Vesti
Radno mesto koordinatora za romska pitanja, njihova ovlašćenja, uloga i položaj nije uređen zakonima niti podzakonskim aktima Republike Srbije. Institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana je stoga u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina analizirala položaj koordinatora za romska pitanja u jedinicama lokalne samouprave u AP Vojvodini. Cilj razgovora sa koordinatorima za romska pitanja bio je da se utvrdi na koji način je regulisano njihovo radno angažovanje, kakvog uticaja oblik i način njihovog radnog angažovanja ima na kvalitet njihovog rada i rada jedinica lokalne samouprave, kao i na kvalitet ostvarivanja ljudskih prava pripadnika romske nacionalne manjine.
Analiza prikupljenih podataka i informacija pokazala je da su kordinatori za romska pitanja najčešće jedina veza između lokalne romske zajednice i državnih organa, institucija i službi. Više od polovine njih ni posle višegodišnjeg radnog ili volonterskog angažovanja u jedinici lokalne samouprave nije zaposleno na neodređeno vreme po osnovu ugovora o radu. Čak i koordinatori koji su danas stalno zaposleni, prethodno su taj posao više godina obavljali po osnovu ugovora o radu na određeno vreme, ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, a što je protivno propisima. U međuvremenu, dok je ova analiza privođena kraju, višegodišnji radni angažman nekoliko koordinatora za romska pitanja u AP Vojvodini prestao je i zbog formalnopravne neuređenosti, odnosno neregulisanosti ovog pitanja.
Institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana je o rezultatima ove analize i preporukama izvestila sve nadležne pokrajinske i državne organe i insititucije. Jedna od preporuka je da se dopuni Zakon o lokalnoj samoupravi na taj način da se iza člana 98 doda novi član koji bi predvideo da se u svim jedinicama lokalne samouprave u kojima pripadnici Romske nacionalne manjine čine višeod 5 odsto od ukupnog broja stanovnika prema poslednjem popisu stanovništva u Republici Srbiji uspostavlja koordinator za romska pitanja koji bi pružao stručnu i tehničku pomoć u unapređenju položaja romske nacionalne manjine. U jedinicama lokalnih samouprava u kojima pripadnici Romske nacionalne manjine čine manjeod 5 odstood ukupnog broja stanovnika uspostavljanje koordinatora za romska pitanja predstavljalo bi mogućnost, a neobavezu.
U zaključku analize, koji jasno ukazuje na značaj položaja koordinatora za romska pitanja za unapređenje položaja pripadnika romske nacionalne manjine u AP Vojvodini, konstatuje se da je u odnosu na Rome, uz brojne predrasude i stereotipe u javnosti,prisutna i neposredna i posredna, sistemska, kolektivna i individualna diskriminacija. Ona se u radu pojedinih organa jedinica lokalne samouprave, ustanova, javnih službi i drugih nosilaca javnih ovlašćenja vrši kako činjenjem, tako i nečinjenjem.
Analiza položaja koordinatora za romska pitanja u jedinicama lokalne samouprave u AP Vojvodini dostupna je na vebsajtu Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana.
Svakom građaninu Srbije Ustavom je zajemčeno pravo na pravnu pomoć. U stvarnosti, međutim, veliki broj građana nije u mogućnosti da ostvari ovo pravo, izjavila je danas Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka. Ona je, učestvujući u raspravi o pregovaračkim poglavljima iz ugla Vojvodine – raspravu je u Novom Sadu organizovao Centar za regionalizam - upozorila da se u 17 od ukupno 45 jedinica lokalne samoprave u Vojvodini građanima pravna pomoć ne pruža ni u kom obliku, a da je u samo šest jedinica lokalne samouprave organizovana posebna služba pravne pomoći. Građanima je, prema istraživanju Pokrajinskog ombudsmana, pravna pomoć najdostupnija u obliku pravnih saveta, zatim u pisanju podnesaka, dok je broj jedinica lokalne samouprave u kojima se vrši zastupanje građana zanemarljiv. 
Završna konferencija projekta „VET4 Medijacija među Romima i Romkinjama”, u kom institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana učestvuje kao partnerska institucija, održana je ovog utorka u sedištu belgijskog Ministarstva rada i zapošljavanja Briselu. Ovaj dvogodišnji međunarodni projekat realizuje se u pet evrospkih zemalja sa ciljem da promoviše medijaciju u lokalnim zajednicama u kojima u značajnom broju žive Romi i Romkinje, kao i osnaživanje medijatorki i medijatora putem edukacije i podsticanje njihovog angažovanja u tim zajednicama.
Učesnicima i učesnicama konferencije iz desetak evrospkih zemalja predstavljena su belgijska iskustva u vezi sa integracijom i inkluzijom Roma i Romkinja putem medijacije. Uvodnim izlaganjima o ovim temama prisutnima su se, između ostalih, obratili i Filip Kurar, predsednik Francuske skupštine u Belgiji, Valeria Acori iz Evropskog socijalnog i ekonomskog komiteta, Leticija Žigo iz valonskog Ministarstva socijalne zaštite i dvoje predstavnika organizacija civilnog društva: Kim Jansens iz valonskog Foruma za manjine i Ahmed Akim, predsednik Centra za mediajciju među Romima i Putnicima u Belgiji.
Nakon predstavljanja aktivnosti i rezultata projekta „VET4 Medijacija među Romima i Romkinjama” od strane partnerskih organizacija koje su ga sprovodile u Belgiji, Italiji, Rumuniji, Srbiji i Španiji, prisutnima se obratila i Marija Grapin, poslanica Rumunije u Evropskom parlamentu i članica grupe za socijalna pitanja i razvoj. Tokom poslednje sesije o svojim iskustvima govorile su romske medijatorke i medijatori koji su učestvovali u obuci u okviru ovog projekta, kao i aktivistkinje i aktiviste organizacija iz Belgije i Francuske koje imaju velikog iskustva u ovoj vrsti interkulturalne medijacije. Diskusija koja je potom usledila bila je prilika da saradnica u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu Ankica Dragin upozna prisutne sa preliminarnim nalazima istraživanja položaja koordinatora za romska pitanja na teritoriji AP Vojvodine, a za koje je u okviru projekta „VET4 Medijacija među Romima i Romkinjama” bila zadužena ova institucija.
Konferenciju je svojim izlaganjem zaključio Jan Jarab iz Kancelarije visokog komesara za ljudska prava Ujedinjanih nacija. On je podržao nastojanja projekta „VET4 Medijacija među Romima i Romkinjama” i drugih sličnih inicijativa da medijacija između ranjivih društvenih grupa i državnih organa zaživi na način koji će tzv. prirodne medijatorke i medijatore iz marginalizovanih zajednica afirmisati kao kompetentne stručnjakinje i stručnjake za uspostavljanje, održavanje i unapređenje međusobne komunikacije između tih zajednica i institucija sistema.
Institucije-članice Mreže ombudsmana za decu Jugoistočne Evrope (CRONSEE) okupile su se 28. oktobra u prostoru Odvjetničkog zbora Osijek na regionalnom tematskom sastanku. Sastanku su prisustvovale predstavnice i predstavnici institucija zaštitnika građana - ombudsmana Albanije, Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, Crne Gore, Kosova, Slovenije, Srbije i AP Vojvodine, kao i predstavnici međunarodne organizacije Save the Children International, a koja podržava rad ove mreže od njenog osnivanja. U ime institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana na tematskom sastanku je učestvovala Marija Kordić, zamenica ombudsmana za zaštitu prava deteta.
Uz ombudsmanku za decu Republike Hrvatske Ivanu Milas Klarić, učesnice i učesnike skupa na početku je pozdravio predsednik Advokatske komore Osijek Dubravko Marjanović. Centralna tema sastanka bioje Treći fakultativni protokol uz Konvenciju o pravima deteta i nove mogućnosti zaštite prava deteta koje on donosi. Taj međunarodni dokument omogućuje detetu podnošenje pritužbi zbog povrede ljudskih prava Odboru UN-a za prava deteta u slučaju kada su njegova prava povređena, a institucije u njegovoj državi ih nisu adekvatno zaštitile.
Reč je o međunarodnom mehanizmu koji unapređuje pristup dece pravosuđu, ali koji predstavlja prvenstveno oblik pritiska na države da usklade svoje zakonodavstvo i praksu sa zahtevima Konvencije o pravima deteta, objasnila je u uvodnom izlaganju dr Paula Poreti s Pravnog fakulteta Univerziteta „J. J. Štrosmajer” u Osijeku. Za predstavnke Mreže ovaj sastanak bio je prilika da tokom diskusije razmene svoja iskustva u ovoj oblasti. Učesnici su se složili da će nastaviti da podstiču vlade svojih zemalja da potpišu, odnosno ratifikuju Treći fakultativni protokol i da ga primjenjuju u skladu s najboljim interesom deteta.
„Uz promociju ovog međunarodnog mehanizma, izuzetno je važno da nastavimo jačati nacionalne pravne mehanizme za zaštitu prava djece unutar svake države,” istaklaje hrvatska ombudsmanka za decu Ivana Milas Klarić. Na sastanku je bilo reči i o aktuelnoj izbegličkoj krizi, kao i o aktivnostima i iskustvima institucija ombudsmana u vezi s tim, ali i o delovanju organizacije Save the Children International koja je posebno aktivna u području zaštite prava dece u migracijama, o čemu je govorila Aida Ivković.
Učesnici sastanka saglasili su se sa tim da su deca najranjivija i najugroženija grupa u izbegličkoj krizi i istakli kako sve države suočene s ovim velikim problemom treba da ulože najveće moguće napore upravo u zaštiti dece. Učesnicima sastanka u Osijeku predstavljena je i platforma za stručnjake koji rade s decom pod nazivom Child Protection Hub, koja, kao mreža za uzajamnu podršku stručnjaka, omogućuje pristup najrazličitijim stručnim sadržajimao deci, dečjim pravima, istraživanjima, onlajn seminarima, literaturi, studijama slučajeva i drugim vrednim izvorimao deci. Ovim sadržajima može se pristupiti na stranici http://childhub.org.
Ovogodišnjim aktivnostima Mreže CRONSEE rukovodi institucija Ombudsmana za decu Republike Hrvatske. Mrežu, osnovanu 2006. godine sa ciljem da institucije ombudsmana sarađuju i međusobno se osnažuju putem razmene iskustava i dobrih praksi, čine nezavisne institucije za zaštitu prava dece na državnom, regionalnom i lokalnom nivou. Danas ova regionalna mreža ima 14 članica i čine je predstavnici ombudsmana iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Bugarske, Crne Gore, Kipra, Grčke, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Rumunije, Slovenije, Srbije i AP Vojvodine.
Izvor: http://www.dijete.hr/
Ideja o obeležavanju Svetskog dana seoskih žena pokrenuta je 1995. godine tokom 4. Konferencije UN o ženama u Pekingu i obeležava se svake godine 15. oktobra. Seoske žene širom sveta imaju važnu ulogu u razvoju seoskih područja, ali su još uvek izložene različitim oblicima diskriminacije. Njihova uloga, kako u društvu i lokalnoj zajednici, tako i u porodici nije prepoznata. One su marginalizovane, a posao koji svakodnevno obavljaju je potcenjen i nepriznat.
Mnogobrojne su aktivnosti na podizanju svesti javnosti o ženskom doprinosu životu na selu, ali i na informisanju i podizanju znanja i veština samih žena proteklih godina u Vojvodini. Udruženja žena sa sela postoje u gotovo svakom naseljenom mestu, obnovila su svoje članstvo i aktivnosti, a podrška koju dobijaju od institucija i drugih organizacija civilnog društvaje raznolika. Međutim, i dalje su žene na selu prema svim analizama u posebno teškom položaju jer obavljaju i veliki deo poljoprivrednih poslova, skoro sve poslove u domaćinstvu, odgajaju decu, brinu o starijim članovima porodice. Iako žene u ruralnim domaćinstvima nose ekonomski potencijal, jer vladaju veštinama potrebnim, na primer, za obnavljanje tradicionalnih zanata ili za pružanje usluga smeštaja i boravka turista, ili za negu dece i starih lica, one su preopterećene dnevnim obavezama i umorne od celodnevnog rada, što utiče na njihovu motivisanost da odvoje vreme za obuku i udruživanje koji su neophodni kako bi seone preorijentisale na drugu vrstu posla i drugačiju organizaciju svakodnevice. Podaci ukazuju naozbiljne prepreke na koje one nailaze u pristupu različitim uslugama potrebnim za kvalitetan život, razvoj ljudskih resursa i aktivnu participaciju u lokalnoj zajednici koja ima presudan značaj za lokalni razvoj.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman želi da ukaže na nejednaku dostupnost usluga socijalne zaštite i podrške porodici većini seoske populacije koja se u socijalnom obezbeđivanju i zbrinjavanju tradicionalno oslanja pretežno na sopstvene resurse. Dodatne otežavajuće faktore kod jednog dela seoskog stanovništva predstavljaju nepoznavanje prava i procedura prijavljivanja za određenu meru socijalne zaštite i tradicionalistički stavovi koji socijalnu pomoć označavaju kao sramotu, a prepuštanje brige o starima nekoj instituciji ili organizaciji kao povredu porodične etike. Pored navedenog kao posebno ugroženu grupu prepoznajemo žene koje su nositeljke ili članice poljoprivrednog domaćinstva, koje su na taj način radno angažovane i za taj rad plaćaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Ova grupa žena u periodu trudnoće i rađanja neostvaruje prava kao ostale zaposlene ili samozaposlene žene jer im se ne priznaje pravo na novčanu naknadu za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Na ovaj način se cena roditeljstva u potpunosti prevaljuje na domaćinstvo, negira se ženin doprinos i angažman i uskraćuje pravo na podršku rađanju. Zanemarivanjem grupe žena koje žive na selu i rađaju umanjuje se učinak strategija za podsticanje rađanja.
Smisao obeležavanja Dana seoskih ženaje da podseti društvo koliko duguje seoskim ženama i vrednuje njihov rad, obezbedi ravnopravan pristup i potpuno učešće u odlučivanju, kao i kreiranju razvojnih politika na selu koje će priznati njihovu ulogu u unapređenju razvoja poljoprivrede i sela, bezbednosti hrane i smanjenja siromaštva.
