Vesti
Treće u nizu partnerstava koje Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman želi da uspostavi sa naučno-istraživačkim i obrazovnim ustanovama i organizacijama koje se bave ljudskim pravima, a čije aktivnosti su komplementarne sa nadležnostima ove institucije, zaključeno je danas u Novom Sadu potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa beogradskim Institutom za kriminološka i sociološka istraživanja.
Sporazumom je predviđeno da će se saradnja ostvarivarivati putem sprovođenja zajedničkih naučno-istraživačkih projekata u oblasti ljudskih prava, a u cilju prenošenja znanja i razmene iskustava među stručnjacima, ali i informisanja javnosti o aktuelnim pitanjima i problemima u vezi sa ostvarivanjem, zaštitom i unapređenjem ljudskih prava.
U ime Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja Sporazum je potpisala dr Ivana Stefanović, njegova direktorka, dok je u ime pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana to učinio prof. dr Zoran Pavlović kao starešina institucije.
Profesor Pavlović je juče u Beogradu u ime institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana potpisao i Ugovor o poslovnoj saradnji sa prof. dr Branislavom Djorđevićem, direktorom Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Gošće na današnjem sastanku Kolegijuma Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana bile su predstavnice pokrajinskog Zavoda za ravnopravnost polova na čelu sa njegovom direktorkom Dianom Milović.
Pozdravljajući gošće, prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, istakao je da se u ovoj instituciji današnjim gostovanjem Zavoda uvodi nova praksa u saradnji sa raznim partnerskim institucijama i organizacijama sa kojima Ombudsman deli osnovne ciljeve i načela delovanja, a koja počivaju na vrednostima ljudskih prava.
Dogovoreno je da će Zavod i Ombudsman nastaviti i razviti saradnju uspostavljenu ranijih godina u oblasti ravnopravnosti polova. U zavisnosti od kapaciteta obe institucije i dostupnosti resursa, saradnja će biti proširena i na druge oblasti u nadležnosti Ombudsmana, u okviru kojih će se specifična pitanja, problemi i pojave u vezi sa ostvarivanjem prava ranjivih društvenih grupa sagledavati sa rodnog aspekta.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu zaključili su danas sporazum o saradnji. Sporazumom se reguliše saradnja u svim oblastima naučne, istraživačke, projektne i edukativne delatnosti koje budu ocenjene kao komplementarne sa stanovišta obe institucije.
Saradnja će se razvijati u cilju prenošenja znanja i iskustava putem sprovođenja zajedničkih naučno-istraživačkih projekata u oblasti ljudskih prava, stručnih skupova, edukativnih i promotivnih aktivnosti za stručnu i širu javnost, izdavačke delatnosti, kao i organizovanjem praktične nastave za studente Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu.
Po rečima potpisnika Sporazuma prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana i prof. dr Marka Carića, dekana Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe, saradnja između ove dve institucije trebalo bi da doprinese unapređenju znanja studenata u oblasti ljudskih prava. Sa druge strane, očekuje se da će saradnja doprineti tome da svrha postojanja, način postupanja i iskustvo u radu Pokrajinskog, ali i drugih zaštitnika građana, stručnoj i široj javnosti budu predstavljeni u širem kontekstu institucionalnih mehanizama za ostvarivanje, zaštitu i unapređenje ljudskih prava.
Današnje potpisivanje Sporazuma prvi je u nizu ovogodišnjih koraka usmerenih ka proširivanju već postojećeg kruga naučno-istraživačkih i obrazovnih institucija sa kojima će Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman sarađivati u cilju unapređenja teorijskog i praktičnog doprinosa institucija promovisanju vrednosti ljudskih prava.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, prof. dr Zoran Pavlović, sastao se juče u Novom Sadu sa predstavnicama Misije OEBS u Srbiji. Sastanak je upriličen kako bi se razmotrile mogućnosti nastavka i unapređenja saradnje započete ranijih godina.
Ističući značaj podrške Misije OEBS u Srbiji afirmaciji institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana od samog njenog osnivanja, profesor Pavlović izrazio je očekivanje da će se u predstojećem periodu saradnja proširiti na više specifičnih pitanja ostvarivanja, zaštite i unapređenja ljudskih prava. Uz aktivnosti u oblastima koje spadaju u nadležnost Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, poput prava nacionalnih manjina, prava deteta, rodne ravnopravnosti, socijalnih ili prava u oblasti zaštite životne sredine, naročita podrška Misije OEBS u Srbiji potrebna je institucijama zaštitnika građana prilikom sprovođenja njihovih aktivnosti u lokalnim zajednicama čijim građanima su njihove usluge teško dostupne.
Uz profesora Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, jučerašnjem sastanku prisustvovale su i zamenica za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović, kao i savetnice Andrijana Čović i Ankica Dragin. Misiju OEBS u Srbiji na sastanku su predstavljale savetnice i saradnice Odeljenja za demokratizaciju Lesli Hes, Jelena Jokanović, Zorana Antonijević i Maja Mićić.
Tokom današnje posete pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana prof. dr Zorana Pavlovića Okružnom zatvoru u Novom Sadu zaključeno je da se prava osuđenih i pritvorenih lica poštuju, a da stručne službe postupaju u skladu sa propisima. Poseta je sprovedena u skladu sa nadležnošću institucije da nadgleda i prati primenu međunarodnih ugovora, standarda i propisa iz oblasti ljudskih prava i na osnovu prikupljenih informacija predlaže mere za poboljšanje stanja u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava. Naročita pažnja posvećena je položaju maloletnih lica koja se nalaze u pritvorskoj jedinici, kao i opštim uslovima smeštaja, bezbednosti i dostupnosti usluga zdravstvene zaštite i u tom smislu u radu Okružnog zatovora nisu utvrđene nikakve nepravilnosti.
Delimično rasterećenje smeštajnih kapaciteta u ovoj ustanovi primetno je u odnosu na raniji period, što samo po sebi obezbeđuje povoljnije uslove za izvršenje, odnosno izdržavanje kazne zatvora. Trenutno brojno stanje lica na izdržavanju kazne zatvora vodi i boljim higijenskim uslovima, povoljnijim mogućnostima realizacije tretmana, ali i lakšem sprovođenju bezbednosnih mera. Uprkos tome, postojeći broj zasposlenih, naročito pripadnika Službe za obezbeđenje, ocenjen je kao nedovoljan, pogotovo ukoliko ova ustanova teži podizanju standarda rada.
Arhitektonska i materijalna ograničenja predstavljaju višedecenijski izazov u pogledu uslova smeštaja osuđenih lica. Uprkos tome, izvesni pomaci učinjeni su time što su poboljšani uslovi u sanitarnim čvorovima, što je doprinelo i povećanju stepena opšte higijene u ustanovi. Sa druge strane, pojedini izazovi u vezi sa održavanjem odgovarajućeg stepena higijene u Okružnom zatvoru odraz su neadekvatnog odnosa osuđenih lica prema uslovima u ovom zatvoru. To se najpre uočava u njihovom odonosu prema potrebi očuvanja materijalnih dobara i sanitarnih prostorija, ali i održavanju lične higijene i brizi o sopstvenom zdravlju.
U pogledu poštovanja prava osuđenih lica, njihove diskriminacije po bilo kom osnovu ili primene mera prinude kao načina očuvanja bezbednosti nisu uočene nepravilnosti u postupanju ustanove, a zaposleni se prema pritvorenim i licima na izdržavanju kazne, odnose korektno i na propisani način. Na odsustvo diskriminacije i korektno postupanje prema licima na izdržavanju kazne zatvora ukazuju i dostupnost pravnih lekova i njihova neometana korespodencija, učešće u tretmanu, uslovi smeštaja i način sprovođenja mera bezbednosti, kao i činjenica da su obaveštenja istaknuta na jezicima koji su u službenoj upotrebi na teritoriji Grada Novog Sada.
Zdravstvena zaštita lica koja borave u ustanovi takođe je ocenjena kao zadovoljavajuća, a po pitanju postupanja zdravstvenih ustanova u urgentnim slučajevima osuđenici na usluge sistema zdravstvene zaštite u proseku čekaju mnogo kraće nego što je to slučaj sa ostalim građanima. Probleme u ovom segmentu rada Okružnog zatvora, kao što je ranije pomenuto, predstavlja prvenstveno odnos lica na izdržavanju kazne zatvora prema sopstvenom zdravlju, pri čemu je uočeno njegovo zanemarivanje i ispoljavanje rizičnog ponašanja, prvenstveno praksa nedozvoljenog tetoviranja, koja ih izlaže izuzetno visokom riziku od infektivnih bolesti.
Delimični nedostaci uočeni su u pogledu radnog angažovanja lica na izdržavanju kazne zatvora. Najveći broj osuđenih lica nalazi se u zatvorenom odeljenju, te je broj uposlenih među njima disproprocionalno mali. Razlog za to je, sa jedne strane, formalnopravne prirode jer propisi ne predviđaju rad kao obavezni deo procesa prevaspitanja osuđenih lica. Sa druge strane, dostupnost poslova unutar ustanove je prilično ograničena. Uprkos periodičnom radnom angažovanju manjeg broja lica, postojeće stanje im ne nudi obuku za zanimanja koja su tržišno kurentna. Ovo je naročito važno jer se ovom okolnošću otežavaju aktivnosti socijalne reintegracije osuđenih lica po isteku kazne zatvora, kao i njihova mogućnost zapošljavanja.
Izvesna ograničenja postoje i u pogledu tretmanskih sadržaja, odnosno samog procesa resocijalizacije. Uprkos tome što su u Okružnom zatvoru u Novom Sadu dostupni različiti korektivni programi, njihova teorijska utemeljenost, kao i efektivnost mora u višem stepenu pratiti naučne i stručne standarde. Pored činjenice da je oko 70 odsto lica na izdržavanju kazne u ovoj ustanovi osuđeno za imovinske delikte, čini se da se više mora učiniti u pogledu prilagođavanja tretmana ovoj populaciji. Međutim, izvesni pomaci postoje, budući da su pojedinačni koraci na nivou Okružnog zatvora u Novom Sadu, kao primer dobre prakse za druge ustanove, preduzeti u specijalizovanoj obuci zaposlenih, a u kontekstu tretmana počinilaca nasilja u porodici. Primena ovakvih tretmana povećava i nadu žrtava ove vrste nasilja da će njegovi počinioci po izlasku iz zatvora biti spremni da se suoče sa životnim izazovima, ali i da nasiljem neće više ugrožavati nikoga.
Izuzev dostignutog nivoa ostvarivanja prava osuđenih, u svetlu napora nadležnih institucija usmerenih ka suzbijanju i sprečavanju kriminaliteta, ubuduće je potrebno razmišljati i o razvijanju svesti osuđenih lica i njihove odgovornosti prema društvenoj zajednici. Visoki troškovi izvršenja krivičnih sankcija, kao i primetno visoka stopa recidivizma u Srbiji, nameću pitanje efikasnosti postojećeg sistema, odnosno tretmana osuđenih lica. Zatvori svakako ne treba da budu mesto sile i prinude, ali je potrebno preispitati njegovu ulogu u procesu resocijalizacije lica koja su u njima odslužila kaznu na način koji će, sa jedne strane, svim građanima garantovati bezbednost, a sa druge strane licima koja su nekada bila osuđena za krivična dela omogućiti da postanu funkcionalni članovi društva. Tek stvarna socijalna reintegracija lica koja su odslužila kaznu zatvora i prevencija ponovnog činjenja krivičnih dela predstavljaće najviši mogući nivo poštovanja prava i zaštite njihovih učinilaca, kao i njihovih porodica, ali i svih građana Vojvodine i Republike Srbije.
