Please select your page

Вести

Пре 20 година, Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу прогласила је 16. новембар Међународним даном толеранције.
 
Установљавањем дана толеранције UNESCO је желео да охрабри и подстакне државе чланице на поштовање људских права и основних слобода. Потреба за сличном врстом охрабрења присутна је и данас. Нарочито у друштвима која су, као наше, раздирана дугогодишном кризом, у којима социјална поларизација из дана у дан постаје све дубља, поверење у институције све слабије, а пут правди све дужи и неизвеснији. Зато и не чуде констатације да у друштву подршка концепту толеранције све више бледи и слаби. Бројни примери искључивости, дискриминације и насиља не само да слабе, него и мењају значење толеранције  сводећи је на слабост, пупустљивост и недостатак снажних уверења. Покрајински заштитник грађана – омбудсман стога сматра потребним да нагласи да захтев за толеранцијом није никакав знак слабости и недостатка уверења. Управо супротно, он почива на снажном уверењу да су сви људи једнаки, да имају једнака права, па и право да, на властиту одговорност, следе она уверења и начине живота за које већина нема разумевања и сматра их погрешним и штетним.
 
Привржен доследној заштити људских права Покрајински заштитник грађана – омбудсман ће, као што је то и до сада чинио, настојати да у оквирима својих надлежности да свој допринос стварању друштва у коме ће толеранција бити правило, а не изузетак.

Јуче је у Палати Србија у Београду одржана конфренција „Системи подршке за унапређење образовања Рома и Ромкиња”. Конференцију је у организовао Инструмент ЕУ за техничку помоћ и размену информација (ТАИЕX) у сарадњи са Владом Републике Србије.

Током отварања конференције присутнима су се обратили Зорана Михајловић, потпредседница Владе Републике Србије, Срђан Вербић, министар просвете, науке и технолошког развоја, Лука Бјанкони, шеф политичког сектора Делегације ЕУ у Републици Србији, Сузана Пауновић, директорка Канцеларија за људска и мањинска права Владе Републике Србије, као и Витомир Михајловић, председник Националног савета ромске националне мањине.

Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана на конференцији представљала је сарадница Анкица Драгин, која је током дискусије изнела искуства институције у вези са положајем координатора за ромска питања у локалним самоуправа, а која се односе на њихово - до сада искључиво неформално - стручно образовање и радно оспособљавање. Указујући на то да су препоруке Покрајинског заштитника грађана - омбудсманау вези са положајем координатора за ромска питања, који су кључна карика у ланцу размене информација, обезбеђивања подршке и сарадње између ромске заједнице са једне,и органа управе, установа и служби са друге стране, Драгин је апеловала на надлежне у области образовања да осмисле начин на који би координатори за ромска питања могли да стекну формално образовање за обављање овог посла и о томе од надлежних органа добију валидну потврду која ће бити призната и на тржишту рада.

„Уз то, у нови регистар занимања, који је у нашој земљи тренутно у припреми, потребно је уврстити и одговарајуће занимање које одговара врсти посла коју обављају координатори за ромска питања. Тиме би се не само отворио простор за њихово запошљавање, него би се и млади Роми и Ромкиње мотивисали да наставе школовање и да се више залажу за своја лична и колективна права своје заједнице,” закључила је Драгин.

Конференција „Системи подршке за унапређење образовања Рома и Ромкиња” бавила се активистичким аспектима промовисања обазовања међу Ромима и Ромкињама, као и међународном и домаћом праксом у области образовања као алата за социјално укључивање. Учеснице и учесници конференције - представнице и представници државних органа, образовних установа, међународних и домаћих организација, независних институција за заштиту људских права, као и ромске активисткиње и активисти из земље и иностранства - разматрали су на које се начине у будућности Ромима и Ромкињама може пружити најефикаснија, најсврсисходнија и недискриминишућа подршка у области образовања. 


Поводом 9. новембра, Међународног дана борбе против фашизма и антисемитизма, Покрајински заштитник грађана - омбудсман указује на потребу да се о неправди, повредама људског достојанства, дискриминацији, насиљу и кршењу људских права говори јавно и са јасном осудом.

Забрињавајуће је да се данас, више од 70 година након Кристалне ноћи, у којој су нацистичке власти организовале прогон Јевреја као увод у холокауст, нацистичке идеје обнављају и бивају прихваћене. Нарочито забрињава то што се и млади, услед дугогодишње политичке и економске кризе, опредељују за ове идеје трагајући за својим идентитетом.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман подсећа на то да се отпорност на идеје нацизма и фашизма изграђује путем промовисања темељних друштвених вредности. Доследна примена закона, ефикасна и правовремена реакција државних органа, као и образовање које промовише вредности засноване на људским правима, представљају окосницу настојања да се изграде капацитети друштва које би, уместо да је тек ненаклоњено нацизму и фашизму, јасно и недвосвмислено осуђивало сваку појаву која указује на ове идеје. 


10112015 Њилас конференција 00У свом раду Покрајински заштитник грађана се редовно сусреће са питањима која се тичу Акционог плана за остваривање права националних мањина, изјавила је у уторак Ева Вукашиновић, заменица Покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина. 
 
Она је, обраћајући се учесницима конференције Положај националних мањина у Војводини, коју је Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине организовао у Новом Саду, истакла да су правни и институционални оквири за остваривање права националних мањина задовољавајући, али да се у пракси наилази на велике потешкоће у остваривању прописа. Необавештеност поступајућих органа, игнорисање, па чак и одбијање примене императивних прописа, главни су, по њеним речима, разлози због којих припадници мањина на отежан начин остварују своја права. 
 
На ове разлоге Покрајински заштитник грађана – омбудсман у више наврата је скретао пажњу, а његова посвећеност заштити права националних мањина допринела је да и у Нацрту акционог плана буде препознат као један од носилаца активности које, усмерене на приступ независним институцијама и спровођењу њихових препорука, треба да унапреде положај припадника мањина, а тиме и олакшају процес преговарања у приступању Србије Европској унији. 
 

На слободу изражавања унутар мањинских заједница утиче неколико фактора – бројност, стручна оспособљеност новинара, утицај медија из матичне државе, као и одсуство контролних механизама и санкција – изјавила је Ева Вукашиновић, заменица за заштиту права националних мањина у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману. Она је учествујући на округлом столу, који је Независно друштво новинара Војводине данас организовало у Медија центру Војводине, изјавила да поновно увођење телевизијске претплате неће негативно утицати на слободу изражавања припадника мањинских заједница. Негативне учинке треба, по њеном мишљењу,  очекивати у приватизацији медија и пројектном финансирању, које је недовољно да покрије све трошкове функционисања медија. 
 
Округли сто у Медија центру Војводине организован је са циљем да подстакне плурализацију мишљења унутар мањинских заједница и унапреди комуникацију између мањинског и већинског друштва.