opštini Kanjiža odvija neometano, u Crvenom krstu navode i da je trenutna situacija rezultat nemara lokalne sredine u jednakoj meri koliko i o povećanog broja migranata. Kao primer ove svoje tvrdnje navode činjenicu da u centru Kanjiže ili na nekom drugom adekvatnom mestu još uvek ne postoji odgovarajući sanitarni čvor, javni toalet i pristup pijaćoj vodi koji bi migranti slobodno i neometano koristili.

Migranti se Domu zdralja najčešće obraćaju u večernjim časovima i to sa pritužbama na bolove u nogama i na umor. Poneki od njih traže i lekove i u tom slučaju, ukoliko je to potrebno, dobijaju recepte, ali lekove moraju sami da kupe. Ozbiljnijih zdravstvenih stanja u ovoj populaciji do sada nije bilo. Odštampani primerak obrasca na kom se nalaze podaci o postupanju lekara šalje se ostalim nadležnim službama, zajedno sa fotokopijom eventualne postojeće medicinske dokuemntacije. Uz nepostojanje podataka o tome da li su migranti prošli odgovarajuće postupke imunizacije u svojoj ili u nekoj od usputnih zemalja, sa medicisnkog stanovišta veliki problem predstavlja i ograničen kapacitet i resursi lokalne medicinske službe, kao i referentnih bolnica.

Zamenik Arambašić posetio je i vašarište na kom se priprema lokalni prihvatni centar. Tamo se susreo sa predstavnicima Komesarijata za izbeglice koji su angažovani iu prihvatnom centru u Preševu, a koji su došli da pomognu u uspostavljanju prihvatilišta u Kanjiži. Na toj žicom ograđenoj lokaciji, na ulazu u ovo naseljeno mesto prema Horgošu, za sada postoji jedan veliki šator u kom može privremeno da se skloni oko 300 osoba, jedan manji koji može da posluži kao sanitet, kao i jedan stari kontejner sa dva toaleta. Iz lokalne samouprave dobijena su uveravanja da će ovo prihvatilište biti osposobljen u najkraćem roku i da će u njemu biti odgovarajući izvor pijaće vode, sanitarni čvor i veza sa centrom grada. Sve nadležni u Kanjiži su svoju međusobnu saradnju ocenili kao izuzetnu, uputivši ujedno i apel pokrajinskim i republičkim organima da učine sve što je u njihovoj nadležnosti kako situacija u vezi sa migrantima u pograničnim opštinama na granici sa Republikom Mađarskom ne bi prerasla u humanitarnu krizu.  

Migranti sa kojima je zamenik Arambašić razgovarao ističu da tokom boravka u Srbiji nisu imali neprijatnosti, a za predstavnike i predstavnice državnih organa sa kojima su dolazili u kontakt, kao i za građane i građanke koje su usput sretali imaju samo reči hvale.

„Pobegli smo od rata. Dok nisam prešao preko Arapskog mora nisam se osećao kao ljudsko biće. Tek tu mi je jedna žena dala cipele jer sam bio bos. Što smo bliže Evropi, sve se više osećamo kao ljudi jer prema nama u vašoj zemlji tako postupaju. Idemo kod mog brata u Nemačku,” rekao je jedan od migranata u kanjiškom gradskom parku, pokazujući na svoju šestočlanu porodicu sa dvoje male dece i dva tinejdžera. 

Ovogodišnji Međunarodni dan mladih posvećen je njihovom građanskom angažovanju. Ovaj vid angažovanja, kao i participacija mladih u društvenom životu čine okosnicu održivog razvoja. Uprkos tome, mogućnosti većine mladih u svetu da se angažuju u svim društvenim sferama su mnogo manje od onih koje oni zaslužuju ili bi ih želeli.

Sudeći prema saznanjima organizacije Ujedinjenih nacija, u zemljama članicama se u poslednje vreme sve više pažnje poklanja formalnopravnom okviru i programima usmerenim ka angažovanju mladih u društvu. Pravima mladih  sve aktivnije se bave kako državni organi na svim nivoima, tako i organizacije civilnog društva, mladi i istraživači i istraživačice u raznim oblastima.

Iskustvo u radu po pritužbama građanki i građana Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u oblasti prava deteta, u okviru kojih se institucija bavi i zaštitom, ostvarivanjem i unapređenjem prava mladih, ukazuju na to da koren problema nedovoljne motivisanosti mladih za građansko angažovanje leži u izuzetno nepovoljnim okolnostima i ograničenim mogućnostima ostvarivanja prava kako dece, tako i mladih, prvenstveno u obrazovnoj i socijalnoj sferi. Mladima iz višestruko marginalizovanih društvenih grupa ove mogućnosti su vrlo često potpuno uskraćene.

Među okolnostima koje doprinose ovakvom stanju su kako one sistemske prirode, poput nedovoljne primene propisa koji se odnose na prava mladih, relativno jednostrani odnos društva prema pravima i interesovanjima mladih, kao i lični razlozi pojedinaca i pojedinki u čijem korenu je, uz socijalno-ekonomske razloge, vrlo često i odsustvo svesti o sopstvenim pravima i mogućnostima njihovog ostvarivanja i zaštite. Primorani na to da uz pomoć svojih porodica i vršnjaka svakodnevno podmiruju tek najosnovnije životne potrebe, veliki broj dece i mladih, često je u situaciji da propušta prilike za sopstveni razvoj i razvijanje svesti o tome na koje načine učestvovanje u životu šire zajednice doprinosi povećanju kvaliteta života u njoj.

Najnovije istraživanje Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana o ostvarivanju prava deteta i učenika na ličnog pratioca na teritoriji AP Vojvodine ilustruje ovu tvrdnju. Istraživanjem je utvrđeno da je do juna 2015. godine samo šest jedinicalokalne samouprave u AP Vojvodini, uz postojeće odluke kojima je obuhvaćeno i ovo pitanje, donelo i posebne pravilnike kojima se bliže uređuje isključivo pitanje angažovanja ličnih pratilaca, a koji su usklađeni sa pravilnicima ministarstava. Ono što u vezi sa ovim pravom nije bliže uređeno zakonima i podzakonskim aktima u oblasti socijalne zaštite i obrazovanja, prepušteno je snalažljivosti, kreativnosti, organizovanosti i mogućnostima jedinica lokalne samouprave, kao i roditelja i staratelja osoba kojima je ova vrsta podrške potrebna.

Nakon uvida u izveštaj o istraživanju, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obavestilo je Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana da je saglasno sa zaključcima i preporukama u izveštaju, te da će ovo istraživanje biti od koristi u planiranju i realizaciji konsultativnih sastanaka Grupe za socijalnu inkluziju ovog ministarstva i drugih nadležnih državnih organa. 

Pokrajinskog zaštitnik građana - ombudsman podseća da je svrha prava na ličnog pratioca detetu i učeniku neposredno povezana sa mogućnošću participacije dece i mladih u životu zajednice. Ostvarivanje ovog prava trebalo bi da omogući što samostalnije i produktivnije zadovoljavanje ličnih potreba, obavljanje aktivnosti i ispunjavanje obaveza, da olakša komunikaciju sa okolinom i predupredi ili otkloni posledice socijalne isključenosti. Istovremeno, lični pratilac predstavlja posrednu podršku i roditeljima, porodici, nastavnicima i školi. Pod uslovom da se obezbeđuje na adekvatan način, ova vrsta podrške bitno utiče na kvalitet života svih njih i omogućava im da se u većoj meri posvete kako detetu koje tek treba da stasa u mladu osobu, tako i različitim ličnim i profesionalnim ulogama. Sve ovo takođe su nužni preduslovi za razvijanje građanske svesti mladih i njihov kasniji kvalitetan angažman u zajednici.

Mladi svoj dan obeležavaju već petnaest godina, a nakon što je u decembru 1999. godine usvojena rezolucija Ujedinjenih nacija kojom se, na preporuku Svetske konferencije ministara odgovornih za mlade,  12. avgust proglašava Međunarodnim danom mladih.

Juče, 28. jula 2015. godine u Novom Sadu održan je trening u okviru trećeg modula obuke za interkulturalne medijatore, a tema je bila „Interkulturalna medijacija u oblasti zdravlja, stanovanja, zapošljavanja i obrazovanja“. Na obuci je učestvovalo oko dvadeset interkulturalnih medijatora i medijatorki koji su imali priliku i da od Eve Vukašinović, zamenice Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana saznaju više o radu ove institucije. Zamenica Vukašinović detaljno je upoznala učesnike i učesnice obuke o načinima i postupku na koji mogu koristiti mehanizam ombudsmana, ali ih je detaljnije uputila i na prava u oblasti stanovanja. 

Obuka za interkulturalne medijatore deo je međunarodnog projekta VET4 Medijacija među Romima i Romkinjama, koji se uz finansijsku podršku Programa doživotnog učenja Evropske komisije realizuje u Španiji, Belgiji, Italiji, Rumuniji i Srbiji. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podržao je ovaj projekat uz Kancelaru za inkluziju Roma Vlade APV i instrument PGF (Instrument za generisanje projekata sa posebnim opredeljenjem fonda za Romsku populaciju) i Fond za otvoreno društvo. 

Cilj ovog projekta je jačanje medijacije i osnaživanje medijatora, doprinos osnaživanju Roma i Romkinja, izdavanje novog sertifikata za posredovanje/medijaciju sa ciljem da se podstakne angažovanje interkulturalnih medijatora u lokalnim zajednicama, naročito u onima u kojima u značajnom broju žive Romi i Romkinje.