Vesti
Dvodnevna konferencija u organizaciji Udruženja lokalnih ombudsmana Srbije i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) – Misija u Srbiji, održana je 26. i 27. aprila na Paliću.
Na pomenutoj konferenciji razmatrana su aktuelna pitanja u vezi s položajem i ulogom lokalnih ombudsmana u Republici Srbiji, kao i posledice primene najnovijih propisa iz oblasti rada i zapošljavanja na položaj lokalnih ombudsmana. Sastanku su prisustvovali i pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman profesor dr Zoran Pavlović i zamenica pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović.
Jedan od zaključaka ove konferencije je taj da je neophodno značajno unaprediti saradnju institucija Zaštitnika građana, Pokrajinskog zaštitnika građana-ombudsmana i zaštitnika građana u jednicama lokalne samouprave, ne samo na planu rešavanja pojedinačnih pritužbi građana već i na planu aktivnosti usmerenih na osnaživanje ovih institucija. Kao veoma značajnu aktivnost usmerenu na ostvarivanje ovog cilja Udruženje lokalnih ombudsmana Srbije podržava inicijativu Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za osnivanje udruženja zaštitnika građana u Republici Srbiji, koje bi objedinilo članove iz ovih institucija na svim nivoima. Osim toga, zaključeno je da je neophodno u najkraćem mogućem roku pristupiti usvajanju Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, te da je potrebno, kroz usvajanje novih propisa koji bi obezbedili veći značaj medijacije, unaprediti oblast mirnog rešavanja sporova.
Imajući u vidu pažnju javnosti kao i probleme s kojima su se zaštitnici građana u jedinicama lokalne samouprave susreli u svom redovnom radu, a koji se odnose na pitanja migranata, tražilaca azila i lica u readmisiji, učesnici konferencije pozvali su nadležne organe na svim nivoima da što hitnije preduzmu mere i aktivnosti koje će biti usmerene na prevenciju mogućih konflikata i drugih štetnih posledica i obezbeđivanje pune zaštite ljudskih prava migranata i lokalnog stanovništva.
Usvajanjem Plana i programa rada Udruženja lokalnih ombudsmana Srbije za 2017. godinu članovi Udruženja nastojaće da kod svih nadležnih institucija iniciraju i predlažu rešenja koja su usmerena na ostvarivanje osnovnog cilja, odnosno snaženje institucije zaštitnika građana na svim nivoima u republici Srbiji a time i izgradnju efikasnog sistema državne uprave i većeg stepena pravne sigurnosti, čime bi se ostavrio i veći stepen zaštite prava građana, odnosno zaštite ljudskih, građanskih i manjinskih prava u Republici Srbiji.
Najveći problemi u pristupu uslugama sistema socijalne zaštite i ostvarivanju prava njihovih korisnika ustanova ovog sistema su starenje stanovništva sa jedne, kao i sve veći stepen siromaštva pripadnica i pripadnika ranjivih društvenih grupa sa druge strane, naročito u seoskim područjima. Ovo je bilo tek jedno od pitanja razmatranih na današnjem regionalnom sastanku ombudsmana u Novom Sadu. Sastanak predstavnika institucija zaštitnika građana iz Bosne i Hercegovine, Mađarske, Rumunije, Hrvatske sa Pokrajinskim zaštitnikom građana - ombudsmanom, organizatorom i domaćinom ovog događaja, održan je u svetlu toga da je 2017. godina u Autonomnoj pokrajini Vojvodini proglašena Godinom socijalne zaštite i međugeneracijske saradnje.
Sastanak je održan u okviru radnog kolegijuma ove institucije, na kom se, u cilju unapređenja mogućnosti ostvarivanja i zaštite prava građana, sa predstavnicima srodnih institucija, stručne i naučne javnosti redovno razmatraju aktuelne teme u oblasti ljudskih prava. Posebna pažnja tokom ovog sastanka posvećena je unapređenju dostupnosti socijalne, zdravstvene i drugih oblika institucionalne zaštite starijim i osobama sa invaliditetom, kao i drugim korisnicima usluga socijalne zaštite.
Nakon uvodnog izlaganja prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, predstavnici gostujućih institucija ombudsmana iz regiona takođe su predstavili pravni i institucionalni okvir rada sistema socijalne zaštite u njihovim zemljama, kao i probleme sa kojima se u ovoj oblasti susreću građani u njihovim zemljama koji su se obratili zaštitniku građana. Uz zamenice pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Aniko Širkovu i Evu Vukašinović, kao i saradnike u instituciji koji postupaju po pritužbama građana, sastanku su prisustvovali prof. dr Ljubinko Mitrović, ombudsman Bosne i Hercegovine i prof. dr Eržebet Šandor-Salai, zaštitnica prava nacionalnih manjina i zamenica Poverenika za ljudska prava Republike Mađarske, sa savetnicom dr Timeom Čikoš. Instituciju Zaštitnika građana Republike Rumunije predstavljala je Roksana Marku, koordinatorka temišvarske Regionalne kancelarije, dok je u ime Pučkog pravobranitelja Republike Hrvatske na sastanku učestvovala Teodora Matej, savetnica za promovisanje ljudskih prava, saradnju i odnose sa javnošću.
Na sastanku je zaključeno da su problemi u vezi s obezbeđivanjem socijalne i zdravstvene zaštite starijih osoba, osoba sa invaliditetom, drugih ranjivih grupa, kao i stanovništva uopšte zajednički svim državama regiona iz kojih su predstavnici ombudsmana danas izlagali o svojim iskustvima. Posebno je ukazano na probleme koji su posledica demografskog starenja stanovništva, na činjenicu da sve više mladih napušta zemlju, a da ustanovama i institucijama nedostaju kapaciteti za adekvatnu brigu o starijim i osobama sa invaliditetom i zaštitu njihovih prava. Potreba za palijativnom negom takođe je sve evidentnija u ovim ustanovama, a posebno loše stanje u tom pogledu je u ruralnim sredinama.
Očekuje se da će redovni sastanci i razmena iskustava među institucijama zaštitnika građana u regionu ubuduće doprineti njihovom efikasnijem postupanju u predmetima u oblasti socijalne zaštite, ali i penzijskog i invalidskog osiguranja, a koji nalažu postupanje organa iz dve ili više susednih zemalja. Sledeći regionalni sastanak ombudsmana zakazan je za prvu nedelju aprila 2018. godine, a inicijativa Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana o zajedničkom projektu navedenih institucija na temu unapređenja njihovih i kapaciteta drugih nezavisnih tela za pružanje podrške ranjivim socijalnim grupama za uključivanje u društvo, naišla je na odobravanje svih učesnika.
Sastanak je završen posetom Gerontološkom centru u Novom Sadu, gde su gosti mogli da se upoznaju sa organizacijom, načinom rada i izazovima sa kojima se susreće jedna od najvećih ustanova socijalne zaštite u AP Vojvodini.
Godišnji izveštaj institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za 2016. godinu predstavljen je na današnjem zasedanju Skupštine APV. Nakon uvodnog izlaganja prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, poslanici Skupštine AP Vojvodine raspravljali su o sadržini navedenog izveštaja.
Pokrajinskom skupštinskom odlukom o zaštitniku građana – ombudsmanu propisano je da zaštitnik građana Skupštini AP Vojvodine svake godine do 31. marta podnosi redovan Godišnji izveštaj za prethodnu godinu. Izveštaj sadrži podatke o aktivnostima institucije u prethodnoj godini i podatke o uočenim nedostacima u radu organa uprave. Uz to, u Izveštaju se daje opšta ocena rada organa uprave sa stanovišta primene propisa, kao i predlozi za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave. Izveštaj sadrži podatke o broju i strukturi pritužbi, uočene propuste u radu pomenutih organa i preporuke za njihovo otklanjanje, kao i kritike i pohvale pojedinim organima i njihovim starešinama.
Fotografija: preuzeta sa veb-stranice Skupštine APV
Migracije kao bezbednosni izazovi duž zapadno-balkanske rute bile su tema trodnevne međunarodne naučna konferencije koja je juče završena na Paliću. Namera njenih organizatora - beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu, fondacije Hans Zajdel (Hanns Seidel Stiftung) i Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, bila je da njeni učesnici sa naučnog, pravnog i bezbednosnog aspekta razmotre izazove sa kojima je migrantska kriza suočila nadležne državne organe, ali institucije za zaštitu njudksih prava, medije i akademsku zajednicu u zemljama regiona.
Konferencija je okupila nekoliko desetina predstavnika zainteresovane javnosti. Više od trideset izlagača na konferenciji bilo je iz visokoškolskih ustanova, instituta, institucija za zaštitu ljudskih prava, međunarodnih organizacija, organa nadležnih za postupanje prema izbeglicama i migrantima i medija iz Bugarske, Makedonije, Republike Srpske, Rumunije, Rusije Mađarske i Srbije. Uz organizatore, svoj doprinos konferenciji dali su i predstavnik Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja u Vladi Republike Srbije, Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, kao i predstavnici pravosudnih organa sa iskustvom u postupanju prema migrantima, izbeglicama i tražiocima azila u Republici Srbiji. Svoje radove na temu migracija i bezbednosti na konferenciji su predstavili učesnici iz Ruske akademije nauka iz Moskve, Pravnog fakulteta Univerziteta u Temišvaru, Jugozapadnog univerziteta „Neofit Rilski” iz Bugarske, Univerziteta „Sveti Kliment Ohridski” iz Makedonije, Univerziteta u Pečuju u Mađarskoj, beogradskog Filološkog, Fakulteta političkih nauka i Fakulteta bezbednosti, Vojne akademije, Kriminalistiko-policijske i Akademije ekonomskih nauka, Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i Instituta za evrospke studije, Visoke poslovne škole, RTV Vojvodine, kao i Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana.
Teme konferencije bile su uzroci migracija, pravni izazovi migrantske krize i njihova rešenja, socio-ekonomske posledice migrantske krize, bezbednost i ljudska prava u kontekstu migracija, statusna pitanja i bezbednost migranata, medijsko izveštavanje o migrantskoj krizi, kao i reagovanja na nju. Na kraju konferencije formulisani su zaključci i preporuke koje bi nadležnim organima, ali i drugim interesnim grupama (akademskoj zajednici, organizacijama civilnog društva i medijima) trebalo da posluže kao smernice za bavljenje pitanjima migracija, izbeglištva i azila.
Preporuke vladama zemalja u regionu, donatorima i međunarodnoj zajednici usmerene su prevashodno na unapređenje procesa saradnje u regionu Zapadnog Balkana. Osim intenziviranja dijaloga i saradnje sa susednim i drugim zemljama Balkana koje su pogođene migrantskom krizom, poštujući Ustav i zakone Republike Srbije, a u cilju efikasnijeg odgovora na migrantsku krizu, Srbija bi u sklopu svojih odnosa sa Evropskom unijom trebalo i sa njom da ostvari korisnu saradnju na polju usaglašavanja aktivnosti i mera za rešavanje migrantske krize. Nadalje, zemlje duž balkanske rute trebalo bi da migrantima efikasniji pristup postupku traženja azila i puno poštovanje načela o zabrani proterivanja ili prisiljavanja na boravak.
Zbog trajnosti i obima migrantske krize, te sada već trajnijeg zadržavanje lica koja kao izbeglice, ili iregularni migranti borave na teritoriji Republike Srbije, kao i zbog rastućeg ekonomskog opterećivanja državnog budžeta i budžeta lokalnih samouprava, prevencije narušavanja javnog reda i mira, te obezbeđivanja pravne i druge zakonima zagarantovane pomoći državljanima Republike Srbije, izbeglicama i iregularnim migrantima, potrebno jeanalizirati postojeći pravni okvir zakonodavstva Republike Srbije kako bi se razmotrilo da li je potrebno promeniti ili dopuniti postojeća ili usvojiti nova zakonska rešenja, i druge pravne norme.
Srednjoročne preporuke ranije pomenutim akterima su da je potrebno posvetiti više pažnje prevenciji sekundarnih kretanja migranata, uskladiti granične propise, proveriti statuse tzv. sigurnih trećih zemlja, omogućiti prostor, forume i platforme za uključivanje zainteresovanih aktera u ove procese.
Dugoročno gledano, uputno bi bilo vratiti se praksi integrisanog upravljanja granicom. Migrante i izbeglice potrebno je posmatrati kao osobe koje mogu doprineti lokalnoj ekonomiji, a ne isključivo kao socijalni teret. Ove osobe potrebno je konsultovati, u meri u kojoj je to moguće i izvodljivo i u koordinaciji sa organima jedinica lokalne samouprave, u vezi sa njihovom integracijom u određenu sredinu. Svi akteri trebalo bi da ulože maksimalne napore u nastojanja da migrantska kriza u regionu ne postane kamen spoticanja u svetlu procesa pristupanja Evropskoj uniji.
Ove preporuke potrebno je razmotriti imajući u vidu i potrebe i očekivanja građana zemalja duž migrantske rute, kao i pravednu i pravičnu potrebu ukazivanja humanitarne i druge pomoći migrantima, u srazmeri sa mogućnostima.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman je krajem 2016. godine u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina sproveo istraživanje o primeni afirmativnih mera u oblasti osnovnog obrazovanja Roma i Romkinja na teritoriji AP Vojvodine u periodu od 2006. do 2016. godine.
Istoimeni izveštaj o istraživanju, objavljen danas, uoči 8. aprila, Svetskog dana Roma, bavi se procenom efikasnosti afirmativnih mera na osnovu povratne informacije o njihovoj primeni dobijene iz ukupno 43 jedinice lokalne samouprave u Vojvodini. Istraživanjem je obuhvaćeno i 14 koordinatora za romska pitanja iz jedinica lokalne samouprave u kojima pripadnici romske zajednice žive u značajnijem broju. Uz 36 pedagoških asistenata iz osnovnih škola sa najvećim brojem romskih učenika iz ukupno 24 naseljena mesta, odnosno 18 vojvođanskih gradova i opština, informacije i podaci o učenicima romske nacionalnosti iz Vojvodine koji su obuhvaćeni afirmativnim merama prikupljeni su i od Kancelarije za inkluziju Roma Pokrajinske vlade.
Zaključci istraživanja „Primena afirmativnih mera u oblasti osnovnog obrazovanja Roma i Romkinja na teritoriji AP Vojvodine” su da afirmativne mere, primenjene od strane vojvođanskih jedinica lokalne samouprave, doprinose većoj zastupljenosti romske dece u sistemu obrazovanja. Primena ovih mera usporila je, u izvesnoj meri, i osipanje romske dece iz sistema obrazovanja, doprinela je većoj vidljivosti Roma u lokalnoj zajednici, a indirektno i povećanju svesti pripadnika većinske zajednice o potrebi da se unapredi njihov položaj, kao ipromovisanju vrednosti uvažavanja različitosti i inkluzije. Međutim, njihova primena ipak nije doprinela povećanju svesti o diskriminisanosti i društvenoj marginalizaciji učenika romske nacionalne pripadnosti u sistemu obrazovanja. O primeni afirmativnih mera ne vodi se odgovarajuća evidencija, a što onemogućava kvalitetnu (pravovremenu, efikasnu i svrsishodnu) procenu njihovihefekata. Koordinatori za romska pitanja i pedagoški asistenti, koji primenu afirmativnih mera ocenjuju kao efikasnu, imaju presudnu ulogu u njihovoj primeni. Uprkos tome, radnopravni položaj većine ovih koordinatora i pedagoških asistenata, kao okosnice sprovođenja afirmativnih mera, i dalje je neadekvatno regulisan.
Neke od preporuka Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana su da je potrebno nastaviti sa primenom afirmativnih mera, odnosno osmisliti aktivnosti koje se nadovezuju na njih, a koje će doprineti povećanju broja dece upisane u predškolski program i osnovnu školu, obezbediti nastavak njihovog školovanja u petom razredu osnovne škole i njeno završavanje, kao i upis u srednju školu i njeno završavanje. Sa primenom afirmativnih mera potrebno je nastaviti i zbog toga što one doprinose promovisanju vrednosti uvažavanja različitosti i inkluzije u okviru sistema obrazovanja.
Potrebno je nastaviti i sa aktivnostima usvajanja, odnosno sprovođenja aktivnosti lokalnih akcionih planovau okviru kojih će romska zajednica biti vidljiva i koji će unapređenju njenog položaja, uključujući i oblast obrazovanja, pristupiti na afirmativan i nediskriminatoran način.
Jedinstveni sistem vođenja evidencije o primeni afirmativnih mera u jedinicama lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine, odnosno Republike Srbije omogućio bi kvalitetnu procenu njihovih efekata. Odgovarajuća evidencija omogućila bi i dugoročno praćenje romske dece u sistemu obrazovanja, od njihovog upisa u predškolsku ustanovu, do završetka školovanja na univerzitetskom nivou.
Pedagoškim asistentima i koordinatorima za romska pitanja potrebno je obezbediti kontinuiranu podršku u vidu mogućnosti za stručno usavršavanje i razmenu iskustava, pristup resursima potrebnim za obavljanje njihovog posla i ostvarivanje prava po osnovu radnog odnosa pod istim uslovima kao ostalim zaposlenima u obrazovnim ustanovama, odnosno jedinicama lokalne samouprave.
Naposletku, potrebno je preispitati, odnosno sagledati primenu afirmativnih mera i sprovođenja aktivnosti koje proizlaze iz njih sa aspekta povećanja stepena svesti pripadnika većinske zajednice, ali i samih Roma, o diskriminisanosti i društvenoj marginalizaciji učenika romske nacionalne pripadnosti u obrazovnom sistemu, kao i sa stanovišta suštinske pristupačnosti ovog sistema deci iz romske zajednice.
Budući da se iz istraživanja „Primena afirmativnih mera u oblasti osnovnog obrazovanja Roma i Romkinja na teritoriji AP Vojvodine” stiče utisak da se o diskriminaciji romskih učenika nerado govori, potrebno je istražiti šta sami romski učenici, njihovi roditelji, vršnjaci iz većinske zajednice i nastavnici misle o položaju romskih učenika u sistemu obrazovanja. Na osnovu dobijenih rezultata potrebno je osmisliti nove edukativne i informativne aktivnosti usmerene ka promovisanju vrednosti uvažavanja različitosti i inkluzije u obrazovanju, nediskriminacije, kao i ka smanjivanju socijalne isključenosti, odnosno društvene marginalizacije učenika obuhvaćenih afirmativnim merama.
Tekst istraživanja „Primena afirmativnih mera u oblasti osnovnog obrazovanja Roma i Romkinja na teritoriji AP Vojvodine” dostupan je na veb-stranici Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana.
