Vesti
Ovogodišnji niz prijema građanki i građana u malim vojvođankim mestima od strane institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana započet je juče u Slankamenačkim Vinogradima i Maradiku. Zamenica za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović je tom prilikom, osim sa građanima, razgovarala i sa predstavnicima mesne zajednice, odnosno zaposlenima u mesnim kancelarijama, a potom je posetila i odeljenja u lokalnim školama u kojima se nastava odvija na nekom od jezika nacionalnih manjina u službenoj upotrebi u AP Vojvodini.
„Kada se gase državne institucije, selo umire,” odgovorio je na pitanje u vezi sa funkcionisanjem organa uprave i infrastrukture u ovom mestu Paja Djarmotski, matičar i šef Mesne kancelarije u Slankamenačkim Vinogradima. Uz probleme usled udaljenosti, odnosno loše saobraćajne povezanosti sa okolnim administrativnim centrima, u mestima poput Slankamenačkih Vinograda, koje je prvobitno bilo vikend-naselje okruženo voćnjacima, teško je doći čak i do preciznih demografskih podatka. Osim što je i pošta nedavno zatvorena, usluge zdravstvene zaštite u ovom mestu, u kom je skoro dve trećine stanovništva starije od 65 godina, praktično su nedostupne. Lekar opšte prakse iz Doma zdravlja u Krčedinu, koji dežura jednom nedeljno po sat vremena, meštanima samo donosi recepte koji su unapred „poručeni” telefonom. Pregledi se obavljaju u Krčedinu i zbog toga što prostorija koja služi kao ambulanta u Slankamenačkim Vinogradima nema čak ni tekuću vodu, a poslednji tzv. bazar zdravlja u ovom mestu održan je još u avgustu 2014. godine. Treći veliki problem, čijih razmera i posledica, po mišljenju Djarmotskog, građani nisu u potpunosti svesni, predstavlja vodosnabdevanje i kontrola ispravnosti vode iz bunara i izvora iz kojih se meštani snabdevaju vodom za piće, navodnjavanje voćnjaka i preradu voća. Sa druge strane, meštani sa ponosom pričaju o godišnjoj manifestaciji Pudarski dani, jedinoj prigodi kada u selo dolazi veći broj ljudi iz drugih mesta, kao i o svojoj školi, zapravo isturenom odeljenju osnovne škole u Krčedinu, a koju na slovačkom jeziku u tri razreda pohađa ukupno šest đaka.
Meštani Maradika imaju slične probleme, iako je njihovo mesto znatno veće od Slankamenačkih Vinograda i nalazi se bliže glavnom putu, ističu članovi Saveta mesne zajednice na čelu sa njegovim predsednikom Jovicom Ratkovićem. Osim na probleme u vezi sa ostvarivanjem prava u oblasti socijalne zaštite i penzijsko-invalidskog osiguranja, građani su se žalili na nemogućnost raspolaganja sredstvima iz mesnog samodoprinosa u skladu sa potrebama lokalne zajednice. Članovi Saveta Mesne zajednice takođe tvrde da građani nemaju mogućnost korišćenja resursa zajednice koji su svojevremeno izgrađeni iz sredstava samodoprinosa, poput maradičkog akumulacionog jezera. Uz zapuštene i neuređene atarske puteve, građani negoduju i zbog toga što nadležna inspekcija, po njihovim rečima, proizvoljno, selektivno i arbitrerno postupa u slučajevima prijava građana u vezi sa nemogućnošću navodnjavanja obradivih površina na propisani način. Po prijemu građana, zamenica Vukašinović posetila je i novootvoreno kombinovano odeljenje na mađarskom jeziku u maradičkoj osnovnoj školi. Očekuje se da će ovo odeljenje narednih godina imati sve više đaka, umesto da, kao što su to do sada bio običaj, deca nižeškolskog uzrasta koja nastavu pohađaju na mađarskom jeziku svakodnevno putuju u Novi Sad.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman će u okviru svojih nadležnosti i ovlašćenja pokrenuti postupke i ispitati navode građana u ovim i svim drugim mestima koja institucija bude posetila. Sledeći prijem građana održaće se u sredu, 17. februara u Kupusini i Svilojevu.
Uprkos višegodišnjim aktivnostima nadležnih institucija, društveno odgovornim akcijama pojedinih provajdera usluga mobilne telefonije i interneta, kao i zalaganju organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom prava deteta i edukacijom o bezbednom korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), u Republici Srbiji i dalje ne postoji nijedan pravni akt, niti strateški dokument na državnom nivou koji prepoznaje ili definiše eksploataciju dece putem IKT kao poseban, sve učestaliji vid zlostavljanja, zloupotrebe i nasilja nad decom. Čak ni Strategija razvoja informatičkog društva u Republici Srbiji do 2020. godine decu ne pominje, niti ih izdvaja kao posebno ranjivu grupu podložnu eksploataciju putem IKT.
Ministarstvo unutrašnjih poslova na konferenciji posvećenoj ovoj temi koja je održana prošlog novembra u Beogradu iznelo je podatak da je tokom 2015. godine policija uhapsila 35 osoba zbog krivičnog dela iskorišćavanja maloletnih lica za pornografiju i to ocenilo kao značajno povećanje u odnosu na prethodni period. Istraživanje Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana „Eksploatacija dece na internetu”, međutim, još 2013. godine je ukazalo na to da kriminološki pristup usmeren ka kažnjavanju počinilaca, a i to tek ukoliko delo uopšte bude otkriveno, prijavljeno i blagovremeno procesuirano, otkriva tek vrh ledenog brega. Situaciju dodatno usložnjava i činjenica da provajderi usluga interneta decu apsolutno ne prepoznaju čak ni kao posebnu grupu svojih korisnika, te je i njihova svest i potreba da se ona zaštite na nezadovoljavajućem nivou. Istraživanje takođe pokazuje da značajan broj odraslih nema naviku da decu upućuje na aktivnosti i onlajn sardžaje putem kojih se mogu informisati o bezbednom korišćenju IKT jer ni sami ne znaju za njih. Uz to, roditelji najčešće ne umeju da prepoznaju i da se suoče sa tim da je njihovo dete žrtva eksploatacije putem interneta, niti znaju kome da se obrate za pomoć.
Nepostojanje pravnih akata i strateških dokumenata koji bi decu prepoznali kao posebnu ranjivu grupu u kontekstu eksploatacije putem IKT onemogućava sistematsko praćenje njene zastupljenosti i uticaja, kao i preventivno delovanje celokupnog društva na ovu dugoročno pogubnu pojavu koja sve više uzima maha. Organizovano informisanje i edukacija dece, a posredno i odraslih, o pravilnom korišćenju IKT i načinima zaštite od zloupotrebe tako ostaje izvan školskog sistema ili je, u najboljem slučaju, svedena na fakultativnu aktivnost, dok žrtve ove vrste zloupotrebe i nasilja ostaju bez adekvatne podrške i zaštite. Zabrinjava i to da je informatika na osnovnoškolskom obrazovnom nivou samo izborni, a ne obavezni predmet.
Obeležavanjem Dana bezbednog interneta svake godine promoviše se bezbednije i odgovornije korišćenje onlajn tehnologija i mobilnih telefona, posebno među decom i mladima. Ove godine, 9. februar će širom sveta biti obeležen pod sloganom „Kakva je tvoja uloga?”. Javnosti se time želi poručiti da svaki pojedinac i pojedinka još od najranijeg uzrasta može da doprinese bezbednom i odgovornom korišćenju savremenih IKT.
Više o bezbednom korišćenju interneta možete saznati na: www.bezbedaninternet.ombudsmanapv.org
Zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović posetila je danas Zavod za kulturu vojvođanskih Rumuna u Zrenjaninu.
Sastanak sa direktorom Zavoda Todorom Ursuom jedna je od aktivnosti institucije tokom koje se stiče uvid iskustva i izazove sa kojima se u radu sreću zavodi za kulturu vojvođanskih Mađara, Slovaka, Rusina, Rumuna i Hrvata.
Na sastanku su razmotrene aktivnosti Zavoda, kao i izvori i način njihovog finansiranja. Posebna pažnja posvećena je saradnji Zavoda sa relevantnim organima uprave i ustanovama u zemlji i inostranstvu, koja se ostvaruje putem planiranja i sprovođenja raznih programa i projekata i tokom koje se Zavod susreće za raznim izazovima i problemima. Prema rečima direktora Ursua, u narednom periodu očekuje se preseljenje u novi prostor, a prostorije u kojima se Zavod trenutno nalazi postaće centralna biblioteka ove ustanove. Od brojnh aktivnosti, među kojima je najviše manifestacija, istraživačkih i izdavačkih projekata, naročito zanimljivo je bilo čuti iskustvo u vezi sa otvaranjem seoskih biblioteka kojima je Zavod donirao knjige i publikacije na rumunskom jeziku.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman posetiće i ostale zavode za kulturu nacionalnih manjina u AP Vojvodini, nakon čega će sačiniti informaciju u vezi sa doprinosom ovih zavoda ostvarivanju i unapređenju prava pripadnika i pripadnica nacionalnih manjina u oblasti kulture.
Aktivnosti Pokrajinskog zaštitnika građana-ombudsmana koje ova institucija realizuje radi sticanja uvida u iskustva i izazove sa kojima se u radu sreću zavodi za kulturu nacionalnih manjina u AP Vojvodini nastavljene su tokom prethodne nedelje.
Zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović posetila je u petak zavode za kulturu vojvođanskih Mađara u Senti i vojvođanskih Hrvata u Subotici.
Na sastancima je bilo reči o izvorima i načinima njihovog finansiranja, saradnji zavoda sa relevantnim organima uprave i ustanovama u zemlji i inostranstvu, programima, projektima i aktivnostima ovih ustanova. Budući da je upoznavanje sa radom, iskustvima i izazovima sa kojima se zavodi za kulturu nacionalnih manjina sreću u svom radu započeto krajem prethodne godine slanjem kratkog upitnika, na sastancima sa direktorima zavoda razjašnjeni su podaci i dopunjene informacije koje je Pokrajinski zaštitnik građana prikupio na ovaj način.
Dečji brakovi predstavljaju problem koji se tiče celog društva i o kojem se malo govori a posledice su velike, pre svega za mlade jer se isključuju iz obrazovnog sistema, a tako smanjuju svoje kasnije šanse za zapošljavanje i obezbeđivanje uslova za život. Pored toga, javlja se problem trgovine ljudima i seksualne ekspoatacije, rečeno je na okruglom stolu „Lokalna mreža podrške usmerena na prevenciju dečjih brakova” kao deo projekta STOP dečjim brakovima u Srbiji, koji fondacija Ana i Vlade Divac realizuje uz podršku Ambasade Kanade u Republici Srbiji.
Maloletnički brak često može da dovede do prekida školovanja devojčice. U zajednicama u kojima je ova praksa rasprostranjena, udaja devojčice predstavlja deo društvenih normi i stavova koje oslikavaju malu vrednost ljudskih prava devojčica. Maloletnički brakovi dovode devojčice u opasnost od rane i neželjene trudnoće, što izaziva posledice opasne po život, rečeno je, između ostalog, na skupu.
Iskustvo Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u postupanju u slučajevima ranog stupanja u brak je relativno skromno jer je veoma malo pritužbi, što je donekle razumljivo ako imamo na umu informisanost samih pripadnika/pripadnica grupa u kojima je ovaj problem najizraženiji, njihovu nevidljivost i ranjivost, ali i predrasude i stereotipe onih koji bi trebalo da im pomognu u ostvarivanju ljudskih prava, rekla je između ostalog zamenica za ravnopravnost polova Danica Todorov. Navela je nekoliko primera postupanja ombudsmana u kojima je zapaženo da institucije koje treba da postupaju kako bi zaštitile devojčice i dečake od prisilnog stupanja u brak smatraju da su rani brakovi u romskoj zajednici deo običjanog prva i da država ne može i ne treba da se meša. Osim postupanja u pojedinačnim slučajevima, pred sve institucije se postavlja pitanje kako da deluju preventivno na podizanju svesti u samoj zajednici, u društvu, ali i u organima uprave i podizanju nivoa znanja državnih službenika.
Obrazovanje je jedna od najefikasnijih strategija za zaštitu dece od braka zbog čega je podsticanje obrazovanja dece iz ranjivih i romskih porodica put kojim bi trebalo da se ide. Ohrabrenje za ovakve inicijative možemo pronaći u aktivnostima Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje koji realizovao sedmogodišnji projekat „Inkluzija romskih učenika u srednje škole na teritoriji AP Vojvodine” tokom kojeg je osipanje, tj. ispisivanje učenika iz škole bilo relativno malo, a manje kod devojčica u odnosu na dečake (4,40% ispisanih devojčica, a 5,59% ispisanih dečaka). To što dete prekida školovanje, za sistem bi trebalo da bude jedan od signala, a mi smo svedoci da oni koji su nadležni, ne preduzimaju mere da decu zadrže u školama i da im pružaju podršku tokom školovanja. Kada devojčice mogu da ostanu u školi onda je moguće promeniti i stavove o njihovim mogućnostima unutar zajednice, rekla je zamenica Todorov.
Iako postoje programi usmereni na kvalitetno odrastanje dece, a u okviru njih i program podrške osetljivim porodicama, mere socijalne politike, a naročito one na lokalnom nivou treba da se bave i jačanjem institucija na lokalnom nivou, ali i povezivanjem institucija i organizacija koje se bave zdravstvenim i socijalnim pitanjima, prevencijom, jačanjem podrške koja uključuje i civilni sektor. Romski koordinatori, pedagoški asistenti i romski zdravstveni medijatori mogli bi biti deo koalicije organizacija i institucija čije je uspostavljanje cilj projekta STOP dečijim brakovima u Srbiji. Koalicija organizacija i institucija omogućila bi razmenu informacija među članicama i zajedničko delovanje u akcijama zagovaranja i pružanja podrške prevencije dečjih brakova u Srbiji zaključeno je na okruglom stolu u kojem su učestvovali predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Kancelarije za inkluziju Roma i organizacija civilnog društva Duga, Edukativni centar Roma i Novosadski humanitarni centar.
Prema podacima UNICEF-a i Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine oko 4 procenta mladih žena starosti od 15 do 19 godina su trenutno udate ili su u vanbračnoj zajednici, a taj pokazatelj raste na 9 procenata kod žena iz najsiromašnijih domaćinstava. Među ženama starosti 20–49 godina, 7 procenata se udalo pre navršene 18. godine života. Među mladim ženama starosti 15–19 godina iz romskih naselja, 43 procenta su trenutno udate, ali taj pokazatelj raste na 52 procenta kod žena iz najsiromašnijih domaćinstava i sa osnovnim obrazovanjem. Pre navršene 15. godine udalo se 17 procenata devojaka i žena uzrasta 15–49 godina, dok se 57 procenata žena starosti 20–49 godina udalo pre navršene 18. godine.
Fotografija / Photo: http://www.unfpa.org/news/top-10-myths-about-child-marriage
