Vesti
U Beogradu je 12. oktobra 2015. godine održan prvi Forum za rodne politike posvećen ostvarivanju prava na alimentaciju. U radu Foruma koji je pokrenut u okviru Ženske platforme za razvoj Srbije učestvovala je i zamenica za ravnopravnost polova Danica Todorov i govorila o položaju samohranih, odnosno jednoroditeljskih porodica i ukazala na raskorak između važećih propisa zasnovanih na principu jednakosti i zabrane diskriminacije, prema kojima roditelji zajednički i sporazumno vrše roditeljsko pravo i prakse koja šteti ne samo majkama i očevima nego i njihovoj deci. Kulturni stereotip i društven upredrasudu da je roditeljska uloga majke primarna podržavaju i državne i društvene institucije, što je najvidljivije kad nakon prestanka zajednice života roditelja institucije odlučuju o vršenju roditeljskog prava - u većini slučajeva deca se poveravaju majci na čuvanje i vaspitanje, dok očevi stiču pravo i dužnost da doprinose izdržavanju deteta, da sa njim održavaju lične kontakte i da sporazumno sa drugim roditeljem odlučuju o bitnim pitanjima vezanim za život deteta.
Istraživanja pokazuju da su žene koje nakon prestanka braka, odnosno vanbračne zajednice, samostalno vrše roditeljsko pravo u mnogo nepovoljnijem ekonomskom i socijalnom položaju u odnosu na muškarce, a da porodice sa jednim roditeljem žive ispod proseka porodica sa oba roditelja i imaju veći rizik od siromaštva. Samostalno roditeljstvo je uglavnom marginalizovana tema, a pozivanje na nedostatak pravne definicije je samo izgovor za nepreduzimanje mera za povećanje efikasnosti u izvršavanju obaveze izdržavanja dece. Iako roditelji imaju zakonsku obavezu da izdržavaju svoju decu, česti su slučajevi njenog neizvršavanja o čemu svedoči broj sudskih postupaka za ostvarivanje ovog prava. Prilikom razmatranja ove teme mora se imati na umu da je neispunjavanje zakonske obaveze izdržavanja jedan od najučestalijih vidova ekonomskog nasilja u porodici. Tokom trajanja alimentacionih parnica, mnoga deca žive u krajnjoj bedi, bez mogućnosti da zadovolje i najosnovnije životne potrebe, čemu doprinosi i retka primena privremenih mera, a evidentne su teškoće i u prinudnom izvršenju sudskih odluka o izdržavanju deteta, rekla je zamenica Todorov i naglasila da je takvo iskustvo i Pokrajinskog zašitnika građana - ombudsmana. Većina žena koje su se žalile da očevi njihove dece ne izvršavaju obaveze plaćanja izdržavanja dece ukazuje na to da prođe i više meseci, a da ne dobiju nijednu informaciju o toku postupka. Posebno zabrinjava podatak da zbog dosuđenog izdržavanja, i pored toga što ga ne primaju, ne mogu da ostvare pravo na različita socijalna davanja. Pritom, većina pritužiteljki je slabog imovnog stanja i nesigurnih novčanih prihoda, a u najboljem interesu dece jeste da se što pre realizuje naplata dospelih potraživanja na ime doprinosa za izdržavanje.
Sve su to razlozi zbog kojih je potrebno što pre doneti sistemska rešenja koja će unaprediti zaštitu dece kroz uspostavljanjeefikasnijeg ostvarivanja prava na izdržavanje. Na Forumu su predstavljena rešenja koja se primenjuju u Hrvatskoj i Sloveniji i zaključeno da se predlozi upute radnoj grupi koja priprema Strategiju za postizanje rodne ravnopravnosti, kao i Ženskim parlamentarnim mrežama Srbije i Vojvodine koje su i pokrenule raspravu oostvarivanju prava samohranih roditelja i prava naalimentaciju.
Fondacija Fridrih Ebert u okviru podrške sprovođenju Ženske platforme za razvoj Srbije pokreće Forum za rodne politike kroz koji pokreće dijalog i rešavanje konkretnih problema od značaja za svakodnevni život žena i muškaraca u Srbiji.
Dečja nedelja koja se ove godine obeležava pod sloganom PODRŠKA PORODICI – NAJBOLjA PODRŠKA DECI propraćena je brojnim aktivnostima državnih institucija i organizacija civilnog društva, uz značajno učešće i same dece.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman kontinuirano u svom radu i aktivnostima u oblasti zaštite prava deteta ukazuje na značaj porodice za dečiju dobrobit i razvoj deteta u skladu s njegovim mogućnostima. Ipak, posebno ističe značaj države i njenih organa i institucija u jačanju i pružanju podrške porodici radi očuvanja njene unutrašnje stabilnosti i socijalne sigurnosti.
Prema Konvenciji o pravima deteta država je dužna da pruži neophodnu zaštitu i pomoć porodici kao osnovnoj jedinici društva i prirodnoj sredini za razvoj i blagostanje svih njenih članova, a posebno dece.
U tom smislu, Pokrajinski zaštitnik građana ukazuje na to da je neophodno raditi na razumevanju porodičnih kriza i činilacakoji im doprinose, kako bi se na vreme preduzele potrebne mere za jačanje porodičnih snaga i predupredila mogućnost da dete bude izmešteno iz porodice. Siromaštvo i smetnje u razvoju deteta ne smeju biti razlog zbog kog bi ono trebalo da izgubi svoju porodicu.
Odrastanje dece u institucijama, prema rezultatima različitih istraživanja, ne obezbeđuje potrebne i stimulativne uslove za pravilan kognitivni, društveni i emotivni razvoj deteta. Upravo zbog smanjivanja ukupnog broja dece u domovima na minimum i izdvajanja dece iz porodica samo u slučajevima kada je to zbog njihove lične sigurnosti i bezbednosti, osnovani su centri za porodični smeštaj. Uloga ovih centara je da promovišu i potpomažu smeštanje dece bez roditeljskog staranja u hraniteljske porodice. Podesćamo na to da je Odluka o osnivanju centra za porodični smeštaj u Novom Sadu stupila na snagu tek 27.02.2014. godine.
Iako podržava hraniteljstvo kao meru zaštite prava deteta, Pokrajinski zaštitnik građana naglašava da ono ne sme biti trajna zamena za biološke roditelje, već vid privremene zaštite dece i podrške porodicama koje se suočavaju sa kratkotrajnim izazovima zbog kojih nisu u stanju da pruže adekvatnu brigu svojoj deci.
Uloga biološke porodice u planiranju zaštite deteta ne sme biti zanemarena. Stručna lica trebalo bi da rade na unapređenju kapaciteta roditelja i da im pruže podršku u sticanju novih znanja u oblasti roditeljstva. Roditeljima, čija su deca izmeštena u hraniteljske porodice, potrebno je obezbediti kontinuirane sadržajne i kvalitetne kontakte sa decom, a biološkoj porodici adekvatnu psihosocijalnu, edukativnu, zdravstvenu, pravnu i ekonomsku podršku. Važno je da tokom trajanja hraniteljstva,uloga roditelja bude prepoznata i definisana, kao i da se preduzimaju potrebne mere u cilju stvaranja povoljnih uslova za povratak dece u biološku porodicu, na šta Ombudsman posebno skreće pažnju centrima za socijalni rad u pojedinačnim slučajevima.
Fotografija preuzeta sa veb stranice Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Tokom proteklih godina Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović” u Vršcu učinila je vidne pomake ka smanjenju stigmatizacije osoba obolelih od psihijatrijskih bolesti i osoba sa mentalnim smetnjama. To je zaključak posete ovoj bolnici u okviru aktivnosti Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana kojima se u zdravstvenim i socijalnim ustanovama tzv. zatvorenog tipa proverava stepen primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku u delu koji se odnosi na lišenje poslovne sposobnosti. Zamenik pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Stevan Arambašić je o ovom pitanju, kao i o uslovima pod kojima bolnica funkcioniše, razgovarao sa direktorkom dr Tatjanom Voskresenski.
Na lečenju u ovoj bolnici trenutno se nalaze 764 osobe, uključujući i lica kojima je sudskom presudom izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, a koja se nalaze u posebnom odeljenju. Značajan broj osoba na lečenju u ovoj bolnici u potpunosti je lišen poslovne sposobnosti, dok je izvesnom broju njih ona delimično vraćena. Neuropsihijatrijski tim bolnice je od stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku veštačio u postupcima preispitivanja poslovne sposobnosti oko 200 lica. Zaposleni u ovoj ustanovi poštuju odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i redovno izveštavaju sudove o zdravstvenom stanju lica na izdržavanju obavezne mere lečenja u zdravstvnoj ustanovi. U značajnom broju slučajeva veštaci su predložili da se ova mera preinači u meru lečenja na slobodi, ali sudovi veoma retko uvažavaju ovakve predloge stručnih timova bolnice.
Uvidom u dokumentaciju, kao i razgovorom sa osobljem i osobama na lečenju, utvrđeno je da su sve pacijentkinje i pacijenti u upoznati sa svojim pravima i postupkom lečenja, uz potpuno poštovanje njihove ličnosti i dostojanstva. Prinudna hospitalizacija i sputavanje osoba u agitiranom stanju sprovodi se u sklasu sa Zakonom o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama i Pravilnikom o bližim uslovima za primenu fizičkog sputavanja i izolacije lica sa mentalnim smetnjama koja se nalaze na lečenju u psihijatrijskim ustanovama. Tokom posete u bolnici je bila samo jedna osoba koja je zbog svog trenutnog stanja izuzetne uznemirenosti bila privremeno fiksirana. Postupak fiksacije sproveden je uz dosledno poštovanje svih prodecura i propisa, kao i prava koja su osobama koje borave u ovim ustanovama zagarantovana.
Prostorije bolnice koriste se i za potrebe policijskog zadržavanja osoba privedenih zbog vožnje u alkoholisanom stanju, a zbog toga što policijska stanica u Vršcu nema adekvatnu prostoriju za njihovo zadržavanje. Ova okolnost predstavlja dodatno opterećenje u radu bolnice, te će stoga Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije biti preporučeno da za potrebe zadržavanja alkoholisanih lica po osnovu Zakona o bezbednosti u saobraćaju osposobi jedni prostoriju u policijskoj stanici u Vršcu.
Svetski dan hospisa i palijativne nege obeležava se svake godine druge subote u oktobru na inicijativu Svetskog saveza hospisa i pružalaca usluga palijativne nege (The World wide Hospice Palliative Care Alliance). Ovaj dan obeležava se s ciljem podizanja svesti i razumevanja ljudi kojima je potrebna palijativna nega, kao i povećanje dostupnosti hospisa i palijativne nege u svetu. Budući da se palijativno zbrinjavanje najčešće dovodi u vezu sa starijim osobama, ove godine dan hospisa i palijativne nege posvećen je „nevidljivim pacijentima“ kao što su deca, pripadnici LGBT populacije, zatvorenici, vojnici, osobe koje žive u seoskim sredinama.
Palijativno lečnje i nega podrazumevaju aktivno i usaglašeno zalaganje tima stručnjaka (lekara, medicinskih sestara/tehničara, psihologa, socijalnih radnika, duhovnika, volontera) u brizi i pružanju podrške onima koji boluju od teških i neizlečivih bolesti i njihovim porodicama. Svrha palijativnog zbrinjavanja je u tome dase očuva što veći kvalitet života pacijenata i njihovih porodica, bez obzira na to da li se zbrinjavanje pruža kod kuće ili u bolnici.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je 2013. godine započeo istraživanje ostvarivanja prava pacijenata/pacijentkinja obolelih od neizlečivih bolesti. Uočeno je deo aktivnosti u cilju obezbeđivanja kvalitetnije usluge palijativnog zbrinjavanja, planiranih Strategijom za palijativno zbrinjavanje Republike Srbije, ostao nerealizovan. Dve godine kasnije, 2015. sprovedeno je novo istraživanje u zdravstvenim ustanovama na svim nivoima zzdravstvene zaštite u AP Vojvodini sa ciljem da se ustanovi da li su u međuvremenu unapređene zdravstvene usluge pacijentima kojima je potrebna palijativna nega.
Pokrajinski zaštitnik građana je na osnovu prikupljenih informacija zaključio da uvođenje usluge palijativnog zbrinjavanja i nege u Vojvodini teče sporo. Palijativnu negu pružaju službe kućnog lečenja i nege u 63 odsto domova zdravlja u Vojvodini, a na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite jedinice za palijativno zbrinjavanje postoje u bolnicama u Subotici, Zrenjaninu, Somboru i Kikindi.
Najveći problem u obezbeđivanju i pružanju odgovarajuće palijativne nege pacijentima predstavlja nedostatak lekara i medicinskih tehničara/sestara, kao i nemedicinskog osoblja (psihologa, farmaceuta, socijalnih radnika). Uz to, postoji potreba za obukom većeg broja zdravstvenih radnika, a 80 odsto domova zdravlja navodi da im nedostaje i odgovarajuća oprema, prostor, lekovi i vozila kako bi palijativnu negu i lečenje pružali na odgovarajući način.
Istovremeno, potreba za palijativnim lečnjem i negom u Srbiji i Vojvodini sve je veća, čemu doprinose i demografski trendovi i sve veća zastupljenost starijih među stanovništvom. Potreba za ovim vidom zdravstvene zaštite nastaje i kao posledica sve većeg broja obolelih od bolesti koje imaju progresivni tok (kardiovaskularnih i malignih bolesti, šećerne bolesti, neuromuskularnih i cerebrovaskularnih bolesti), HIV/AIDS, saobraćajnog traumatizma i drugo, a među „nevidljivim pacijentima“ nalaze se i deca. Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine prepoznao je ovaj problem, te je u ovoj ustanovi u toku procedura za izmenu organizacione strukture radi formiranja jedinice za palijativnu negu.
Izveštaj o istraživanju „Organizacija palijativnog lečenja i nege i ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu u oblasti palijativnog lečenja i nege na području AP Vojvodine“ dostupan je na sajtu Pokrajinskog zaštitnika građana.
Dvodnevni seminar pod nazivom „Rodna ravnopravnost i vanredne situacije – uloga i učešće žena i ženskih organizacija” održan je 30. septembra i 1. oktobra na Andrevlju za predstavnice ženskih organizacija iz Subotice, Pančeva, Sremske Mitrovice, Kule, Sečnja i Alibunara u okviru projekta Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana koji podržava Agencija Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena i rodnu ravnopravnost.
Posebna pažnja posvećena je ulozi žena i uključivanju rodne perspektive u oblast vanrednih situacija i održivog razvoja sa ciljem povećanja znanja i kapaciteta aktivistkinja u lokalnim samoupravama za uključivanje rodne perspektive u dokumenta i programe koji se odnose na vanredne situacije.
Na seminaru je govorila predstavnica Sektora za vanredne situacije u Ministarstvu unutrašnjih poslova Marina Kopanja o ulozi jedinica lokalne samouprave u ovoj oblasti i ukazala na važnost procene ugroženosti od prirodnih nepogoda u svakoj lokalnoj samoupravi, kao i o ulozi žena u proceni rizika od vanrednih situaciji, reagovanju na njih i u prevenciji. U razgovoru sa učesnicama seminara naglasila je važnost edukacije lica koja su zadužena za vanredne situacije, ali i stanovništva, odnosno važnost promene svesti najšireg stanovništva, te da će u tim procesima pažnja biti usmerena i na rodnu ravnopravnost.
Polaznice seminara su učestvovale u radionicama o rodnoj ravnopravnosti, pokazateljima rodne ravnopravnosti, o položaju žena i muškaraca u Srbiji i participativnoj proceni rizika. Radionice su bile posvećene vanrednim situacijama – rizicima, ulozi građana i građanki u vanrednim situacijama, a posebno ulozi ženskih organizacija. Dve radionice su se odnosile na upravljanje vanrednim situacijama u okviru lokalnih planova uz unošenje rodne perspektive, kao i učešću u proceni rizika kao jednog od načina za rodno osetljive lokalne planove za vanredne situacije. Učesnice su navele da seminar doprinosi njihovom ličnom i profesionalnom razvoju i unapređenju znanja i veština, kao i da očekuju dalju podršku kako bi razumevanje uvođenja rodne perspektive u sektor vanrednih situacija i upravljanja rizicima podigle na viši nivo.
Pokrajinski ombudsman će sa lokalnim partnerima koji su uključeni u projekat „Rodna ravnopravnost i vanredne situacije” napraviti model plana reagovanja i upravljanja vanrednim situacijama koji će uključiti rodnu perspektivu.
