Vesti
Pokrajinski zaštitnik građana -ombudsman uputio je juče Ministarstvu pravde Republike Srbije primedbe i predloge institucije na Nacrt posebnog Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.
Primedbe i predlozi nalaze se u priloženom tekstu i označeni su crvenom bojom.
 Primedbe i predlozi Pokrajinskog zaštitnika građana na Nacrt posebnog... | 1140 kB |
Pojavljivanje i učešće dece na skupovima političkih partija u nekoliko je navrata podstaklo Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudmana da se obrati javnosti. Međutim, ovakvo ponašanje političkih stranaka, ali i neodgovornost osoba na čelu obrazovnih ustanova iz kojih deca učestvuju u stranačkim aktivnostima, nastavlja se i uoči predstojeće izborne kampanje, iako je to apsolutno neprimereno i u suprotnosti sa Konvencijom o pravima deteta Ujedinjenih nacija. I poslednji takav slučaj – učešće hora Gimnazije Jovan Jovanović Zmaj na skupu SNS u Novom Sadu - svedoči o kontinuitetu ignorisanja prava detata. Zabrinjava činjenica da škole, pristajući na učešće učenika na partijskim skupovima, parcijalne interese stranaka pretpostavljaju dobrobiti dece.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ukazivao je javnosti na ovu pojavu još 2012. i 2014. godine, pozivajući sve političke stranke da poštuju „Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba” i tako pokažu da im je zaista stalo do dece i njihovih prava. U društvu, na žalost, još uvek ne postoji spremnost za tako nešto. Ta činjenica, međutim, ne može biti opravdanje jednima da sa partijskom instrumentalizacijom dece nastave, a drugima da se oportunistički povijaju pred zahtevima partijskih politika.
Kao prosvetne institucije, škole su dužne da učenicima prenose znanja o svetu u kome žive, pa i o svetu politike. U tom svetu postoje prihvatljiva i neprihvatljiva, dozvoljena i nedozvoljena ponašanja, a obrazovanje u skladu sa najboljim interesom deteta ne propušta priliku da učenike upozna sa razlikama u ponašanju. Na taj način škole, s jedne strane, doprinose obrazovanju politički odgovornih građana, a s druge strane, smanjuju prostor za sve kasnije stranačke zloupotrebe.
Za stranku, koja poput SNS, ne propušta priliku da javno istakne svoju odanost evropskim vrednostima, skup u petak bi morao biti prilika za ozbiljno preispitivanje, tim pre, jer je reč o početku predizborne kampanje. A početi izbornu kampanju sa porukom da nema ničeg problematičnog u pretvaranju dece u oruđe politčkih stranaka nikako ne može da bude poruka stranke privržene evropskim vrednostima.
Na današnjoj konferenciji u Skupštini AP Vojvodine, posvećenoj manjinskom i višejezičnom informisanju u kontekstu sprovođenja medijskih zakona i izlaska države iz vlasništva nad medijima, jedna od uvodnih izlaganja imala je zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović. Govoreći o sprovođenju medijiskih zakona u oblasti informisanja na manjinskim jezicima, zamenica Vukašinović se u svom izlaganju sa pravnog aspekta osvrnula na nedoslednosti i posledične nedoumice u vezi sa regulisanjem prava pripadnika nacionalnih manjina na informisanje na maternjem jeziku, a koje proizilaze iz načina na koji je ovo pitanje uređeno propisima Republike Srbije. Imajući to u vidu, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman će, u svetlu izrade akcionog plana za nacionalne manjine koja je u toku, nadležnima uputiti komentare i predloge kako bi se ovo pravo pripadnika nacionalnih manjina ostvarivalo na najsvrsishodniji način i u skladu sa Ustavom, međunarodnim dokumentima i domaćim pripisima.
Cilj konferencije naslovljene „Manjinsko i višejezično informisanje u kontekstu sprovođenja medijskih zakona - Izlazak države iz vlasništva nad medijima - posledice, izazovi, pouke i mogućnosti”bio je sagledavanje trenutne situacije i pornalaženje konstruktivnih rešenja u vezi sa budućnošću medija koji izveštavaju na manjinskim jezicima. Preovlađujuće uverenje učesnica i učesnika konferencije je da se uz pozitivan stav svih relevantnih činilaca mogu razviti odgovarajući, svrsishodni i ekonomični mehanizmi za unapređenje višejezičnog i manjinskog informisanja.
Nakon što je predsednik Skupštine APV Ištvan Pastor otvorio konferenciju, prisutnima su se, između ostalih, obratili Gordana Janković, šefica Medijskog odeljenja Misije OEBS u Srbiji, Kalman Kuntić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje i Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, kao i predstavnicirepubličke i pokrajinske vlasti, nezavisnih regulatornih tela, međunarodnih i domaćih organizacija, manjinskih medija, novinarskih i medijskih udruženja, pravnici imedijski analitičari i istraživači.
Konferenciju je organizovalo Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije, odeljenja za medije Misije OEBS u Srbiji i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.
Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka, učestvovala je danas u Beogradu u radu Okruglog stola „Nacionalni saveti - manjinske samouprave u pravnom sistemu Republike Srbije“. Učesnicima u raspravi predstavljen je normativni okvir kojim se uređuju prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Taj normativni okvir nije konačno definisan i on se može unapređivati, a to podrazumeva participaciju pripadnika nacionalnih manjina.
Za razliku od prethodnih, aktuelna vlada ne želi da nudi pisane reforme, već, po rečima Kori Udovički, ministarke državne uprave i lokalne samouprave, sistem koji će živeti u praksi i zahvaljujući kome će reforme funkcionisati. „Želimo da Budžetski fond za nacionalne manjine počne da funkcioniše i da u obuci državnih službenika znatno veću pažnju, nego što je to do sada bio slučaj, posvetimo ostvarivanju prava nacionalnih manjina“ istakla je ona. Udovički je podsetila da država, u sred najveće fiskalne konsolidacije, nije smanjila iznose koji su u 2015. godini bili planirani za finansiranje nacionalnih saveta, i da je Koordinacija nacionalnih saveta zatražila povećanje budžetskih sredstava namenjenih nacionalnim savetima za 30 odsto.
Tokom diskusije, reagujući na nezadovoljstvo Nacionalnog saveta crnogorske nacionalne manjine zbog neuvođenja crnogorskog jezika u službenu upotrebu u Vrbasu, iako su za to ispunjeni uslovi, Aniko Muškinja Hajnrih je podsetila da se ovo pravo ne ostvaruje automatski, nego uređivanjem istog statutom jedinice lokalne samouprave. Kako statut usvaja skupština jedinice lokalne samouprave, „podizanjem ruku“ odbornika, uvek postoji mogućnost da promena ne bude izglasana. Rešenje bi možda bilo kada bi zakonom bilo uređeno da se jezik nacionalne manjine automatski uvodi u službenu upotrebu, tamo gde je za to ispunjen uslov - u pogledu broja pripadnika nacionalne manjine.
Ombudsmanka je pozvala predstavnike Ministarstva da u postupku izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ne zaborave da urede pitanje „Koordinacije“ koja funkcioniše kao neformalno telo, a pokazalo se da bi funkcionisanje ovakvog tela trebalo da bude uređeno zakonom. Takođe je podsetila na nedorečenosti u vezi sa budžetskim fondom, za koga se još uvek ne zna „čiji je“ i po kojim kriterijumima se sredstva iz ovog fonda raspodeljuju.
Povodom 18. decembra, Međunarodnog dana migranata: Migranti su humanitarni, a ne bezbednosni problem
Kada bi svi migranti živeli u jednoj državi, ona bi, prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, spadala među pet najmnogoljudnijih država u svetu. Iz godine u godinu broj migranata raste, a problemi sa kojima se susreću podstakli su Ujedinjene nacije da obrate pažnju na ostvarivanje njihovih prava. U decembru 1990. godine, Generalna skupština UN usvojila je Međunarodnu konvenciju o zaštiti prava radnika migranata i članova njihovih porodica, da bi deset godina kasnije 18. decembar bio proglašen Međunarodnim danom migranata.
Danas, 25 godina nakon usvajanja pomenute Konvencije, sa žaljenjem možemo konstatovati da položaj migranata i dalje izaziva zabrinutost; danas veću nego juče. U uslovima ekonomske krize, masovne nezaposlenosti, uspona političke desnice, porasta ksenofobije i moralne panike migranti se stigmatizuju kao pretnja po nacionalnu kulturu i bezbednost. U retorici desnice migranti su ljudi koji kradu poslove, prazne fondove, utiču na porast kriminala, uništavaju škole i ruiniraju lokalne zajednice, pa se od nacionalnih vlada energično zahteva da zaoštre imigracionu politiku i redukuju broj migranata, podignu ograde i zatvore granice. Pozitivne efekte koje migranti nose sa sobom, recimo, njihov doprinos kulturnom pluralizmu i privrednom razvoju zemlje, nema ko da istakne. Zato je 18. decembar prilika da se javnost podseti na doprinos migranata ekonomskom razvoju evropskih društava, da se od vlada zahteva energičnije delovanje u sprečavanju diskriminacije i demonizacije migranata, kao i da se lokalne zajednice podstaknu da se što spremnije, ukoliko se ukaže potreba za njihovim zbrinjavanjem, suoče sa izazovima koje zbrinjavanje migranata nosi sa sobom.
Iako u Vojvodini tokom godine nije bilo drastičnih ispada i napada na migrante i izbeglice, a kakvih je bilo u nekim susednim i državama EU, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je, svojevremeno, sa velikom zabrinutošću upozorio na prisustvo rasizma i netrpeljivosti u odnosu na migrante i izbeglice. Ekonomska kriza i recesija tanje solidarnost sa ljudima u nevolji, a boravak migranata u prihvatnim centrima podiže troškove funkcionisanja lokalnih samouprava i budi nezadovoljstvo građana. Imajući u vidu ove činjenice, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman želi da naglasi dve stvari – prvo, migranti nisu bezbednosni, već humanitarni problem i, drugo, migranti nisu uzrok naših problema, nego prilika da se, pomažući ljudima u nevolji, potvrdimo u svom ljudskom dostojanstvu i da, kao odgovorni ljudi, sačuvamo, svemu uprkos, solidarnost i jednakost sa svima koji nose ljudski lik.
