Vesti
U svetlu primene Zakona o izmenama i dopuna Zakona o vanparničnom postupku, zamenik pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Stevan Arambašić posetio je Dom za duševno obolela lica „1. oktobar” u Starom Lecu. Posebna tema sastanka direktorkom Doma dr Mirjanom Vuković bila je primena odredbi ovog Zakona koje se odnose na postupak lišenja, odnosno delimičnog vraćanja poslovne sposobnosti.
Lišenje poslovne sposobnosti je veoma kontroverzno pitanje sa aspekta ljudskih prava. Budući da ovaj postupak osobu kojoj je poslovna sposobnost oduzeta lišava mogućnosti da samostalno i u svoje ime odlučuje o svojim pravima, u stručnim krugovima se lišenje poslovne sposobnosti figurativno naziva i „građanskom smrću”.
Ukupnan broj osoba lišenih poslovne sposobnosti u Domu u Starom Lecu je 427, što čini gotovo 80 odsto od ukupno 534 korisnice i korisnika. Postupak ponovnog proveravanja poslovne sposobnosti pokrenut je u slučaju 20 korisnika, a u slučaju tri osobe ovaj postupak je okončan u njihovu korist, odnosno tako da im je delimično vraćena poslovna sposobnost. Iako je ovo značajan broj, važno je ovaj postupak pokrenuti u slučaju svih ostalih korisnika i korisnica, što je ujedno i zakonska obaveza suda koji ih je lišio poslovne sposobnosti.
Obilazak objekata i razgovori sa korisnicama i korisnicima potvrdili su da se u ovom Domu izuzetna pažnja poklanja njihovom tretmanu, koji je u najvećoj mogućoj meri prilagođen njihovim individualnim potrebama. Procedure u vezi sa lečenjem i sputavanjem korisnika i korisnica se u potpunosti poštuju, dok je mehanizam putem kog se primaju njihove žalbe i pritužbe neposredan i u potpunosti transparentan.
Jedan od problema sa kojima se u Domu susreću je prenaseljenost stacionara, odnosno objekta u kom su smeštene nepokretne i teško pokretne osobe. Činjenica da je Dom registrovan kao ustanova socijalne zaštite znatno usložnjava ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu korisnika i korisnica, koje je izuzetno važno, čak prioritetno imajući u vidu njihov zdravstveni profil. Zbog toga je neophodno da se ovaj Dom ili registruje kao socijalno-zdravstvena ustanova, ili da se u okviru njega uspostavi posebna socijalno-zdravstvena organizaciona jedinica. Time bi se zdravstvene radnice i radnici Doma znatno rasteretili od administrativnih poslova i imali više vremena za pružanje kvalitetnijih zdravstvenih usluga korisnicama i korisnicima Doma.
Međunarodni dan starijih osoba obeležava se 1. oktobra, a nakon što je Generalna skupština UN krajem 1990. godine usvojila Rezoluciju 45/106 u kojoj se naglašava važnost osiguravanja životnog okruženja koje se može prilagoditi potrebama i sposobnostima stanovnika u tzv. trećoj uzrasnoj dobi.
Institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana se od svog osnivanja bavi ljudskim pravima starijih osoba, a od 2011. godine uključena je u i rad Nacionalnog preventivnog mehanizma (NPM-a) u oblasti ostvarivanja, institucionalne zaštite i unapređenja njihovih prava. Posete ustanovama čije usluge koriste starije osobe, kao i rad po pritužbama građanki i građana, ukazuje na to da je u našem društvu zastupljena diskriminacija starijih osoba koja otežava, pa čak i onemogućava ostvarivanje njihovih prava.
Diskriminacija starijih osoba ogleda se u nekoliko oblasti života, a neretko počinje već u porodici. Starije osobe najčešće se žale na zanemarivanje i zloupotrebu njihovih prava, a njihove žalbe odnose se prevashodno na pravo na raspolaganje imovinom i novcem, kojima drugi članovi porodice raspolažu bez njihovog znanja i pristanka.
Zbog njihove starosne dobi starijim osobama se često uskraćuju mogućnosti korišćenja pojedinih usluga zdravstvene zaštite, čak i kada one postoje i kada oni na njih imaju zakonsko pravo. U ovu vrstu kršenja prava spada, na primer, odbijanje službe hitne medicinske pomoći da izađe na poziv građana, a nakon što saznaju da je u pitanju starija osoba. Pojedine ustanove zdravstvene zaštite izbegavaju, pa čak i odbijaju da hospitalizuju starije osobe.
Usluge koje starije osobe dobijaju u ustanovama socijalne zaštite ne odgovaraju uvek propisanim standardima. Kvalitet usluga varira od ustanove do ustanove i zbog nepostojanja specifičnih, odnosno neprimenjivanja postojećih propisa, kao i nedovoljno razvijenog sistema nadzora nad radom ustanova. Primer za to su neregistrovani domovi za smeštaj starijih lica kojima nadležni inspekcijski organi imaju otežan pristup, a što može dovesti do zloupotrebe prava ovih lica, pa i nečovečnog postupanja prema njima. Aktivnosti Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u ovoj oblasti doprinele su i tome da je od 2014. godine do danas od strane nadležnih organa zatvoreno 13 neregistrovanih domova za starije osobe.
Naposletku, prava starijih osoba krše se i time što u postojećem sistemu ustanova ne postoje odgovarajuće usluge. Naročito nepovoljna situacija je u seoskim sredinama gde starije osobe čine veći deo populacije, a gde institucionalna podrška često nedostaje ili je slabo obezbeđena. Primer za to je i činjenica da domovi zdravlja u velikom broju nemaju osnovane službe za kućno lečenje i negu koje bi obezbeđivale palijativnu zaštitu i brigu o starijim pacijentima. Prema podacima Ministarstva zdravlja, oko 60% domova zdravlja nema ovakvu posebnu organizacionu jedinicu, dok rezultati najnovijeg istraživanja Pokrajinskog zaštitnika građana ukazuju na to da oko 35% vojvođanskih domova zdravlja nema ovakvu organizacionu jedinicu.
Podaci Ujedinjenih nacija tokom protekle decenije ukazuju na to da stanovništvo Srbije spada među pet najstarijih na svetu. Rezultati projekcija Republičkog zavoda za statistiku za period 2011–2041. ukazuju na to da će se u narednih trideset godina trend starenja stanovništva u Srbiji nastaviti. Osobe starije od 65 godina čine preko 18 odsto populacije, a očekuje se da će za 30 godina preko jedne četvrtine stanovništva Srbije dostići ovu starosnu dob. Demografska slika stanovništva u AP Vojvodini, odnosno Republici Srbiji nalaže veći angažman svih relevantnih društvenih činilaca kako bi se unapređenju mogućnosti ostvarivanja i zaštite ljudskih prava starijih osoba posvetila dodatna pažnja. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti prevenciji kršenja prava ove populacije i otkrivanju ovakvih slučajeva, kao i sankcionisanju onih koji to čine.
Zamenica Zaštitnika građana Republike Srbije, zamenica za ravnopravnost polova u Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu i pomoćnica Poverenika za zaštitu ravnopravnosti učestvovale su na Godišnjoj konferenciji o ljudskim pravima i demokratiji, koja je okupila oko 1.400 predstavnika vlada i civilnog društva iz 57 zemalja članica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Varšavi.
Predstavnice nezavisnih institucija prisustvovale su radnom sastanku posvećenom jednakim mogućnostima za žene i muškarce u svim sferama života, uključujući i primenu akcionog plana OEBS-a za promovisanje rodne ravnopravnosti. Posebna sesija bila je posvećena ulozi nezavisnih insitutcija u borbi protiv nasilja nad ženama i rodno zasnovanoj diskrimninaciji u Srbiji.
Zamenica Zaštinika građana Gordana Stevanović predstavila je izveštaj o primeni Opšteg i posebnih protokola za zaštitu žena od nasilju u porodici. Pomoćnica Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Ljiljana Lončar govorila je o izveštaju poverenika o diskriminaciji žena, a zamenica Pokrajinskog ombudsmana Danica Todorov o iskustvima u saradnji sa institucijama u okviru mreže „Život bez nasilja”, čiji je ombudsman koordinator. Zamenica Todorov je, između ostalog, ukazala na to da je mreža unapredila saradnju institucija, a tokom protekle decenije došlo je do promene odnosa prema nasilju u porodici i u partnerskim odnosima. Pored zakonske regulative, povećana je, pre svega pažnja javnosti. Međutim, počiniocima se i dalje izriču najblaže propisane kazne, postupci traju dugo, žrtve ne dobijaju odgovarajuću podršku, a koordinacija i saradnja institucija još je daleko od potrebne, tako da je Pokrajinski ombudsman mišljenja da primena Opšteg i posebnih protokola još nije zaživela, da nije postignuta hitnost u postupanju i da se u postupanju institucija, uprkos intenzivnim edukacijama profesionalaca, ogledaju stereotipi i predrasude prema žrtvama nasilja, odnosno počiniocima. Zbog toga je važno nastaviti podsticanje saradnje institucija, a jedan od načina je i mreža institucija „Život bez nasilja”.
Na konferenciji u Varšavi, koja će trajati do 2. oktobra, biće sagledan napredak u primeni obaveza koje su preuzele vlade u oblasti ljudskih prava i demokratije, uključujući slobodu govora, medija, slobodu kretanja, vladavinu prava, jednakost polova i borbu protiv trgovine ljudima.
Tokom desetodnevne konferencije, biće organizovane posebne sesije na kojima će se raspravljati o izazovima u eri novih tehnologija, nezavisnosti pravosuđa, borbi protiv zločina iz mržnje, kao i borbi protiv diskriminacije.
Najveća konferencija iz oblasti ljudskih prava održava se svake godine u organizaciji OEBS-a, odnosno Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava.
Povodom obeležavanja Evropskog dana jezika, u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine danas je održana stručna konferencija o rodno osetljivom jeziku i upotrebi maternjih jezika na teritoriji AP Vojvodine.Obeležiti Evropski dan jezika znači pokazati jezičke razlike i afirmisati potrebu komunikacije sa drugima radi uklanjanja jezičkih i kutlurnih barijera, rečeno je u uvodnom delu skupa.
Konferencijom je predsedavala mr Maja Sedlarević, pokrajinska poslanica i doktorantkinja Centra za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu.Ona je u uvodnom izlaganju kazala da se ne može zamisliti bolje mesto za održavanje pomenutog skupa imajući u vidu da je Skupština AP Vojvodine sa šest jezika u službenoj upotrebi, najmnogojezičniji parlament posle Evropskog parlamenta.Sedlarevićeva je ocenila da je potrebno obezbediti veću zastupljenost kako maternjih jezika, tako i rodno senzitivnog jezika. Ona je dodala da treba podići svest ljudi o ovom problemu i sveobuhvatno i zajednički raditi na otklanjanju postojećih prepreka.
Prof. emerita dr Svenka Savić, kao psiholingvistkinja smatra da treba imati u vidu da je korišćenje maternjeg i rodno osetljivog jezika odraz identiteta, kao jedne više, pa i ideološke komponente.
Nako što su doktorandkinje Centra za rodne studije UNS - Ana Klem Aksentijević, Karolina Lendak-Kabok i Smiljana Milinkov - predstavilerezultate svojih istraživanja sprovedenih na osnovu izjava i stavova žena, pripadnica različitih nacionalnih zajednica čiji je jezik u službenoj upotrebi u Vojvodini, usledila je zaključna diskusija kojom je moderirala zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov. Zamenica Todorov tom prilikom je, između ostalog govorila oiskustvima institucije u vezi sa primenom rodno osetljivog jezika u javnoj i službenoj komunikaciji. Polazeći od stava da odgovorna upotreba jezika u javnoj komunikaciji počiva na ravnopravnom tretmanu različitih društvenih aktera, podrazumeva ne samo ukidanje izraza kojima se neko može direktno diskriminisati, nego i moguću diskriminatorsku jezičku praksu koja počiva na strategiji isključivanja, nevidljivosti i zahtevu za doslednim korišćenjem ženskih likova u označavanju zanimanja i zvanja žena Pokrajinski ombudsman je organizovao edukativne aktivnosti za pokrajinske službenike i uputio preporuku o rodno osetljivoj upotrebi jezika u pokrajinskim propisima koja je primenjena u Pokrajinskim skupštinskim odlukama o pokrajinskoj vladi, pokrajinskim službenicima, tako da sada možemo govoriti o praksi koja se ispoljava u svakodnevnom korišćenju rodno osetljivog jezika u organima uprave.
Jedan od zaključaka konferencije jeda treba nastojati da se na Novosadskom univerzitetu stvore veće mogućnosti za korišćenje i izučavanje maternjih jezika studenata i studentkinja, kao i da se u većoj meri poštuju preporuke koje se odnose na upotrebu rodno osetljivog jezika. Takođe, ukazano je i na potrebu prilagođavanja udžbenika u cilju prevazilaženja jezičkih barijera, koje su prema podacima iz istraživanja uzrok tome da se jedan deo studenata i strudentkinja iz različitih nacionalnih zajednica odlučuje da školovanje nastavi u državama maticama.
Evropski dan jezika obeležava se 26. septembra, a ustanovljen je 2001. godine, odlukom Saveta Evrope i uz pokroviteljstvo Evropske unije, a u uverenju da je višejezičnost na starom kontinentu dragocena realnost koju treba sačuvati, vrednovati i negovati u budućnosti.
Rad i način postupanja institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana predstavljeni su juče u Novom Sadu učesnicama i učesnicima obuke za romske aktivistiknje i aktiviste u okviru projekta „Program izgradnje kapaciteta romskih zajednica”.
Na obuci u organizaciji Ekumenske humanitarne organizacije (EHO), saradnica u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu Nina Janić govorila je o mehanizmima za zaštitu ljudskih prava, a učesnike i učesnice posebno je zanimalo ostvarivanje i zaštita prava nacionalnih manjina, naročito u odnosu na pripadnice i pripadnike romske zajednice, kao i pitanja u vezi sa diskriminacijom i njenim sprečavanjem. Najviše pitanja, zasnovanih na ličnim iskustvima i problemima sa kojima se svakodnevno suočavaju, učesnice i učesnici imali su u vezi sa postupkom prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad i pribavljanjem ličnih isprava i druge dokumentacije.
Projekat „Program izgradnje kapaciteta romskih zajednica” namenjen je Romkinjama i Romima iz šest opština u Srbiji, a na prvom delu obuke učestvovalo je dvadeset aktivistkinja i aktivista iz Rume i Novog Sada.
