Vesti
Juče je u Palati Srbija u Beogradu održana konfrencija „Sistemi podrške za unapređenje obrazovanja Roma i Romkinja”. Konferenciju je u organizovao Instrument EU za tehničku pomoć i razmenu informacija (TAIEX) u saradnji sa Vladom Republike Srbije.
Tokom otvaranja konferencije prisutnima su se obratili Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije, Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Luka Bjankoni, šef političkog sektora Delegacije EU u Republici Srbiji, Suzana Paunović, direktorka Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije, kao i Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.
Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana na konferenciji predstavljala je saradnica Ankica Dragin, koja je tokom diskusije iznela iskustva institucije u vezi sa položajem koordinatora za romska pitanja u lokalnim samouprava, a koja se odnose na njihovo - do sada isključivo neformalno - stručno obrazovanje i radno osposobljavanje. Ukazujući na to da su preporuke Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmanau vezi sa položajem koordinatora za romska pitanja, koji su ključna karika u lancu razmene informacija, obezbeđivanja podrške i saradnje između romske zajednice sa jedne,i organa uprave, ustanova i službi sa druge strane, Dragin je apelovala na nadležne u oblasti obrazovanja da osmisle način na koji bi koordinatori za romska pitanja mogli da steknu formalno obrazovanje za obavljanje ovog posla i o tome od nadležnih organa dobiju validnu potvrdu koja će biti priznata i na tržištu rada.
„Uz to, u novi registar zanimanja, koji je u našoj zemlji trenutno u pripremi, potrebno je uvrstiti i odgovarajuće zanimanje koje odgovara vrsti posla koju obavljaju koordinatori za romska pitanja. Time bi se ne samo otvorio prostor za njihovo zapošljavanje, nego bi se i mladi Romi i Romkinje motivisali da nastave školovanje i da se više zalažu za svoja lična i kolektivna prava svoje zajednice,” zaključila je Dragin.
Konferencija „Sistemi podrške za unapređenje obrazovanja Roma i Romkinja” bavila se aktivističkim aspektima promovisanja obazovanja među Romima i Romkinjama, kao i međunarodnom i domaćom praksom u oblasti obrazovanja kao alata za socijalno uključivanje. Učesnice i učesnici konferencije - predstavnice i predstavnici državnih organa, obrazovnih ustanova, međunarodnih i domaćih organizacija, nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava, kao i romske aktivistkinje i aktivisti iz zemlje i inostranstva - razmatrali su na koje se načine u budućnosti Romima i Romkinjama može pružiti najefikasnija, najsvrsishodnija i nediskriminišuća podrška u oblasti obrazovanja.
U svom radu Pokrajinski zaštitnik građana se redovno susreće sa pitanjima koja se tiču Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, izjavila je u utorak Eva Vukašinović, zamenica Pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina. 
Na slobodu izražavanja unutar manjinskih zajednica utiče nekoliko faktora – brojnost, stručna osposobljenost novinara, uticaj medija iz matične države, kao i odsustvo kontrolnih mehanizama i sankcija – izjavila je Eva Vukašinović, zamenica za zaštitu prava nacionalnih manjina u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu. Ona je učestvujući na okruglom stolu, koji je Nezavisno društvo novinara Vojvodine danas organizovalo u Medija centru Vojvodine, izjavila da ponovno uvođenje televizijske pretplate neće negativno uticati na slobodu izražavanja pripadnika manjinskih zajednica. Negativne učinke treba, po njenom mišljenju, očekivati u privatizaciji medija i projektnom finansiranju, koje je nedovoljno da pokrije sve troškove funkcionisanja medija. 
Povodom 9. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman ukazuje na potrebu da se o nepravdi, povredama ljudskog dostojanstva, diskriminaciji, nasilju i kršenju ljudskih prava govori javno i sa jasnom osudom.
Zabrinjavajuće je da se danas, više od 70 godina nakon Kristalne noći, u kojoj su nacističke vlasti organizovale progon Jevreja kao uvod u holokaust, nacističke ideje obnavljaju i bivaju prihvaćene. Naročito zabrinjava to što se i mladi, usled dugogodišnje političke i ekonomske krize, opredeljuju za ove ideje tragajući za svojim identitetom.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman podseća na to da se otpornost na ideje nacizma i fašizma izgrađuje putem promovisanja temeljnih društvenih vrednosti. Dosledna primena zakona, efikasna i pravovremena reakcija državnih organa, kao i obrazovanje koje promoviše vrednosti zasnovane na ljudskim pravima, predstavljaju okosnicu nastojanja da se izgrade kapaciteti društva koje bi, umesto da je tek nenaklonjeno nacizmu i fašizmu, jasno i nedvosvmisleno osuđivalo svaku pojavu koja ukazuje na ove ideje.
Jednak pristup pravdi jedno je od osnovnih ljudskih prava i od suštinskog je značaja za ostvarivanje prava građana i građanki pred sudom, organima uprave, organizacijama i ustanovama koje vrše javna ovlašćenja. Nepovoljan socijalni status pojedinki i pojedinaca može da utiče na ostvarivanje ovog prava. Zbog toga je važno da u svakoj državi, a naročito u onima koje su se ratifikovanjem međunarodnih dokumenata obavezale da će garantovati ostvarivanje, zaštitu i unapređenje ljudskih prava, postoji funkcionalan sistem besplatne pravne pomoći. Takav sistem pojedincima, koji inače u postupcima pred sudovima i drugim organima ne bi mogli da zaštite ili ostvare svoja prava ili na zakonu zasnovane interese, odnosno da ostvare pravo na jednak pristup pravdi i pravično suđenje, omogućuje ostvarivanje jednog od prava koje je u Republici Srbiji zajemčeno Ustavom i sadržano u još najmanje četiri međunarodna dokumenta, kao i u sedam zakona, jednoj republičkoj strategiji i jednoj pokrajinskoj odluci.
Uspostavljanje sistema besplatne pravne pomoći jedna je od obaveza i u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, naročito u okviru pregovaračkih poglavlja 23 i 24, a koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava, pravdu, slobodu i bezbednost. Posebna tema u okviru područja osnovnih prava biće pristup pravdi putem besplatne pravne pomoći.
Rad institucije Pokrajinskog zaštitnika građana -ombudsmanaveć godinama svedoči o sve izraženijoj potrebi građana za funkcionisanjem službi pravne pomoći u opštinskim i gradskim upravama. Sa povećanjem njihove svesti o sopstvenim pravima, ali i sa sve većim siromašenjem stanovništva, pravni saveti, pisanje podnesaka ili zastupanje, kako pred sudovima tako pred organima uprave, potrebno je sve širem krugu građana. Međutim, istraživanja institucije, sprovedena u tri navrata, pokazala su da o dostupnosti i pružanju usluga pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave (JLS) u AP Vojvodini ne postoje pouzdani i jasni podaci, niti makar približno ujednačena praksa.
Pružanje pravne pomoći organizovano je u 28 (62 odsto) JLS u Vojvodini. Ovu pomoć najčešće pružaju posebne službe pravne pomoći u JLS ili lice zaposleno u JLS koje u okviru jedne od organizacionih jedinica isključivo pruža pravnu pomoć građanima, odnosno lice kome, uz ostale dužnosti, u opis posla spada i pružanje pravne pomoći. Pravnu pomoć po osnovu ugovora sa JLS pružaju i članovi Advokatske komore, a u nekim JLS i opštinski javni pravobranilac ili svi zaposleni pravnici u JLS, a po osnovu rešenja, odnosno ovlašćenja načelnika opštinske uprave. Uprkos tome, najviše zabrinjava podatak da u više od trećine JLS u Vojvodini (njih 17) pružanje pravne pomoći nije organizovano, te se ona građanima uopšte ne pruža.
Pravo na besplatnu pravnu pomoć po pravilu imaju pripadnici socijalno ugroženih i marginalizovanih društvenih grupa, među koje, između ostalih, spadaju lica bez prihoda i imovine, primaoci socijalne novčane pomoći, stanovnici romskih neformalnih naselja, nezaposlena lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, primaoci minimalne zarade, kao i lica koja ispunjavaju uslove za oslobađanje od plaćanja troškova postupka. Institucija Pokrajinskog zaštitnika građana -ombudsmana posebno značajnim smatra to što novi Nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći predviđa i to da pravo na ovu vrstu pomoći u određenim postupcima, imaju i deca, mentalno nedovoljno razvijena ili duševno obolela lica, kao i lica koja ostvaruju pravnu zaštitu od porodičnog nasilja, torture ili trgovine ljudima. Izuzetno je važno da ovaj Zakon bude što pre usvojen i s obzirom na situaciju sa izbeglicama u Republici Srbiji, budući da predviđa i to da pravo na besplatnu pravnu pomoć mogu ostvarivati i izbegla, prognana i raseljena lica, kao i tražioci azila.
