Vesti
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, prof. dr Zoran Pavlović, juče je u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu pozdravio učesnike i učesnice konferencije u pod nazivom „Trauma i isceljenje - Tretman psiholoških posledica za žene i devojke sa iskustvom porodičnog i seksualnog nasilja”.
Jučerašnja konferencija jedna je od aktivnosti projekta Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo „Zaustavi - zaštiti - pomozi - Snažniji institucionalni odgovor na rodno zasnovano nasilje u AP Vojvodini”. Na skupu su predstavljeni rezultati projekta nakon prve godine njegovog sprovođenja, a učesnici iz redova institucija i organizacija civilnog društva koje deluju na teritoriji AP Vojvodine razmenili su svoja iskustva u vezi sa primenom tretmana psiholoških posledica traume od nasilja za žene i devojke koje su preživele rodno zasnovano nasilje.
Uz dr Ivanku Savić, zamenicu pokrajinskog sekrtara za zdravstvo i rukovoditeljku projekta „Zaustavi - zaštiti - pomozi” kao domaćina konferencije, te profesora Pavlovića, kao starešinu institucije koja već 11 godina koordinira radom pokrajinske Mreže „Život bez nasilja”, na konferenciji su, između ostalih, govorile i Gordana Stevanović zamenica Zaštitnika građana Republike Srbije za prava deteta i rodnu ravnopravnost, docentkinja dr Svetlana Ivanović Kovačević sa Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine, prof. dr Vesna Petrović, predsednica Srpskog udruženja za integrativnu psihoterapiju, predstavnice organizacija civlinog društva koje u Kikindi i Zrenjaninu pružaju podršku ženama u situaciji nasilja Biljana Stepanov i Radoslava Aralica, dr Milena Golubski iz novosadskog Doma zdravlja, kao i Milica Džino, rukovodilac Službe za decu i omladinu Centra za socijalni rad u Novom Sadu i dr Nada Padejski, rukovodilac Sigurne kuće pri ovom centru.
Novi sastanak sa predstavnicima Kancelarije UN u Srbiji: Razmotrene konkretne mogućnosti za saradnju
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, prof. dr Zoran Pavlović, sastao se danas u Novom Sadu sa Klodom Kanom, savetnikom koordinatora kancelarije UN u Republici Srbiji.
Pozivajući se na ranije najavljene mogućnosti saradnje u realizaciji projekata u oblasti ostvarivanja i zaštite ljudskih prava lica ometenih u razvoju, lica lišenih slobode i lica smeštenih u ustanove zatvorenog tipa, kao i u oblasti stanovanja i obrazovanja Roma, na sastanku su dogovoreni naredni koraci usmereni ka obezbeđivanju uslova za sprovođenje aktivnosti Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u 2017. godini, a koje bi bila spremna da podrži i kancelarija UN u Republici Srbiji.
Sastanku su, uz profesora Pavlovića i gospodina Kana, prisustvovali i Milan Marković iz Odeljenja za ljudska prava kancelarije UN u Republici Srbiji, kao i zamenice Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Aniko Širkova i Eva Vukašinović sa saradnicama.
Na sastanku održanom 9. decembra 2016. godine obrazovan je Kolegijum Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana. Članovi kolegijuma su pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, njegovi zamenici, savetnici i saradnici. Na sastanku su utvrđeni plan rada i aktivnosti za naredni period.
Kolegijum će razmatrati najsloženije predmete i pitanja sa kojima se institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana suočava u svom radu, pitanja u vezi sa edukacijom i stručnim usavršavanjem članova kolegijuma, kao i druga pitanja od značaja za funkcionisanje radainstitucije.
Jedanaesta po redu konferencija pokrajinske Mreže institucija „Život bez nasilja” održana je danas u Skupštini AP Vojvodine u organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana. Ovogodišnja konferencija bavila se odgovornošću i obavezama nadležnih insititucija u svetlu Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulske konvencije), kao i promenama koje donosi nedavno usvojen Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.
Izražavajući svoje zadovoljstvo što je ovaj skup okupio predstavnike i predstavnice svih institucionalnih sistema na svim nivoima vlasti, stručne i naučne javnosti, ali i i organizacija civilnog društva, prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, u svom pozdravnom govoru posebno je istakao ono što je cilj osnivanja, ali i osnov funkcionisanja Mreže „Život bez nasilja”, čijim radom koordinira institucija na čijem je čelu:
„Moja želja je da danas ovde, zajedničkim naporom učinimo sve kako bismo povratili poverenje građana u institucije. Kako bismo svima onima koji su ugroženi i viktimizirani pokazali da nisu sami i da, makako to prozaično zvučalo, pokažemo da država vodi računa o interesima svojih građana. Takođe, želimo da pošaljemo jasnu poruku onima koji vrše nasilje da se ono neće tolerisati. Da nećemo okrenuti glavu na drugu stranu ida imamo jasnu strategiju netolerancije, kažnjavanja, ali i obavezujućeg tretmana nasilnika. Tek sistemskim, holističkim pristupom, moguće je učiniti značajniji pomak u zaštiti žena, ali i drugih žrtava nasilja. Tek postizanjem visokih standarda u radu svih karika u lancu postupanja moćiće se ostvariti projektovani ciljevi. Lanac je jak koliko i njegova najslabija karika, a prevencija nasilja ne trpi ovakve slabosti.”
Uz profesora Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, učesnicima su se tokom uvodne plenarne sesije obratilii Snežana Sedlar, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine, Slobodan Josimović, zamenik tužioca u novosadskom Višem javnom tužilaštvu, Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra i profesor dr Tihomir Vejnović, upravnik Klinike za ginekologiju i akušerstvo KC Vojvodine. Priliku da aktivno učestvuju u radu Konferencije učesnici su imalu u okviru jednog od četiri panela posvećenih specifičnim temama. U panelu o nasilju u porodici kao bezbedonosnom pitanju sa učesnicima su razgovarale Gordana Stevanović, zamenica Zaštitnika građana Republike Srbije i Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. O specifičnim rizicima žena iz manjinskih zajednica sa posebnim osvrtom na romsku zajednicu govorili su dr Goran Bašić, direktor Instituta društvenih nauka i poslanica u Skupštini AP Vojvodine Jelena Jovanović. Uvodničari panela o prevenciji i tretmanu seksualnog nasilja bili su Biljana Delić iz Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i dr Nikola Petković iz Okružnog zatvora u Novom Sadu. Medijsko izveštavanje o nasilju u porodici i prema ženama bilo je tema o kojoj su sa učesnicima konferencije razgovarale dr Zorica Mršević, naučna savetnica u Institutu društvenih nauka i novinarka Duška Bajić, jedna od autorki serijala „Dok nije kasno”, koji se emituje na prvom programu RTV Vojvodine i bavi se temom ličnog naoružanja i nasilja, uključujući i nasilje u porodici.
Konferencija je ove godine okupila oko 120 predstavnika sudova i tužilaštava, policije, centara za socijalni rad, zdravstvenih ustanova, jedinica lokalne samouprave, nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i lokalne zaštitnike građana i predstavnike stručne i akademske javnosti. Nakon prezentacije zaključaka iz četiri tematska panela, dr Veljko Delibašić, naučni saradnik Univerziteta u Beogradu govorio je o usklađivanju krivičnog zakonodavstva sa Istanbulskom konvencijom. Izlaganjem o sindromu Djenoveze, odnosno o tzv. posmatračima nasilja, profesor Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana, zatvorio je konferenciju razmatrajući pitanje odgovornosti svakoga koga nasilje dotiče, naročito njegovih očevidaca i svedoka, da preduzmu nešto kako bi se ono sprečilo.
Kao i ranijih godina, zaključci sa godišnje konferencije Mreže „Život bez nasilja” biće upućeni nadležnim organima sa ciljem da se ukaže na aktuelna pitanja i probleme u vezi sa postupanjem u slučajevima nasilja u porodici i rodno uslovljenog nasilja, odnosno na mogućnosti unapređenja formalnopravnog okvira i rada institucija u cilju njegove prevencije i sprečavanja.
Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembar, gotovo već sedam decenija povod je da se ukaže na važnost ljudskih prava i obevezu država da obezbede opšte poštovanje i primenu ljudskih prava i sloboda. Ovaj dan je i prilika da se osvrne na značaj priznavanja urođenog dostojanstva i jednakih i neotuđivih prava svih članova ljudske porodice kao temelja slobode, pravde i mira u svetu, kako se navodi u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, a naročito na dostignuti stepen njihovog ostvarenja u jednom društvu. To se posebno odnosi na ocenu stanja ljudskih prava, a iznad svega na značaj njihovog daljeg unapređenja putem jačanja institucija. Bez razvijanja i pravilnog funkcionisanja odgovarajućih institucionalnih mehanizama za ostvarivanje, zaštitu i unapređenje ljudskih prava, ona bi ostala samo slovo na papiru.
Uprkos tome što Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima slobode i prava građana ne deli na mala i velika, starija ili novija, manje ili više važna, mogućnosti ostvarivanja, zaštite i unapređenja ljudskih prava i dalje su manje dostupne pojedinim društvenim grupama. Osobe koje usled neke katastrofe, zbog siromaštva, bolesti, svog uzrasta, pola ili pripadnosti nekoj manjinskoj društvenoj grupi žive u strahu za sopstveni život ili egzistenciju svoje porodice i dalje su brojne. Imajući ovo u vidu, pitanje je da li se ove osobe suštinski mogu nazvati slobodnim i jednakim u dostojanstvu i pravima.
Stepen razvijenosti svesti društva po pitanju ljudskih prava upravo je srazmeran njegovom odnosu prema onima koji imaju najviše poteškoća u njihovom ostvarivanju i zaštiti. Međutim, mera u kojoj, kako se navodi u prvom članu Univerzalne deklaracije, obdareni razumom i svešću jedni prema drugima postupamo u duhu bratstva može se takođe smatrati odrazom stepena društvene odgovornosti. Na Međunarodni dan ljudskih prava treba se podsetiti da je ta odgovornost u slučaju građana pojedinačna ili kolektivna, a u društvu koje sebe naziva savremenim prvenstveno se ogleda u funkcionisanju institucija.
